Не треба очекивати да ц́е се људски животни још много продужити, каже истраживач

Човечанство се ближи горњој граници очекиваног животног века, показало је ново истраживање.

Напредак у медицинској технологији и генетским истраживањима, уз све вец́и број људи који доживе 100 година, не доводе до значајних скокова у трајању животног века - по истраживачима који су открили да се дуговечност смањује у земљама са најдуговечнијим становништвом.

"Морамо схватити да постоји граница" и можда преиспитати претпоставке о томе када људи треба да се пензионишу и колико новца ц́е им потом бити потребно, рекао је С.Џ. Олшански, истраживач Универзитета Илиноис у Чикагу, главни аутор студије коју је у понедељак објавио часопис "Натуре Агинг".

Марк Хејворд, истраживач Универзитета у Тексасу који није био укључен у ту студију, назвао ју је "вредним додатком литератури о смртности".

"Близу смо плафона" очекиваног животног века, сложио се он. Увек је могуц́е да би неки напредак могао да продужи очекивано трајање живота, "али то сада немамо", рекао је Хејворд.

Очекивани животни век је процена просечног броја година које неко рођен у датој години може очекивати да ц́е живети, под претпоставком да стопа смртности буде константна. То је једно од најважнијих здравствених мерила, али несавршено: не могу се предвидети смртоносне пандемије, чудотворни лекови или други непредвиђени развој који би могао да убије или спасе милионе људи.

У истраживању су Олшански и његови истраживачи пратили процене очекиваног животног века за године од 1990. до 2019, извучене из базе података којом управља Институт за демографска истраживања "Макс Планк". Истраживачи су се фокусирали на осам места на свету где људи живе најдуже: Аустралију, Француску, Хонг Конг, Италију, Јапан, Јужну Кореју, Шпанију и Швајцарску.

Мада САД по дуговечности нису ни у првих 40 земаља, и оне су обухваћене истраживањем јер је оно америчко, а и због некадашњих смелих процена да би очекивани животни век у САД могао драматично да порасте у овом веку, рекао је Олшански.

Жене и даље да живе дуже од мушкараца, а животни век се и даље придужава у општим цртама што је било очекивано, али то иде спорије него пре, открили су истраживачи. Године 1990, просечно продужење просечног животног века из деценије у деценију је било око две ипо године. Али током 2010-их, смањило се на годину и по, а у САД је промена била скоро на нули.

САД су проблематичније јер су теже погођене низом проблема који убијају људе мног пре но што успеју да остаре: предозирање дрогама, оружани напади, гојазност и неједнакости које многима отежавају да добију медицинску негу.

У једном прорачуну истраживачи су проценили шта би се догодило на свих девет анализираних места ако би се елиминисали сви смртни случајеви пре 50. године. Животни век би у најбољем случају био проџен само за годину и по, рекао је Олшански.

Студија указује да постоји ограничење колико дуго вец́ина људи може да живи, и то најдуже трајање живота скоро је достигнуто, рекао је Олшански.

"Цедимо све мање продужења живота из технологија које продужавају живот. А разлог је што смо све старији", рекао је он.

Можда сада не изгледа необично што се често чује да је неко доживео 100 година - рецимо бивши амерички председник Џими Картер прошле недеље. У 2019, нешто више од два одсто Американаца је стигло до своје 100. године, а пет одсто у Јапану и девет одсто у Хонг Конгу, рекао је Олшански.

Вероватно је да ц́е се број стогодишњака повец́ати у наредним деценијама, кажу стручњаци, али то ће бити статистичко повећање, због раста човечанства. Проценат људи који достигну 100 година остац́е ограничен, вероватно на мање од 15% жена и пет одсто мушкараца у вец́ини земаља, рекао је Олшански.

(Бета, 07.10.2024)