Шта западна медицина може да научи из древне историје психоделика

У пећини ушушканој у стеновитом беспућу Анда у југозападној Боливији, усред крша и измета лама, 2008. године антрополози су открили малу кожну торбу која је некада припадала шаману из цивилизације Тиванаку - пре-колумбовском царству у Јужним Андима - пре више од 1.000 година.

Унутра су нашли колекцију древне опреме за уживање дрога.

У њу су спадали цев за ушмркавање, лопатице за мрвљење семења психоактивних биљака и остаци хемикалија од кокаина до псилоцина, једног од активних халуциногена у магичним печуркама, и основних састојака за психоактивни чај ајахуаска.

Експерти верују да шаманова торба представља јединствен увид у однос између древних цивилизација и моћних халуциногених дрога.

Супстанце пронађене у торби су такође од све већег интересовања за данашња медицинска истраживања.

• Експлозија психоделика: Некада на маргини друштва, данас у медицини
• Како халуцинације утичу на живот
• Магичне печурке лече депресију - показује студија

Психоделици као што су МДМА, ЛСД, псилоцибин (још једно једињене које се може наћи у магичним печуркама) и кетамин, привлаче све више пажње у западном свету као могући начин борбе против бујања кризе менталног здравља.

Њихови заговорници доживљавају нека психоделична једињења као потенцијалну нову класу ефикасних лечења психијатријских поремећаја као што су анксиозност, депресија и злоупотреба наркотика, између осталих.

Верује се да једињења могу да помогну да се промени перспектива појединаца према такозваним „болестима очајања&qуот; , у које спадају самоубиство, узимање прекомерне дозе дроге и злоупотреба алкохола, у садејству са узимањем терапије.

Међутим, ова лечења такође су критикована као претерано хваљена и потенцијално штетна.

И док се ово ново поље медицине развија, али било је обрта и заокрета на том путу (види бокс: Нема МДМА за ПТСП), а открића као што су шаманска торба у боливијским Андима бацају ново светло на улогу коју су психоделици играли у древним друштвима.

Лечење посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП) дрогом МДМА није одобрено

Спровођење психоделичних дрога кроз процес одобрења да би постали званични лекови захтева много истраживања.

Десетог августа, америчка Управа за храну и лекове најавила је да неће одобрити терапију уз помоћ МДМА као нови метод лечења за умерено до тешки пост-трауматски стресни поремећај (ПТСП).

Неки резултати који обећавају из 3. фазе испитивања објављени су у септембру 2023. године, међутим Управа за храну и лекове рекла је да не постоји довољно података да би се закључило да је ова дрога у улози лека безбедна и ефикасна.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

А опет у тим културама, психоделици су се доживљавали на веома другачије начине.

Јурија Селидвен, виша професорка на Калифорнијском универзитету у Берклију, каже да је израз „психоделици&qуот; веома савремен западњачки конструкт.

Домородачке заједнице широм Глобалног југа уклапале су ове дроге у властите животе вековима, називајући их духовним лековима.

„Веровање на Западу је да се они користе за лечење поремећаја менталног здравља&qуот;, каже Селидвен, и сама пореклом од Нахуа и Маја, и која жели да искористи њена истраживања да поврати, оживи и пренесе домородачку мудрост.

„Али суштина домородачке употребе није само у ритуалима и церемонијама, већ у свакодневној пракси. На пример, ако је нешто вредно изгубљено, заједница би се обратила медицинарима.&qуот;

Историјски документи заиста указују на то да су се психоактивне супстанце користиле у исцелитељске сврхе, али је ово био само један мали аспект њихове употребе.

Уместо тога, духовни лекови су играли крупну улогу у успостављању веза међу заједницама, светим ритуалима, палијативној нези, истраживању свести, поспешивању креативности и хедонизму.

Записи показују да су стари Грци и Римљани имали сезонске ритуале који су подразумевали узимање психоактивне дроге по имену кикеон која је садржала хелуциногене налик ЛСД-у.

Али Озирис Синухе Гонзалес Ромеро, истраживач са Универзитета Саскачеван у Канади, који документује историјат домородачког знања, каже да се употреба психоделика вероватно протеже много даље уназад у људској историји.

Археолози верују да је психоактивна печурка Аманита мускарија прво била коришћена у Америци мало након што су први људи прешли Берингов мореуз између источне Русије и Аљаске током Леденог доба пре око 16.500 година.

Печурке се и даље користе дан-данас међу домородачком заједницом Оџибва у области Великих језера између Канаде и САД.

„Ми знамо да свете печурке са психоактивним својствима имају древну традицију у Мезоамерици&qуот;, каже Гонзалес Ромеро.

„Постоје докази за ово на основу анализе полена, пиктографског писма, керамичких скулптура, фигурица које држе свете печурке, па чак и изрезбарених камења у облику печурака из цивилизације Маја. Верује се да је коришћење кактуса сан педро и пејотл [од којих оба садрже психоделични мескалин] датирају још из 8.600 године п.н.е. у Перуу и 14.000 године п.н.е. у Мексику.&qуот;

• Амерички изгубљени рат против дроге
• Откуд кокаин у ајкулама у водама Бразила
• Свакодневна употреба канабиса сустиже опијање у САД

Према Гонзалесу Ромеру, један од најранијих познатих писаних докумената који описују ритуале са светим печуркама је Цодекс Виндобоненсис.

Мексицанус 1, сликовна књига коју су направиле древне цивилизације Микстека између 1100. године и 1521. године н.е.

Према истраживачима Мартену Џенсену и Габини Аурори Перез Хименез, који су проучавали мезоамеричку археологију и Цодекс Виндобоненсис Мексицанус 1, један од описа садржи Бога ветра како на леђима носи гуштера са печурком, док учесници у ритуалу носе печурке у рукама.

Знање о овим праксама први пут је почело масовније да се шири у записима фрањевачког фратра по имену Бернардино де Сахагун, који је провео деценије проучавајући и документујући веровања, културу и историју Астека, након шпанске колонизације Мексика.

Алберт Гарсија-Ромо, професор психоделика и свести на Школи медицине Универзитета Џонс Хопкинс, каже да је Де Сахагун описао астечке ритуале са печуркама које садрже псилоцибин 1520-тих, после онога што би савремени практиканти могли назвати групном терапијом.

„Де Сахагун је написао да би они користили те печурке у церемонијама у којима би људи плесали, певали и плакали, а потом би, ујутро, разговарали о визијама које су имали&qуот;, каже Гарсија- Роме.

Али Селидвен каже да, да би западно друштво у потпуности умело да цени зашто су домородачке заједнице толико дуго цениле ове церемоније и сматрале ове супстанце толико вредним, морате да разумете различите системе веровања за интеракцију са светом око њих и његово тумачење.

Све је веће интересовање у оквиру западњачке медицине за коришћење психоделика као начина да се промени перспектива уз помоћ психотерапије, помажући људима да обраде трауму и промене обрасце интроспективних мисли које могу да се запате у стањима као што су анксиозност и депресија.

Међутим, Селидвен каже да док се употреба психоделика на Западу усредсређује на појединца, најчешћа употреба психоактивних супстанци у древним културама широм америчких континената и Глобалног југа одувек је била заснована на интеракцији са природним и духовним светом.

„У већини ових традиционалних култура, немамо тај осећај поделе на људски и природни свет&qуот;, каже Селидвен.

„Ми верујемо да смо увек у интеракцији са живом, активном свешћу свуда око нас, а кад користимо духовне лекове, желимо комуникацију и да повратимо равнотежу са тим светом.

„Тако да контекст никад није благостање појединца или ментално здравље, већ колективно благостање животне средине у целини&qуот;, каже она.

• Од еуфорије до зависности: Шта је гас смејавац и зашто може бити опасан
• Како ДНК древних бактерија и вируса може да користи данашњој медицини
• Канализација пуна дроге - фекалије, МДМА и кокаин

Гарсија-Ромо се слаже с тим, рекавши да се међу домородачким заједницама у Колумбији, Бразилу и Мексику, психоактивне супстанце користе за комуникацију са прецима, приступ другим плановима постојања и стицање информација о свету око њих.

Проучавајући документе о астечкој медицини, Гонзалес Ромеро је открио да музика, посебно ударање у бубњеве, одавно игра улогу у психоделичним церемонијама јер одражава откуцаје срца, и сматра се да помаже у стањима налик трансу која могу да побољшају креативну експресију.

Он објашњава да иако је честа употреба речи „шаман&qуот; за описивање практиканта који воде ове церемоније, то је потпуно колонијални концепт.

Уместо тога, директан превод израза који користе неке домородачке заједнице гласи „онај који пева&qуот;.

„Неки алкалоиди присутни у класично-коришћеним психоделицима, као што су псилоцибинске печурке или ЛСА у биљци Ривеа цоримбоса, имају психодислептичка својства, што значи да изазивају аудитивне халуцинације или модификације у аудитивним перцепцијама&qуот;, каже Гонзалес Ромеро.

„То значи да чак и ако нисте обучени, можете да стварате или чујете музику која никад није била свирана никоме на овом свету.&qуот;

„Можда због овога, према астечком виђењу, печурке се доживљавају као сродне Ксочипилију, богу песме, музике, радости и плодности&qуот;, каже он.

Ове перцепције важе и за начин на који домородачке културе доживљавају психоделике за исцељење.

Гонзалес Ромеро каже да би ритуал могао такође да подразумева пост и целибат ради прочишћења, у зависности од тога шта практикант сматра одговарајућим за пацијента.

Неки ритуали исцељења не би уопште подразумевали музику, већ се одвијају у потпуној тишини током ноћи са домаћим животињама као што су певци и пси закључаним да би се избегла било каква сметња.

Али ако психодлици могу да се користе за лечење било чега, од бола до температуре, нагласак није био толико на исцељењу било ког једног појединца, већ повраћај равнотеже у заједници у целини.

„Народ Виксарика говори о томе како се кактус пејотл користио за повратак њихове заједнице из анемије након великог таласа маларије која је десетковала њихову популацију и здравље пре више од 500 година&qуот;, каже Ахау Самјуел, практикант племена Чикимека из Гуанахуата, у Мексику, који води пројекат биљне медицине Корење богова.

Гонзалес Ромеро каже да је то зато што су се неке епидемије болести доживљавале као повезане са греховима у оквиру заједнице, па су богови кажњавали људе ширећи болест.

„Психоделични ритуали су били начин да се поврати душа&qуот;, каже он.

„Етиологија домородачких лекова веома је различита.

„Неке болести се доживљавају као резултат губитка равнотеже између људских бића и природе, на пример, одсуство поштовања ловаца који убијају више животиња него што им треба и прекомерно искоришћавање земље&qуот;, каже он.

Имајући у виду дуги историјат психоделика у домородачкој култури, многе заједнице имају помешана осећања према скорашњем буму западњачког истраживања психоделика, изродивши индустрију од које се очекује да буде вредна 7 милијарди долара до 2027. године.

Прошле године су Селидвен и група других истраживача домородачког порекла написали студију у којој су изразили забринутост по питању културне апропријације, искључења домородачких гласова и лидера из западњачког психоделичног поља, и одсуства признавања чињенице да се сматра да многе од ових супстанци имају свету вредност.

Аутори студије истакли су да иако је ова индустрија у процвату изграђена на лековима и праксама које су извучене и преузете из домородачке културе, мало богатства стеченог у овој индустрији тешкој више милијарди долара стиже до заједница.

Извештаји показују да иако место уз западњачки организованом психоделичном одмаралишту може да кошта неколико хиљада долара, домородачки практиканти зарађују између 2 и 150 долара за пружање врло сличних услуга.

Други, међу њима и недомородачки истраживачи, доводили су у питање да ли психоделични лекови могу да постигну њихове декларисане циљеве борбе против стања менталног здравља, а да се на неки начин не прихвати духовни и мистични елемент психоделичног искуства.

Џулс Еванс, истраживач психоделика на Универзитету Краљица Мери у Лондону, који управља непрофитним Оспоравање психоделичних искустава, објашњава да је један од разлога зашто може да дође до негативних искустава јесте тај што су они толико страни нашој секуларној култури.

„Нека домородачка америчка племена користе психоделичне биљке вековима&qуот;, каже Еванс.

„Она имају мапе, водиче, дубоко познавање измењених стања свести. Секуларни људи, у целини гледано, немају. Као последица тога, људи могу да буду запрепашћени искуством и да не знају како да га уклопе у њихово материјалистичко посматрање света. Ова егзистенцијална збуњеност може да траје месецима или годинама, а особа која изађе на другој страни може да буде веома другачија у односу на ону особу од пре&qуот;, каже он.

Селидвен каже да је једно од кључних ограничења западњачког приступа то да се усредсређује на психоделичне супстанце које су што сличније пилулама.

Она каже да ако можемо да научимо нешто из више хиљада година употребе међу древним културама, то је да је права моћ психоделика у њиховој способности да поспеше везе између људи и заједница, у склопу колективног искуства.

„Не ради се само о молекулу, већ о широј констелацији односа који настану и доносе исцељење&qуот;, каже Селидвен.

„На Западу, ми често приметимо врхунац благостања одмах након првобитног излагања леку, али он се не одржи зато што не постоји колективни контекст халуциногеног искуства.

„И због тога, само ризикујете да створите још једну зависност зато што се људи непрестано враћају да би доживели исти осећај магије или чуда&qуот;, каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.21.2024)