Трупе САД се спремају да оду из Ирака, бар делом
САД су објавиле да су данас постигле споразум с Владом Ирака да до идуће године заврше војну мисију Коалиције против групе Исламска држава коју предводе.
Америчке трупе се спремају да оду из неких база у којима су биле две деценије у тој земљи.
Администрација председника Џоа Бајдена одбила је да каже колико ће од око 2.500 америчких војника тамо остати или да потврди да предстоји потпуно повлачење из Ирака.
"Може се рећи да ће се променити наше тамошње присуство", рекла је заменица представника Беле куће за штампу Сабрина Синг.
Ова објава је значајна јер се управо погоршава сукоб Израела и борбених група које подржава Иран - Хезболаха у Либану и Хамаса у Гази, због чега расту претње ширег регионалног рата.
Базе Американаца су последњих неколико година редовно биле мета милиција које подржава Иран. Ти напади су се појачали прошле године и пролетос после избијања рата Израела и палестинског Хамаса у Гази пре готово годину дана.
Ирачки званичници годинама повремено траже повлачење коалиционих снага и званични разговори о смањењу америчког присуства се воде месецима.
Амерички званичници који нису желели да им се наведе име су данас рекли новинарима да је већ почела припрема да се мисија Коалиције против Исламске државе заврши до краја септембра 2025. и војници напустие неке базе. У другој фази САД ће наставити да из Ирака делују до краја 2026. године у операцијама против Исламске државе у Сирији. На крају ће америчка војна мисија прерасти у билатерални безбедносни однос, рекли су амерички званичници али нису прецизирали колико би америчких војника остало у Ираку.
С друге стране, званичници Ираја су рекли да би неки амерички војници могли остати и после 2026. године јер то тражи Влада региона Курдистана.
САД су у марту 2003. под руководством председника Џорџа В. Буша извршиле инвазију на Ирак уз велику кампању бомбардовања коју су назвали "Шок и страхопоштовање" (Схоцк анд Аве) која је опустошила велике делове те земље и утрла пут америчким копненим трупама да се приближе Багдаду. Инвазија је била заснована на нетачним тврдњама да је Садам Хусеин тајно сакрио оружје за масовно уништење. Такво оружје никада није било нађено.
Присуство САД је порасло на више од 170.000 војника на врхунцу операција против побуњеника 2007. Администрација председника Барака Обаме је преговарала о повлачењу снага, а у децембру 2011. су отишлепоследње борбене трупе, а остао само мали број војног особља са особљем канцеларија за помоц́ безбедности и одред маринаца који чувати комплекс Амбасаде САД.
Јачење групе Исламска држава (ИСИС) и њено брзо заузимање широког појаса широм Ирака и Сирије вратили су 2014. године снаге САД и партнерских држава на позив ирачке владе да помогну у обнови и преобуци полицијских и војних јединица које су се распале.
Пошто је ИСИС изгубила контролу над територијом коју је држала, коалиционе војне операције су окончане 2021. Трајно присуство САД од око 2.500 војника остало је у Ираку да одржава обуку и спроводи партнерске операције против ИСИС-а са војском Ирака.
У годинама после тога, САД су задржале то присуство да би извршиле притисак на милиције које подржава Иран, активне у Ираку и Сирији. Присуство америчких снага у Ираку такође отежава Ирану да пребаци оружје преко Ирака и Сирије у Либан његовим заступницима, укључујуц́и либански Хезболах, а против Израела.
(Бета, 27.09.2024)
