Bliski istok: Blizu 500 poginulih u Libanu u najsmrtonosnijem danu sukoba Izraela i Hezbolaha

Izrael je u ponedeljak pokrenuo velike vazdušne napade na stotine meta Hezbolaha u Libanu, ubivši najmanje 492 ljudi, među kojima 35 dece, a ranivši više od 1.600, prema libanskim zvaničnicima.

Hiljade porodica napustilo je domove u južnom delu Libana pošto je izraelska vojska saopštila da je pogodila 1.600 meta Hezbolaha u operaciji uništavanja infrastrukture koju je ta oružana grupa izgradila od rata 2006. godine.

Izraelska vojska je saopštila da je gađala Hezbolahova skladišta raznog oružja, između ostalog rakete i dronove koji su bili „postavljeni u srcu sela i u kućama civila", koje je, tvrdi se, Hezbolah planirao da iskoristi za napade na Izraelu, ali „isto tako ugrožavajući narod Libana".

Načelnik štaba izraelske vojske Herci Halevi rekao je da su počele pripreme za sledeću fazu operacije u Libanu.

„Ciljamo vojnu infrastrukturu koju je Hezbolah gradio poslednjih 20 godina. Ovo je veoma važno. Pogađamo mete i pripremamo se za naredne faze", rekao je on.

„Sve je usmereno na stvaranje uslova da se stanovnici severnog dela Izraela vrate kućama", dodao je.

Hezbolah je odgovorio ispaljivanjem više od 200 raketa na sever Izraela, lakše ranivši dvoje ljudi.

Svetske sile pozivaju na uzdržanost jer se čini da se obe strane približavaju opštem ratu koji bi mogao da se prelije na ceo region.

• Eksplozija uređaja u Libanu: Šta ne znamo
• Eksplozije u Libanu: „Ko god da je izgubio oko, boriće se sa drugim okom“
• Mosad: Kada je izraelska obaveštajna služba bila uspešna, a kada nije
• Koliko se libanski Hezbolah promenio od rata sa Izraelom 2006.

Libansko Ministarstvo zdravlja saopštilo je da je među poginulima 35 dece i 58 žena, dok je 1.645 ranjeno.

Nije saopšteno koliko je među žrtava bilo civila, a koliko pripadnika Hezbolaha.

Izrael je u ponedeljak uveče saopštio da je pogodio oko 1.600 meta u južnom i istočnom Libanu, ubivši „veliki broj" pripadnika Hezbolaha.

Danijel Hagari, portparol izraelske vojske, rekao je da se na snimcima iz južnog Libana vide „značajne sekundarne eksplozije izazvane Hezbolahovim oružjem koje je bilo uskladišteno u zgradama".

„Verovatno je da su neki od žrtava od ovih sekundarnih eksplozija", dodao je on.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozvao je narod Libana da se skloni od Hezbolahovih položaja i mesta gde drži oružje.

„Hezbolah vas je predugo koristio kao živi štit. Postavio je rakete u vaše dnevne sobe i rakete u vašu garažu", rekao je on.

„Da bismo odbranili naš narod od napada Hezbolaha, moramo da uništimo to oružje", poručio je Netanjahu.

Iz Izraela su rekli da imaju tri cilja - da oslabe Hezbolahovu sposobnost da ispaljuje rakete i projektile na izraelsku teritoriju, da potisnu pripadnike Hezbolaha sa granice i da uništi infrastrukturu koju su izgradile elitne Radvan snage Hezbolaha koja bi mogla da se koristi za napad izraelske zajednice.

A sve to da bi se hiljade raseljenih vratilo u domove na sever Izraela.

Hezbolah nije komentarisao izraelske tvrdnje da krije oružje po stambenim objektima, a njegova kancelarija za medije objavila je smrt samo jednog borca do ponedeljka uveče.

Malo je verovatno da će Hezbolah odustati od borbi, a kao potvrda toga je ispaljivanje raketa na nekoliko izraelskih vojnih baza u severnom Izraelu, kao i na postrojenje za proizvodnju oružja u obalskom području Zvuluna, severno od grada Haife.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš izrazio je zabrinutost zbog eskalacije i poručio da ne želi da Liban „postane još jedna Gaza".

Predsednik Džozef Bajden rekao je da SAD „rade na deeskalaciji na način koji omogućava ljudima da se bezbedno vrate kući", dok je Pentagon najavio da šalje „mali broj" dodatnih vojnika na Bliski istok „kao meru opreza".

U skoro godinu dana prekograničnih borbi Izraela i Hezbolaha izazvanih ratom u Gazi poginule su stotine ljudi, većinom pripadnici Hezbolaha, a sa obe strane granice raseljene su desetine hiljada.

Hezbolah je rekao da deluje kao podrška Hamasu i da neće stati dok ne dođe do prekida vatre u Gazi.

I Hamas i Hezbolah podržava Iran, a Izrael, Velika Britanija i druge zemlje su ih proglasile terorističkim organizacijama.

Izraelsko rukovodstvo je više puta izjavljivalo da će postići cilj da vrati kući 60.000 ljudi raseljenih na severu Izraela zbog raketiranja Hezbolaha.

Taj cilj za sada nije ispunjen, pošto Hezbolah i dalje ispaljuje rakete na Izrael.

Libanski premijer nazvao je izraelske udare na njegovu zemlju „destruktivnim planom sa ciljem da uništi libanska sela i gradove".

Nadžib Mikati, koji je otkazao put u Njujork na zasedanje Generalne skupštine UN, napade Izraela nazvao je „ratom do istrebljenja u svakom smislu te reči".

Iran je snažno osudio vazdušne napade, dok je predsednik Masud Pezeškijan optužio Izrael da želi da stvori širi konflikt.

Libanski mediji navode da je prvi talas izraelskih vazdušnih napada počeo u ponedeljak oko 06:30 po lokalnom vremenu.

„Bilo je užasno, projektili su leteli iznad naših glava. Probudili smo se uz zvuk bombardovanja, ovo nismo očekivali", rekla je jedna žena.

Desetine gradova, sela i otvorenih područja bile su gađane tokom dana u okruzima Sidon, Mardžajun, Nabatijh, Bint Džbeil, Tir, Jzzine i Zahrani u južnom Libanu, kao i u okrugima Zahle, Balbek i Hermel u istočnoj dolini Bekaa, navodi državna Nacionalna novinska agencija (NNA).

Uveče je saopšteno da je zgrada u oblasti Bir al-Abed u južnom predgrađu glavnog grada Bejruta pogođena sa nekoliko projektila.

Libanski bezbednosni izvori rekli su da je cilj napada bio glavni komandant Hezbolaha u južnom Libanu Ali Karaki, ali da nije jasno da li je ubijen.

Hezbolahova kancelarija za medije saopštila je da je Karaki „dobro" i da se „premestio na bezbedniju lokaciju".

Od juga do Bejruta, putevi su bili zakrčeni jer su ljudi očajnički pokušavali da odu usred bombardovanja.

Prethodno su na telefonima dobili audio i tekstualne poruke od izraelske vojske u kojima su upozoreni da se odmah udalje od zgrada u kojima, kako tvrde, Hezbolah skladišti oružje.

Četvoročlana porodica koja se vozila na motoru razgovarala je za BBC u Bejrutu tokom kratkog zaustavljanja na putu za severni grad Tripoli.

„Šta hoćete da vam kažemo? Samo smo morali da bežimo", zabrinuto je rekao otac.

Do najnovijih napada dolazi uoči prve godišnjice rata Izraela i palestinske ekstremističke grupe Hamas, čije napade Hezbolah podržava.

Hamas je napao Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce.

U odgovoru, Izrael je pokrenuo najpre vazdušnu, a potom i kopnenu ofanzivu na Pojas Gaze koja traje i danas i u kojoj je do sada poginulo više od 40.000 ljudi, prema palestinskim izvorima.

Najnoviji udari usledili su posle intenziviranja borbi Izraela i Hezbolaha tokom vikenda.

Hezbolah je tokom vikenda ispalio je 150 projektila na Izrael, a pojedini su dosegli duboko na teritoriju Izraela, pogodivši objekte u gradu Haifi.

To je do sada najdublji napad Hezbolaha na izraelsku teritoriju u poslednjih skoro godinu dana.

Izrael je uzvratio vazdušnim udarima na ciljeve u južnom Libanu i saopštio da je uništio hiljade Hezbolahovih raketnih bacača.

Uz brojne počasti, u Bejrutu je u nedelju sahranjen komandant Hezbolaha Ibrahim Akil, koji je zajedno sa drugim članovima elitne jedinice poginuo u izraelskim napadima u petak, kada je stradalo 45 ljudi.

Njega je tražio ne samo Izrael već i SAD, koje su prethodno odredile nagradu od sedam miliona dolara, optužujući ga da je umešan u ubistvo stotina Amerikanaca u Bejrutu 1980-ih.

Poznat je i pod imenom Tahsim i jedan je od ključnih vođa Hezbolaha.

On je 1980. bio član grupe koja je sprovela sinhronizovane bombaške napade na američku ambasadu u Bejrutu i barake u kojima su bili smešteni američki marinci, kada je ukupno stradalo 370 ljudi.

Amerika ga je 2019. godine proglasila teroristom, a na sajtu američkog Ministarstva pravde navodi se da je član Džihadističkog saveta, najvišeg vojnog tela Hezbolaha.

Najnovijem zaoštravanju na Bliskom istoku prethodile su eksplozije pejdžera i voki-tokija članova Hezbolaha, a što su Ujedinjene nacije okarakterisale kao „kršenje međunarodnog humanitarnog prava".

Šta znamo o eksplozijama voki-tokija i pejdžera

Preliminarna istraga libanskih vlasti o uređajima koji su eksplodirali pokazuje da su eksplozivi ubačeni u njih pre nego što su stigli u zemlju, prenosi novinska agencija Rojters.

Tada je poginulo najmanje 37, a ranjeno je više od 3.000 ljudi.

Vazdušni napadi usledili su posle serije eksplozija pejdžera i voki-tokija pripadnika Hezbolaha u Libanu, kada je nastradalo 36, a ranjeno više od 3.000 ljudi.

Hasan Nasralah, vođa Hezbolaha, nazvao je eksplozije uređaja „masakrom", „terorizmom" i „objavom rata", obećavši da će se osvetiti Izraelu.

Libanske bolnice preplavljene su pacijentima posle eksplozija.

„Nijedna bolnica ne može da se pobrine za ovoliki broj žrtava, tako da svaki zdravstveni radnik u Libanu mora da se uključi da bi mogao da pruži usluge povređenima", rekao je Hišam Bavadi, libanski zdravstveni radnik u razgovoru za BBC.

Eksplozive u pejdžere i voki-tokije postavila je izraelska obaveštajna služba Mosad, prenose mediji, pozivajući se na libanski bezbednosni izvor.

Izraelski i američki izvori tvrde da su eksplozije planirane kao početni korak u „sveobuhvatnoj" ofanzivi protiv Hezbolaha, ali da su pejdžeri detonirani ranije, iz straha da je oružana grupa saznala za plan.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 09.24.2024)