„Ми смо Руси, Бог је уз нас“: Нова крајња десница у Русији – и зашто Кремљ допушта да расте

Подржавају рат у Украјини.

Поздрављају репресију владе над гласовима отпора.

Величају „традиционалне вредности&qуот; и енергично се противе имиграцији, ЛГБТ заједници и праву на абортус.

Кад је полицији потребна помоћ, раду јој се нађу при руци.

„Руска заједница&qуот; (Рускаја Обшчина) - највећа је ултрадесничарска организација у земљи.

И наставља да расте.

• Фашизам, езотерија, троловање: Да ли је Дугин заиста „мозак“ Кремља
• Руски марш - како су екстремни националисти отели Дан народног јединства
• Црно сунце на униформи - симбол екстремиста у украјинској војсци

Нови налет расно мотивисаних напада и тврдокорних националистичких активности није прошао непримећено код власти; а, опет, урадиле су врло мало тога да их спрече.

ББЦ на руском анализира како се данашњи националисти разликују од ултрадесничарских покрета из скорашње прошлости - и зашто их овај пут није угушила држава.

'Необична врста помоћи'

Марина (39), из западног сибирског нафтног града Нижњевартовска, чула је за Руску заједницу од пријатеља.

„Рекли су ми да помажу људима и да имају везе у полицији&qуот;, рекла је Марина за ББЦ.

Имала је проблема са бившим дечком Максимом, који ју је прогањао после раскида - претурио јој је стан и пуцао у прозоре ваздушном пушком.

Пријавила га је локалној полицији, али је ова игнорисала њене жалбе.

На крају је, у децембру прошле године, одлучила да се обрати за помоћ „припадницима заједнице&qуот;.

Марина је лако пронашла на Телеграму канал локалне ћелије, која јој је брзо одговорила.

Пет мушкараца - „млади момци, око тридесет година&qуот; - одвезли су се до њене куће да разговарају са Марином уживо.

Она им је испричала како се упознала са Максимом.

Брзо су започели љубавну везу и он се преселио у њен стан, где је живела са децом из претходног брака.

Међутим, каже да је Максим брзо почео да се мења - забранио је Марини да прича са пријатељицама или да користи друштвене мреже, и почео је да је туче.

„Шамарао ме је, шутирао и гађао ме предметима.&qуот;

Неколико месеци после почетка везе, Марина је схватила да је трудна.

У тајности је абортирала.

„Схватила сам да немам другог избора&qуот;, рекла је она.

Када су на крају раскинули, његова реакција била је бес.

На дан кад је требало да покупи ствари, Марина каже да је пронашла све електричне каблове у стану пресечене, балконске прозоре разбијене, врата поломљена, врата веш-машине одваљена и дубоки отисак чекића у плазма телевизору.

То му очигледно није било довољно.

Максим се вратио још неколико пута и почео да пуца на прозоре са улице.

„Момци из Руске заједнице су ме саслушали са стрпљењем и саосећањем. Рекли су да ће пробати да ураде нешто, макар само да причају са њим. Практично, деловали су спремно да некако помогну.&qуот;

Неколико дана касније, Марина је угледала нови видео на каналу Руске заједнице.

Био је насловљен „Отплата за убиство&qуот;.

Непознати „припадник заједнице&qуот;, без помињања њеног имена, говорио је о Марининој причи и како их је замолила за помоћ.

„'Руска заједница' неће помоћи овој девојци.

„Она је абортирала. Наша 'Руска заједница' је против чедоморства. Она је против абортуса&qуот;, рекао је он у видеу.

„Ми верујемо да какав год да је човек, без обзира на околности, то не сме никада да доведе до убиства вашег детета из беса према вашем бившем&qуот;, рекао је он.

Марина је била избачена са канала и блокирана, рекла је она.

„За 'Руску заједницу', абортус је био много већи грех од било чега што је урадио мој бивши.

„Према њима, све је била моја кривица. Необичну врсту помоћи нуде&qуот;, рекла је она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

'Јединство руског народа'

„Руска заједница&qуот; први пут се појавила крајем 2020. године.

Према њиховој интернет страници, циљ групе је да „уједини руски народ и пружа сваку врсту помоћи једни другима&qуот;.

Разговарали смо телефоном са једним од координатора Руске заједнице Павелом Омелницкијем, који води њихове операције у граду Јарослављу, недалеко од Москве.

„Тамо имамо јерменску и таџикистанску дијаспору. Они такође живе у тесно збијеним групама, али нико се конкретно не буни против таџикистанске дијаспоре. Исто је са 'Руском заједницом'&qуот;, тврдио је он.

Неки регионални огранци изричито тврде да су у организацији добро дошли сви представници народа који чине Русију, ако се сматрају „Русима&qуот;.

У другима, на пример, у граду Уљановску, они наводе да је чланство само за „Словене&qуот;.

Упитан зашто је етничко порекло у оба случаја битан фактор уједињења, Омелницком се није допало питање: „Мирише ми на русофобију&qуот;, рекао је он.

„Руска заједница&qуот; има неколико оснивача: Јевгенија Чеснокова, на пример, бившег координатора организације за борбу против абортуса 'За живот'; бившег владиног званичника из Омска Андреја Ткачука; и Андреја Афанасјева, који ради за конзервативни телевизијски канал „Спаситељ&qуот;.

Више од пола милиона људи претплаћено је на главни канал групе на Телеграму Руска заједница ЗОВ.

Поред очигледног значења, реч „зов&qуот; могла би да се односи и на З, О и В, идентификациона слова којим су офарбана војна возила која су окупирала Украјину.

Канал тврди да имају скоро 150 регионалних огранака широм земље.

Канал групе на Телеграму у Москви има више од 30.000 претплатника.

Омелницки је преузео огранак Руске заједнице у Јарослављју прошле године.

Он има 37 година, отац је више деце, и назива себе дубоко религиозним човеком.

Студирао је на Московској теолошкој академији у Сергијев Посаду, али је направио паузу на богословији 2022. године, почео да сакупља помоћ за руске војнике у Украјини и носио је на фронт.

Двојица његове браће су се борила тамо, један као редован регрут, а други као добровољац.

Још као студент богословије, каже Омелинцки, почео је да се брине због све већих подела у народу у Русији - и почео да размишља о томе „како оживети јединство&qуот; и како подстаћи младе да одлазе у цркву.

„Истовремено, схватио сам да много људи чак ни не познаје нашу руску културу или нашу руску традицију&qуот;, каже Оменицки, објашњавајући одлуку да се придружи Руској заједници.

Чим су га примили у покрет, Омелницки је почео да испоручује помоћ руским војницима у име организације.

И други огранци покрета учествују у куповини и испоруци хране, одеће и војне опреме, као што су нишани за пушке.

У мају су „припадници заједнице&qуот; испоручили ометаче дронова и пушке, заједно са опремом за ноћно осматрање, на прву линију фронта код Харкова.

Имигранти и (лажна) статистика о криминалу

Халабука која се дигла око зграде џамије на „Светом језеру&qуот; код Москве у пролеће прошле године довела је Руску заједницу у жижу шире јавности.

Припадници покрета придружили су се другим православним активистима на протесту, носећи транспарент са натписом: „Нећемо дозволити да наша места буду оскрнављена џамијом.&qуот;

Владимир Путин и патријарх Кирил говорили су често о братству хришћана и муслимана у Русији - а Руска заједница такође истиче ту поруку.

Њихово противљење џамији огледало се, према њима, у томе што није била изграђена за домаће муслимане (за које тврде да имају сасвим довољно места за молитву), већ за имигранте из Централне Азије, које оптужују за „исламизацију Русије&qуот;.

Павел Омелницки је уложио велики труд да објасни како он нема ништа против имиграната: „Гајим пријатељске односе са многима од њих и дивни су људи&qуот;, каже он за ББЦ.

„Оно што не трпим су криминал и безакоње. Националност криминалца није важна. Напросто у последње време су криминалци све више и више мигранти. То је проста чињеница.&qуот;

Омелницки греши: стопа криминала међу мигрантима отприлике је у складу са њиховим бројем међу укупним становништвом.

Ове године је, шта више, према статистици Министарства унутрашњих послова, тај тренд био у опадању.

Портпарол Министарства недавно је потврдио да је број имиграната који чине злочине опао за 3,1 одсто.

Стопа криминала код страних држављана опала је за 5 одсто током првих седам месеци 2024. године, скоро двоструко више за тешка кривична дела, и за више од 20 одсто за трговину дрогом.

Поновно распламсавање анти-мигрантске реторике један је од трендова који је приметила и Вера Аперович, аналитичарка из Центра Сова, тела које надзире екстремистичке активности у Русији.

„До средине 2010-тих, службе за спровођење реда и закона угушиле су буквално све ултрадесничарске покрете и ова врста дискурса постепено се утопила у позадину&qуот;, каже она.

„Недавно, међутим, ксенофобична анти-мигрантска расправа поново је оживела - а 'Руска заједница' дала је значајан допринос да ова постане веома гласна у данашњој Русији.&qуот;

„Наши руски момци&qуот;

На свим њиховим каналима на друштвеним мрежама, огранци Руске заједнице редовно емитују вести о њиховим активностима - а приче често карактерише ксенофобични подтекст „често дајући свему етно-ксенофобични контекст тамо где он уопште не постоји&qуот;, каже Алперович.

„Каквог год да је питање - домаће активности, криминал, или било шта друго - оно је од интереса за националисте, а Руска заједница је прилично успешна у томе.&qуот;

Вести о „етничким бандама&qуот; које тероришу локално становништво широм Русије редовно се појављују на главном каналу Руске заједнице.

Већина објава бави се мигрантима из Централне Азије, али Заједница такође пише о људима из руских република Северног Кавказа.

Претплатници добијају редовне вести о „бандама мигрантских тинејџера који изнуђују новац од школске деце&qуот;, „бандама илегалних миграната таксиста&qуот; и „етничких банди хулигана&qуот;, „муслиманских банди&qуот; или било којих других „банди&qуот; којима припадници заједнице додају погрдне називе.

У фебруару прошле године, шесторо младих људи са маскама и чекићима упало је у школу у Чељабинску.

Убрзо су били ухапшени, а за неке од њих се испоставило да су малолетни.

Руска заједница је објављивала исцрпне репортаже о инциденту и тврдила да су дечаци стигли у школу да заштите ђаке од „банде Таџикистанаца&qуот; која је наводно терорисала школу и читав округ.

Убрзо се испоставило да су приведени тинејџери били неонацистички симпатизери који су позирали за фотографије уз нацистички поздрав, носили нацистичке симболе и објављивали слике себе на интернету.

Показало се да су они претходно учествовали у више етнички-оријентисаних напада и изазивања нереда.

Ултрадесничарска организација „Северњак&qуот;, која се често окупља заједно са припадницима Руске заједнице на заједничким догађајима, оградила се од тинејџера који су учествовали у нападу на школу.

Руска заједница им је, поређења ради, обезбедила правну одбрану.

Неки су још увек у преткривичном притвору, а колеге из заједнице за њих кажу да су то „наши руски момци&qуот;.

'Без Руса, они ће вас посећи!'

„Ви сте без нас нико и ништа. Да ли управљате авионима? Да ли правите хеликоптере? Ја сам поносна што сам припадница руске нације, моћне земље која се успротивила САД!&qуот;, седокоса професорка средње школе прекоревала је језидског ђака у учионици у Батајску, код Ростова, у јужној Русији.

„Ви чак немате ни властити језик, нисте направили властиту земљу! Без Руса, они ће вас посећи!&qуот;

Инцидент из априла ове године показао је спремност Руске заједнице да учествује у изазивању етничких немира.

Реакција петнаестогодишњег ђака их је разјарила: дете није ништа друго до „безобразни тинејџер који је одлучио да обори Русе на колена&qуот;, док је наставница „цењена просветна радница&qуот;.

Они су окупили стотинак присталица у школи, носећи руску заставу и царска обележја са натписом: „Ми смо Руси: Бог је уз нас&qуот;, као и слике Исус Христа.

На протесту је приведено шест чланова Руске заједнице, оптужени су за нарушавање мира и задржани три дана у притвору.

Њихове колеге биле су ван себе од беса и позвале су шефа Истражног одбора Александра Бастрикина да се позабави овим случајем.

Он је реаговао готово моментално, наложивши истрагу о инциденту.

Бастрикин је популарна личност међу руском десницом.

Више пута је износио забринутост због масовне имиграције и стопе криминала међу мигрантима.

Националисти га доживљавају као некога ко подржава њихов доживљај државе.

„Чланови Руске заједнице редовно позивају на помоћ Бастрикина по разним питањима. А искуство показује да њихови апели добијају брз одговор&qуот;, примећује Вера Алперович из Сове.

ББЦ је послао писани захтев руском Истражном одбору и још чак одговор на њега.

Припадници Руске заједнице повезани су преко апликације на паметном телефону која им омогућује да комуницирају једни са другима, или да користе уграђено „СОС&qуот; дугме за позив у помоћ.

Почетком овог лета, оно је још увек било доступно у Епл стору за апликације.

Чини се да је у међувремену уклоњено.

Припадници Заједнице за то окривљују руску верзију овог чланка: „Испоставља се да нисмо били по укусу Американаца&qуот;, рекао је Андреј Ткачук, вођа групе у Омску.

Тражили смо коментар од Епла.

У међувремену, још увек можете да преузмете апликацију Руске заједнице на Гугл Плеју.

Њихова политика захтева да садржај корисника буде модериран, рекао је портпарол за ББЦ, „што се односи и на садржај који промовише насиље или распирује мржњу према појединцима или групама заснованим на било којим карактеристикама повезаним са системском дискриминацијом или маргинализацијом.&qуот;

„Ако откријемо кршења, предузећемо одговарајуће кораке.&qуот;

Чланови Руске заједнице не крију да активно сарађују са снагама закона.

„Ми делујемо строго у законским оквирима. Ја координишем активности са ФСБ-ом и Истражним одбором, и другим службама за спровођење реда и закона&qуот;, каже Павел Омелницки, не залазећи у детаље.

У јануару су полицијски службеници спровели масовну анти-имигрантску рацију на градилишту у Јекатеринбургу.

Локални припадници Руске заједнице учествовали су у њој и потом објавили видео операције на друштвеним мрежама.

Видео је изазвао опште згражавање.

Министарство спољних послова Киргистана описало је овај упад „понижавајућим атаком на достојанство&qуот; - троје људи на снимку били су држављани Киргистана.

Припадници Заједнице прате сличне рације, извештавајући о томе колико њих је у њима кажњено, депортовано или послато у војне регрутне комисије.

Узајамно корисна веза са законом

Руску заједницу не занима само имиграција.

Почетком марта, активисти организације у Оренбургу придружили су се локалној служби за спровођење реда и закона приликом упада у геј клуб Поза.

Убрзо након упада, покренут је први руски кривични случај екстремизма у вези са ЛГБТ особама - власник клуба и неколико службеника ухапшено је и оптужено за организовање екстремистичке групе.

Током упада, чланови Руске заједнице носили су симболе и значке организације, и објављивали снимке настале унутар клуба на друштвеним мрежама.

Лица ухапшених нису била замагљена.

Они, међутим, нису објавили снимке властитог понашања.

Један посетилац клуба који је присуствовао упаду тврди да је члан Руске заједнице „бануо и почео да туче госте, и одмах кренуо да тражи сигурносне камере да нико за то не би сазнао.&qуот;

Они су посели особље клуба и почели да га испитују.

И ако им се не би допали одговори, ударали би њиховим главама о стаклени сто.

Такве екстремне националистичке групе нису никаква новина за Русију.

Оно што је другачије сада је до сада невиђен ниво сарадње са званичним представницима закона, према Алперович.

Она каже да од тога имају користи обе стране.

„Полиција има од тога користи зато што им Руска заједница практично помаже у обављању њиховог властитог посла. А користи има и Заједница зашто што може да спроводи властиту идеолошку платформу у дело и то од руку припадника закона.&qуот;

Лоше време да се буде револуционар

Током 2010-тих, ултрадесничарски покрет у Русији био је практично размонтиран.

Многе његове кључне личности биле су разаслате по руским казненим колонијама да служе дуге затворске казне, међу њима и за расно мотивисана убиства и нападе.

„Националистичке групе биле су традиционално антисемитске — потенцијално револуционарне. Али временом су се власти обрачунале са револуционарима, тако да је постало очигледно да таква агенда неће одвести ове групе далеко&qуот;, каже Алперович.

И зато оне одавно траже некакав „заједнички језик између себе и власти&qуот;.

А заједнички језик је пронађен идентификовањем заједничког непријатеља: злочиначки имигранти, гејеви, либерална опозиција и, скорије, они који се противе рату у Украјини.

Такође су издвојили бескућнике, зависнике од дроге и друге угрожене чланове друштва.

Злочини чланова ултрадесничарских организација скочили су у небеса у последње две године.

У таквој атмосфери, група активиста покренула је НВМП, Пројекат надзора нацистичких видео снимака, у септембру 2023. године.

Организатори пројекта су волонтери и активисти који желе да остану анонимни да би заштитили властиту безбедност.

Пратећи ултрадесничарске канале на Телеграму, они кажу да су у септембру пребројали 96 напада (62 на људе и 34 на имовину, углавном аутомобиле).

У марту ове године, забележили су 123 напада, а у априлу 112.

Већина приведених за те нападе били су тинејџери млађи од 18 година, обучени на многима снимцима као нацистички скинхеди из руских двехиљадитих.

• Тинејџери које регрутује неонацистичка милитантна група
• Крајња десница стреми успеху на европским изборима и одбацује немачки АфД
• Фашистички поздрав покренуо лавину у италијанској јавности

Вредност подршке ратних хушкача

Потреба да се потпири ентузијазам за борбе у Украјини додатно је мотивисала крајњу десницу, према директору Сова Центре Александру Верховском.

Властима је потребна подршка из народа за рат, што значи да је било која грађанска група која је лојална режиму за њега од велике вредности.

„То је отворило много више простора за овакве групе - међу њима и радикалне&qуот;, каже он.

„Да ли то значи да политички режим жели да некако инкорпорира радикалне националисте? Не бих рекао. Важно је само да га они не ометају.&qуот;

Администратори пројекта НВМП слажу се да је потреба за подршком присталица за рат појачала способност ултрадесничарских група да преносе властите поруке - у шта спада више од пуког промовисања рата.

„До јесени 2022. године, ултрадесничарски актери који су се уложили у војну пропаганду постали су власници неограничених медијских ресурса и постепено се вратили уобичајеној агенди - потпиривању етничке мржње. Уз ове нове ресурсе, крајња десница је могла да гура своје расистичке планове у медије.&qуот;

Веома другачија мисија

Неки од оних који стоје иза овог најновијег таласа ултрадесничарског активизма у Русији су још увек у земљи.

Дмитриј Демушин, који данас има 45 година, био је један од вођа такозваних „Руских маршева&qуот; и оснивач Словенске уније, заједно са неким другим екстремним националистичким групама.

Он је био приведен и новчано кажњен, а његове разне организације биле су забрањене.

Године 2017, Демушкин је на крају осуђен на 2,5 године иза решетака.

Нико из Руске заједнице га није контактирао.

„Зашто? Зато што су их формирали управо они који су нас забранили&qуот;, каже он за ББЦ.

„Они имају само три принципа: не таласај; бори се против оних који таласају; и агитуј за Специјалну војну операцију. То је читава суштина њиховог постојања&qуот;, каже он, користећи званични израз за рат у Украјини.

Демушкин је прокоментарисао тврдњу Руске заједнице да испомажу полицијске снаге које немају довољно људи:

„Е, па сјајно - нека пружају подршку репресији њиховог властитог протеста, ако икада буду покушали да одрже неки. Али очигледно је да никада неће протестовати: њихова мисија је очигледно веома другачија.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.10.2024)