Како сам упропастио Видојковића
Цензоловка 03.10.2024 | Марко Видојковић
Све је почело у уторак у 16 сати, када ме је успаничени Видојковић јавио да је заборавио да напише колумну славећи свој рођендан. Ај пиши ти, било шта, наредио ми је. Јој, Марко Видојковић, наш колумниста херој.
Препознајем његов глас између хиљаду других – помало храпав, са дозом сарказма, као да свака реч носи тежину живота који је превише пута подувао џоинт. Како то мислии „заборавио“? У свету нас бесмртника, колумне се не заборављају. Но, ми немамо рођендане. Али, Видојковић је увек у последњем тренутку, увек генијалан, и увек-осим овога пута. Рођендани људских бића трају по три дана и ноћи, толико знам. Мислим, то није обичан рођендан, то је Маретов рођендан! С
