Медији: Санкције за турске и мађарске фирме због сарадње с руском војном индустријом

Бета 30.08.2024

Министарство финансија САД увело је санкције против више од 400 појединаца фирми и организација због тога што њихови производи помажу ратним напорима Русије, а међу санкционисанима су и компаније из Турске и Мађарске, пренео је портал Балканска безбедносна мрежа.

Заменик секретара америчког Министарства финансија Вали Адејемо рекао је да увођење санкција представља наставак обавеза које су преузели председник САД Џоеф Бајден и његове колеге из Г7 како би пореметили ланце снабдевања и канале плаћања војног-индустријског комплекса Русије.

Сада се по први пут под санкцијама нашла и једна мађарска компанија. За потребе произвођача авиона Сухој, а посредством руске фирме Екситон, мађарска компанија Матрикс Метал испоручила је Русији електронске интегрисане прекидаче. Такође, мађарска фирма преко посредника на Кипру, Русима шаље бројне електронске компоненте.

Санкције значе замрзавање имовине и средстава у САД, што обухвата и фирме које су у већинском или целовитом власништву означених појединаца. Како је саопштено у Вашингтону, Министарство финансија циља бројне "транснационалне мреже", укључујући оне које се баве набавком муниције и војне опреме за Русију.

Најчешћи облици избегавања санкција и помоћи војно-индустријском комплексу Русије су набавке за руске олигархе преко офшор компанија, затим пружање услуга за оснивање компанија, избегавање санкција од стране фирми ИТ сектора, прање злата руских олигарха и што је најважније набавка напредних машинских алата и електронских компоненти.

Американци санкцијама циљају правна лица и појединце укључене у будућу енергетску, металуршку и рударску производњу и извоз Русије, војно-индустријски комплекс Русије, додатне подружнице Државне атомске енергетске корпорације Росатом, и злонамерне актере укључене у, како се наводи, покушај присилног "преваспитавања" украјинске деце.

У образложењу одлуке о санкцијама у секцији "набавка муниције" као особе умешане у снабдевање Русије наводе се италијалнски држављанин Ђулио Сфолијети (Сфоглиетти) и турски држављанин Хајри Тахирбејоглу.

Сфолијети је био укључен у мрежу за набавку наоружања, муниције и убојних средстава у вредности већој од 150 милиона долара. Тахирбејоглу је био посредник у послу, а иначе је председник Управног одбора турске компаније за муницију, оружје и војни материјал "Таха Савунма".

Сфолијети је, према тврдњама Министарства финансија САД, радио и на набавци микроелектронике и чипова за крајње кориснике са седиштем у Русији.

Сфолијетијев сарадник, руски држављанин Марат Ханбалевич Габитов, запослен у одбрамбаној компанији Ростек радио је на набавци микроелектронике за радио уређаје, беспилотне летелице и друге машине за крајње кориснике чије је седиште у Русији.

Преко Турске је у Русију стигло више од 200 пошиљака робе двоструке намене (цивилни производи који се могу користити и у војне сврхе) и то за компанију Промтек која се бави мрежним и авионским кабловима и електронским конекторима.

Занимљиво је и да су две турске фирме снабдевале Русију алатима који се могу користити у производњи наоружања. Турска компанија Хидропарк која продаје хидрауличку и пнеуматску опрему и испоручивала је ЦНЦ машине (за прецизно сечење разних материјала) партнерима у Русији. Вредност испоручене опреме је већа од 800.000 долара што превазилази годишње приходе те компаније.

Такође, турска компанија Фева испоручивала је ЦНЦ машине Русији и било је укупно више од 500 пошиљки. Ова компанија основана је после почетка рата у Украјини, у априлу 2022. године.

Руски држављанин Евгениј Петров је основао више предузећа у Турској која се према подацима америчког Министарства финансија користе за плаћања робе која се шаље у Русију, а има везе и са безбедносним структурама у Москви.

Као најчешћи вид снабдевања Русије критичним сировинама за војну индустрију, Американци наводе руске цивилне компаније, институте и истраживачке центре. Од локација фирми које се користе за заобилажење санкција које је Запад увео Русији, најчешће се спомињу Хонг Конг, Емирати и Кина.

(Бета, 30.08.2024)

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Друштво, најновије вести »