Данска вратила Бразилу украдени домородачки плашт из доба колонијализма
Огртач је одузет народу Тупинамба током португалског колонијалног период и од 1689. године био је изложен у Копенхагену, главном граду Данске.
Вође домородачких племена у Бразилу прославиле су повратак светог огртача, који је више од 300 година био изложен у данском музеју.
Плашт дужине 1,8 метара, направљен од 4.000 пера црвеног ибиса, званично је представљен на церемонији у Рио де Жанеиру, једном од највећих градова ове латиноамеричке државе.
Догађају је присуствовао и Луиз Инасио Лула да Силва, председник Бразила.
- „Сваки Грк је увређен&qуот;: Шта у Атини кажу о древним скулптурама које им Британија не враћа
- Холандија враћа у Азију украдено благо из доба колонијализма
- Украдено афричко благо, бег од нациста и враћање дуга историји
Огртач је одузет народу Тупинамба током португалског колонијалног периода и од 1689. године био је изложен у Копенхагену, главном граду Данске.
Његовим враћањем наглашава се колико је важно наследство предака како би се одржале њихове традиције.
Група од 200 људи из Тупинамбе је камповала испред зграде са бубњевима и лулама напуњеним лековитим биљем, чекајући да види драгоцени огртач, како би се поново повезали са њиховим прецима.
Јакуј Тупинамба је из општине Оливенка на истоку земље и прешао је 1.200 километара аутобусом како би видео овај драгоцени одевни предмет.
„Осећао сам тугу и радост. Нешто између рођења и умирања&qуот;, рекао је новинској агенцији Франс прес.
Сусу Арана Морубиџада Тупинамба, један од поглавица домородаца, рекао је да су „њихови преци када су им Европљани отели огртач, остали без компаса&qуот;.
Неколико светих огртача преживело је стотине година и они су и даље изложени у музејима широм Европе.
Верује се да потичу из 16. века.
Лидери Тупинамбе кажу да се не ради само о враћању артефаката у њихове првобитне домове, већ о признању аутохтоних људи, њихове земље и права.
Бразилски председник се раније обавезао да ће признати аутохтоне земљишне резерве, али влада још није званично разграничила територију Тупинамбаса.
„Противим се да се временски ограничи потраживање домородачке земље&qуот;, изјавио је Лула током церемоније.
„Уложио сам вето на овај напад против аутохтоних заједница, али је Национални конгрес, позивајући се на закон који му гарантује предност у одлучивању, одбацио мој вето и расправа се наставља пред Федералним врховним судом.
„Став нисам променио: залажем се за поштовање уставом утврђених права аутохтоних народа, а то је да имају право на сопствену територију и културу&qуот;, рекао је он.
Додао је и да се због тога противи апсурдној идеји да се временски ограниче потраживања за земљиштем.
Тупинамбаси заједнице тврде да територију богату минералима уништавају велика пољопривредна и рударска предузећа.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 09.13.2024)
















