Istinita priča o employer brandingu: Dobra osoba ne mora nužno biti i dobar poslodavac
BizLife pre 3 sata | BIZLife/Borislav Despotović
Kad sam onomad davao otkaz u jednoj kafani u kojoj sam radio par godina, gazda je, ne baš pri čistoj svesti i zdravoj pameti, uperio pištolj u mene i upitao: „Napuštaš me, a?” Rekao sam: „Da”, okrenuo se i otišao, jer licna je već odavno bila pregorela.
Realno posmatrano, bilo je tad 50 : 50 šanse da mi sreća okrene leđa i da ovaj uvodnik sad uopšte i ne pišem. Ali, eto, ta osoba mi je i dan-danas prijatelj, osoba kojoj sam drag gost, ali i on meni. Čovek koji je mojoj porodici mnogo pomogao. Tačno je, ne bih nikad više mogao da radim za njega, ali ga kao prijatelja ne bih menjao ni za brdo karamela. Piše: Borislav Despotović, glavni i odgovorni urednik BIZLife-a A zašto ovo pričam? Zato što mi iskustvo govori da
