Да ли вештачка интелигенција прича смешније вицеве од људи

Једне вечери у јуну, комичарка Карен Хобс осећала се нервозније него иначе пред наступ уживо.

Добро позната комичарка у британским ревијалним комичарским круговима, она је навикнута на немилосрдну стенд-ап сцену.

Ревијални комичари наступају по пабовима, клубовима, позориштима и на фестивалима.

Као уметничка форма, она је еклектична, непредвидива и славно лишена „смеха из сажаљења&qуот;.

А Хобс је наступала у неким од најнемилосрднијих простора у Великој Британији.

А опет ове конкретне вечери, изнад Социјалног клуба у Ковент Гардену у Лондону, Хобс је изашла на сцену опремљена не својим уобичајеним материјалом, већ стенд-ап комедијом коју је за њу написала платформа вештачке интелигенције ЧетГПТ.

„Ако се будете непрестано смејали, сви ћемо остати без посла!&qуот;, поручила је публици.

• Како вештачка интелигенција одговара на уобичајена питања о здрављу
• Зашто је смех важан и када нам највише помаже
• „Интернет будућности ће се спојити са људским мозгом“: Мичио Каку, визионарски физичар

У року од две године, четбот ОпенАИ-ја ЧетГПТ развио се од ужестручног куриозитета за шефове технолошког сектора до прве алатке која је приближила вештачку интелигенцију масама.

Али кад је у питању уметност, подложно је расправи да ли генеративна вештачка интелигенција, по самој својој природи, заиста може да буде креативна.

Велики језички модели, као што је ЧетГПТ, раде тако што обрађују милијарде линија текста извучених са интернета и из других извора, распакујући обрасце и везе између речи и реченица.

Користећи те податке, вештачка интелигенција генерише реакције које су, статистички гледано, највероватнији одговор на задати промпт.

У складу са тим, алатке вештачке интелигенције могу да репродукују само информацију која већ постоји у неком облику.

То може, међутим, да се манифестује у јединственој комбинацији идеја.

Да ли се то рачуна као креативност филозофско је питање које тренутно нема задовољавајућег одговора.

Да ли робот може да буде смешан?

„Један начин на који вештачка интелигенције може да прича вицеве је да ради оно што ради сваки петогодишњак - понавља успешну шалу коју је чула или да покуша да направи очигледну варијацију на њу&qуот;, каже Лес Кар, професор мрежне науке са Универзитета у Саутхемптону, који се у слободно време бави стенд-ап комедијом из хобија.

„Дакле, комичари који су провели последњих пет година постављајући све више и више властитог садржаја на ТикТок, Инстаграм и Јутјуб - како би стекли више следбеника- треба да буду забринути да би ОпенАИ, Гугл и Фејсбук могли да украду њихов рад, на исти онај начин на који су забринути писци и сликари.&qуот;

„Вицеви су нешто што људи воле да деле на интернету или на друштвеним мрежама, и тако је веома тешко рећи одакле је потекао четботов виц. Да ли га је вештачка интелигенција измислила или само поновила?&qуот;.

Кад је Хобс дала промпт вештачкој интелигенцији да створи комичарски сет, она је наишла на још један, неочекивани проблем.

ЧетГПТ се аутоматски одлучио за глас мушког комичара, шалећи се на рачун своје девојке опседнуте шопингом.

Кад је од вештачке интелигенције затражила да преради шале у женски глас, она је пребацила девојку опседнуту шопингом у прво лице.

Шале које је произвео за њу често су потпадале под грубе, лење стереотипе везане за миленијалске жене: „Мој друштвени живот цвета. Ако под цветањем мислите на мог најбољег пријатеља биљку у саксији по имену Вилсон&qуот;, један је типичан пример хумора вештачке интелигенције.

• Гугл тврди: Нови модел вештачке интелигенције Џемини ће надмашити човека
• ЧетГПТ губи глас због сличности са Скарлет Јохансон
• „Идеалан партнер”: Кинескиње се радије забављају са виртуелним него стварним мушкарцима
• Будућност је стигла: Да ли бисте волели да имате електронски нос

Не изненађује да се модели вештачке интелигенције муче да створе задовољавајућу градњу поставке шале и њене поенте, каже Мајкл Рајан, студент на мастеру и експерт за вештачку интелигенцију на Универзитету Стенфорд.

„Добро урађена стенд-ап комедија може да наведе публику да се смеје уз помоћ неке смешне приче, све до урнебесне поенте на крају&qуот;, каже он.

„Комичар зна тачно куда иде са тим вицем и на крају одведе публику тамо.&qуот;

Али, за разлику од људског комичара, вештачка интелигенција не уме да се адаптира у реалном времену, макар још не - „То није како савремени Велики језички модели функционишу&qуот;, каже Рајан.

Међутим, то би ускоро могло да се промени.

Истраживање је већ у току како би вештачкој интелигенцији омогућило боље разумевање света око ње.

„Истраживачи већ раде на усавршавању њених аудио могућности&qуот;, додаје Рајан.

Стручњаци раде на моделима вештачке интелигенције који су способни да „разумеју друштвене факторе и да буду способни да се прилагоде публици баш као и комичарском тајмингу.&qуот;

Рајан је један од вођа крупног аналитичког пројекта за тестирање ограничења вицева генерисаних вештачком интелигенцијом.

Његово истраживање расветлило је њена актуелна ограничења, али Рајан верује да ће експлозивни раст технологије произвести Велике језичке моделе способне да генеришу „истински смешне комичарске сетове настале уз помоћ вештачке интелигенције у наредних неколико година&qуот;.

Могло би да прође доста времена пре него што вештачка интелигенција буде у стању да репродукује наступ на сцени који су комичари из стварног света усавршавали годинама.

• Зашто нас хватају напади смеха
• Зашто се смејемо кад не треба
• Зашто вриштимо из задовољства

Али кад је у питању писање једног смешног вица, истраживачи су већ остварили одређени напредак.

Сценариста Сајмон Рич написао је 2023. године текст за часопис Тајм о његовим искуствима коришћења необјављеног ОпенАИ-јевог модела званог код-давинчи-002, развијеног конкретно за креативне задатке.

Рич је сарађивао са другом двојицом писаца на књизи поезије коју је написала вештачка интелигенција (а коју је касније прочитао Вернер Херцог), али не пре него што је затражио од машине да избаци неке вицеве.

Резултати су били толико добри, каже Рич, да је због тога имао ноћне море.

Рич је убацио у вештачку интелигенцију низ наслова са сатиричне интернет странице Онион и тражио од ње да произведе неке слично ироничне властите наслове.

„Буџет за филм о Бетмену скочио на 200 милиона долара јер је режисер инсистирао да се да користи прави Бетмен&qуот;, написала је вештачка интелигенција, у једном наведеном примеру.

Потом је ту била, „Прича о жени која је удомила пса са жестоко уплетеним крзном инспирисаће вас да отворите нови таб и посетите другу интернет страницу&qуот;.

Хумор је субјективан, али су роботове шале далеко надмашиле Ричова очекивања.

Дру Горенц, докторанд са Универзитета у Јужној Калифорнији специјализован за психологију онога што шале чине духовитим, верује да је комедија генерисана уз помоћ вештачке интелигенције онолико добра колико је добар модел промпта који јој је задат.

„Већина људи, па и комичари, неће имати добар наступ ако их на лицу места незнанац замоли да 'кажу нешто смешно'. Што је конкретнији промпт, биће бољи одговор&qуот;, каже Горенц.

А неки модели би могли да произведу боље резултате од других.

ЧетГПТ и Гуглов Џемини, на пример, прављени су за примену опште намене.

Вештачка интелигенције специјализована за хумор вероватно ће избаците боље вицеве од модела из главног тока.

Погледајте видео о филму Онеиро:

Улагање у људе

За Алисон Пауел, доценткињу комуникација на Лондонској школи економије која се бави утицајем вештачке интелигенције на наше медије, планови да се дигитализује комедија једнако су узалудни као што су непрактични и неетички.

Развијање генеративних модела вештачке интелигенције захтева „огромне&qуот; количине енергије и трошкова, истиче она.

„Вероватно би било јефтиније, занимљивије и довело би до много више изненађења улагати у младе комичаре, и у културну производњу, уместо се трудити да улажете у ресурсе неопходне да би се посао обавио компјутерским путем.&qуот;

„Већа би корист била од улагања у људске комичаре - који имају много разних врста идеја које статистички нису сличне онима које су већ виђене раније - и који могу да буду смешни у свим различитим људским културама и лингвистичким контекстима.&qуот;

У Лондону овог лета, Хобс је упозорила публику да су она и они у рукама нових сајбер-господара.

Позитивна реакција на њен сет написан уз помоћ вештачке интелигенције могао би да буде преломан тренутак за стенд-ап комедију.

Срећом по њу, било је тек повремених излива смеха, а и они су се дешавали углавном само кад би Хобс сама правила гримасе за публику, откривши властиту ужаснуту реакцију на хумор генерисан вештачком интелигенцијом.

„Једном сам дао жени лепак уместо кармина. Још не прича са мном&qуот;, прочитала је Хобс збуњеној публици.

„Дејтинг је као шопинг&qуот;, написала је вештачка интелигенција у још једном изричито родно оријентисаном тренутку.

„Изађете тражећи нешто што желите, а завршите са нечим што вам не треба.&qуот;

„Буквално се никад нисам осећала глупље у животу&qуот;, рекла је Хобс на сцени свега неколико тренутака касније.

Што нас доводи до једне дубље истине.

Вештачка интелигенција може да имитира кораке у конструисању шала.

Можда може чак и да дочара неке нијансе.

Али само људски комичар може да се избори са неуспехом кад му шале не успеју пред публиком.

Модели вештачке интелигенције тек треба да открију овај конкретни тајни састојак.

Комичари могу да одахну, јер неће још у скорије време морати да скидају прашину са својих резимеа.

Погледајте видео: Шта је вештачка интелигенција

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.01.2024)