Експлозије у Либану: „Ко год да је изгубио око, бориће се са другим оком“

Други талас експлозија могао је да се чује док се велики број људи окупљао на сахранама настрадалих у експлозијама пејџера широм Либана у уторак. Либанско Министарство здравља каже да је у експлозијама воки-токија у среду погинуло најмање 14 људи, а рањено њих 450.

На једној сахрани, ожалошћени су били пркосни и љути кад су разговарали са ББЦ-јем.

У међувремену, лекари су описивали језиве повреде које су морали да лече.

Наш тим на терену пратио је причу широм главног града Бејрута.

• Шта знамо о експлозијама Хезболахових пејџера
• Пејџери: Како раде и ко их данас користи
• Електронски уређаји се не сматрају сигурним после експлозије у Либану

Џоја Бербери

- из предграђа Гобеири у Бејруту

Сви су сумњичави према људима који користе телефоне или друге уређаје након масивног напада са експлодирајућим пејџерима и воки-токијима у другом таласу.

Док је у току била сахрана погинулих, међу њима и једног малог дечака, чули смо експлозију и људи су почели да паниче.

Маса је почела да трчи у разним правцима.

Морали смо да напустимо сахрану и потражимо неко безбедно место.

Међутим, успела сам да попричам са људима на сахрани и стекнем утисак о томе шта се дешава.

Људи су се окупили тамо у великом броју да би присуствовали сахрани 11-годишњег дечака и тројице припадника Хезболаха настрадалих у нападима пејџерима у уторак.

Мушкарци, жене, па чак и деца школског узраста, изашли су на улице, држећи транспаренте и плакате са сликом погинулог дечака.

Неки су носили жуте заставе Хезболаха, неки велике црне заставе са сликом вође Хезболаха Хасана Насралаха.

Жене су бацале латице ружа на ковчеге жртава.

Овај призор је добро познат људима као што сам ја који су у прошлости били на сахранама припадника Хезболаха.

Неки родитељи су повели децу.

• Израел и Хезболах кажу да не желе рат, али су обе стране спремне за њега
• Шта је Мосад, израелска обавештајна служба?
• Шта је либански Хезболах и хоће ли ући у потпуни рат са Израелом

Људи су ми рекли како верују да је оно што се десило велики злочин против човечности, али да ће њихов отпор и решеност бити утолико чвршћи.

Њихов тон је био пркосан.

Са великих звучника чуле су се молитве, а нека деца су дошла у извиђачким униформама на последњи опроштај од једанестогодишњег другара.

Питала сам једног младића да ли је знао некога од повређених.

Он ми је одговорио: „Свако је знао некога. Бол је огроман, и физички и душевни.

„Али ми смо навикнути на ово и наставићемо са нашим отпором&qуот;, каже он.

Четрдесетпетогодишња жена поред мене на сахрани каже ми са пркосним осмехом на лицу:

„Ово ће нас само ојачати, ко год да је изгубио око, бориће са другим оком, и сви ћемо устати заједно.&qуот;

Погледајте и ову причу:

Карин Торби

- из бејрутске болнице Маунт Лебанон

Сцена пред болницом била је прометна, али релативно мирна овог јутра, када су многи рођаци чекали испред да добију неке вести о најмилијима.

Био је то контраст у односу на претходно вече - кад је болницом одјекивао плач и врисци док су довођени повређени, непосредно после експлозија.

Успела сам да разговарам са професором Елајасом Вораком, офталмологом у овдашњој болници Маунт Лебанон Универзитетског медицинског центра који је испричао да је оно што је видео у уторак после подне била ноћна мора.

„Био је то најгори дан у мом животу&qуот;, рекао је.

„Нажалост, синоћ сам морао да извадим више очију него у читавој 25-годишњој каријери као доктора&qуот;, рекао ми је касније нешто смиренији, седећи у канцеларији.

„Желео сам да спасем макар једно око жртава да бих им сачувао вид, али у неким случајевима нисам могао, мора сам да извадим оба ока зато што је муниција продрла предубоко.&qуот;

Док је разговарао са мном у канцеларији, доктор Ворак је деловао прибрано, али је био веома тужан, говорећи о ономе што се десило и шта је видео.

„Било је веома тешко. Већина пацијената су били младићи у двадесетим, а у неким случајевима морао сам да им извадим оба ока.

„У читавом животу нисам видео ништа слично ономе што сам видео јуче&qуот;, каже он.

Остао је у болници да лечи жртве скоро 24 часа, са само једном кратком паузом.

У међувремену, доктор Ворак је хвалио родбину и чланове породица жртава због приступања ономе што се десило њиховим најмилијима са великим стрпљењем.

Повређено је око 3.000 људи, а 200 њих било је у критичном стању.

У другом таласу експлозија, погинуло је најмање 14 људи, а више од 450 било повређено, каже либанско Министарство здравља.

Хезболах, који ужива подршку Ирана, рекао је да су пејџери припадали „запосленима у разним Хезболаховим јединицама и институцијама&qуот; и потврдили смрт властитих бораца.

Група је окривила Израел, баш као и либански премијер.

Израелска војска је одбила да коментарише.

Непосредно после експлозија разговарала сам са још чланова медицинског особља.

„Веома је осетљиво и неке сцене су страшне&qуот;, рекао ми је један члан болничког особља.

Он је додао да су већина повреда у нивоу струка, лица, очију и руку.

Речено ми је: „Много жртава је изгубило прсте, у неким случајевима све.&qуот;

Читава земља је у стању неверице и шока, а људи не могу да прихвате шта се стварно десило.

Могу само да кажем да је ово неприкосновено по размерама и природи, и да је изузетно тешко појмити чак и за земљу која је навикла на непојмљиве догађаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.22.2024)