Rada Đuričin: Odlazak večito nasmejane glumice
Prepoznatljivog osmeha i vedrog duha, ostavila je dubok trag na domaćoj glumačkoj sceni u njenoj više od 60 godina dugoj karijeri.
Jugoslovenska i srpska glumica, večito nasmejana, skromna i optimistična, Rada Đuričin, preminula je u 91. godini života, saopštili su iz Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).
Prepoznatljivog osmeha i vedrog duha, ostavila je dubok trag na domaćoj glumačkoj sceni kroz desetine pozorišnih i filmskih uloga i hiljade predstava i u njenoj više od 60 godina dugoj karijeri.
„Zadovoljna sam i kad su mi misli, uprkos svemu, pozitivne. Posebno zadovoljstvo imam i kad osećam veliku potreba da radim, da se predam svojoj umetnosti", govorila je Đuričin.
Igrala je, između ostalog, u beogradskom Narodnom pozorištu, Ateljeu 212, Bitef i Zvezdara teatru, ali je najviše uloga ostvarila na sceni JDP-a, više od četrdeset.
Dnevnik Ane Frank, Kad su cvetale tikve, 011, Buba u uhu i Kraj vikenda samo su neke od predstava iz njenog bogatog glumačkog portfolija.
Glumila je i u brojnim serijama, poput Vrućeg vetra, i filmovima - Parlog i Osma vrata, koji su joj doneli nagrade.
Za života je ponela brojne glumačke nagrade, a 2018. je ukazom predsednika Srbije dobila zlatnu medalju za zasluge.
- Dve decenije od odlaska Miodraga Petrovića Čkalje, simbola domaće komedije
- Dragan Maksimović, filozof u telu glumca koji je voleo slobodu
- Bora Todorović: Glumac „čija duhovitost nikada nije spavala"
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Radojka Rada Đuričin je rođena 31. maja 1934. godine u banatskom gradu Vršcu.
Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu upisala je 1954. u klasi sa velikanima jugoslovenskog glumišta Velimirom Batom Živojinovićem, Nikolom Simićem i Ružicom Sokić.
Pored glume, diplomirala je i na Filozofskom fakultetu, jugoslovensku književnost.
Đuričin je debitovala glavnom ulogom u predstavi Dnevnik Ane Frank Narodnog pozorišta u Beogradu, 1958.
Iste godine je postala članica ansambla JDP-a, njenog glumačkog doma, gde će ostati naredne četiri decenije.
„Na kamernim scenama Rada Đuričin je sa posebnim žarom kreirala i igrala monodrame i duodrame, i za njih dobijala nagrade", navode iz ovog beogradskog pozorišta u oproštajnom tekstu od njihove koleginice.
Ostaće upamćena i po ulogama u predstavama 011, Pohvala ludosti, Strah od letenja i Kraj vikenda koje su imale više od 500 izvođenja širom Jugoslavije, ali i u inostranstvu.
Jedna od najznačajnijih uloga Rade Đuričin bila je Rajmond Šandebiz u predstavi Buba u uhu Žorža Fejdoa, u režiji Ljubiše Ristića koju je, od premijere 1971, u naredne četiri decenije, igrala skoro 2000 puta.
Prvu ulogu na filmu ostvarila je 1959. u Osmim vratima Nikole Tahofera tumačeći ženu u crnini koja joj je donela Debitantsku nagradu na Filmskom festivalu u Puli.
Igrala je u tridesetak igranih filmova i pedesetak televizijskih produkcija i objavila dve knjige Tajna crne ruke: dnevnik jedne glumice (1999) i Moje monodrame (2005).
Bila je udata za Dragoslava Popovića, profesora na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, sa kim ima sina Radana, filmskog snimatelja.
Oproštaj od kolega
Od poznate glumice su se oprostile brojne kolege.
Glumac Vojislav Voja Brajović je rekao da je Rada Đuričin „sigurno njegova najtrajnija veza na sceni".
„S njom sam odigrao preko hiljadu predstava na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, zapravo, izbrojao sam hiljadu i sto, u kojima smo bili neposredni partneri.
„Tolike godine, tolika saradnja, tolika prisnost", rekao je za list Danas, proslavljeni glumac.
Na jednoj od poslednjih predstava Šuplji kamen Nikolaja Koljade, odigranoj u Teatru Vuk, sarađivala je i sa rediteljkom Tanjom Mandić Rigonat.
„Lik Vere Sergejevne, profesorke književnosti, maestralno je odigrala.
„I sad čujem njen glas kako izgovara replike i smeh publike, i vidim Laneta crvenog u licu koji se trudi da na sceni privatno ne prasne u smeh", prisetila se rediteljka za Danas.
Za Đuričin, koju su poredili i sa britansko-holandskom glumicom Odri Hepbern, kaže da je bila „izuzetno obrazovana i radoznala", provevši „lep dugovek život ispunjen umetnošću i osmehom".
„Ali ono što ću pamtiti su naše probe pune smeha, ljubavi i želje za igrom, onom najsuptilnijom", istakla je Mandić Rigonat.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 09.04.2024)
