Шта је човек урадио природи: За пола века 73 одсто мање дивљих врста

Људи настављају да подстичу оно што Светска фондација за природу (ВВФ) назива „катастрофалним&qуот; губитком дивљих врста.

У Извештају о стању планете за 2024, наведено је дошло до катастрофалног просечног пада од 73 одсто у популацијама посматраних дивљих врста у само 50 година (1970-2020.).

Упозорено је да ће током следећих пет година бити потребни велики заједнички напори за решавање двоструке кризе климатских промена и губитка биоразноврсности, док се Земља приближава опасним преломним тачкама које представљају озбиљну претњу човечанству.

Највећи пад забележен је у слатководним екосистемима (85 одсто), затим у копненим (69 одсто) и морским (56 одсто).

Губитак и деградација станишта, чији је узрок у највећој мери људски прехрамбени систем, представља највећу претњу популацијама дивљих врста широм света.

Следи прекомерно искоришћавање ресурса, инвазивне врсте и болести.

Климатске су додатна претња популацијама дивљих врста у Латинској Америци и на Карибима, где је забележен запањујући просечни пад од 95 одсто, додаје се.

• Које су угрожене и рањиве животињске врсте у Србији и како их заштитити
• Како се на Балкану чува шароликост природе
• Убијамо их: Страшне фотографије птица широм света које живе у људском отпаду
• Спас за белоглавог супа: Поништена грађевинска дозвола за градњу туристичко-визиторског центра на Увцу

Губитак дивљих станишта „доводи многе екосистеме на ивицу опстанка&qуот;, рекла је Тања Стил, шефица ВВФ у Великој Британији, за ББЦ.

Пад популација дивљих врста може да послужи као рани показатељ повећаног ризика од изумирања и потенцијалног губитка здравих екосистема.

Када су екосистеми оштећени, они престају да пружају добробити од којих зависимо - чист ваздух, воду и здраво земљиште за производњу хране - и постају осетљивији на преломне тачке.

Преломна тачка се догоди када се екосистем гурне изнад критичног прага, што доводи до значајних и потенцијално неповратних промена.

Глобалне преломне тачке, као што је нестанак Амазонске прашуме и масовно одумирање коралних гребена, имају огроман утицај на целу планету и могу да угрозе сигурност хране и прихода.

Упозорење долази пошто је број шумских пожара у Амазонији у септембру достигао 14-годишњи максимум.

Извештај је заснован на Индексу живог света на планети који броји више од 5.000 птица, сисара, водоземаца, гмизаваца и риба током пет деценија.

Међу многим показатељима нестајања дивљих животиња, за шта је човек главни кривац, око 60 одсто розе речних делфина Амазона угинуло је услед загађења, рударства и грађанских сукоба.

Ипак, и поред вести о губитку дивљих животиња постоје и позитивни примери.

Популација горила у планинама Вирунга у источној Африци од 2010. до 2016. повећавала се за око три одсто годишње.

• Тајна спасавања планинских горила

Али ВВФ истиче да ови „изоловани случајеви нису довољни, јер се иза тога крије широко распрострањено уништавање станишта&qуот;.

„Када се ови подаци искомбинују са другим информацијама, рецимо опадањем броја инсеката, можемо да саставимо забрињавајућу слику глобалног колапса биодиверзитета&qуот;, рекао је Том Оливер, професор екологије на Универзитету у Ридингу.

Уништавање и губитак станишта највећа су претња дивљим животињама, наводи се у извештају.

Узрок су прекомерна експлоатација, инвазивне врсте, болести, климатске промене и загађење.

„Људским деловањем, нарочито начином на који производимо и конзумирамо храну, све више губимо природно станиште&qуот;, упозорио је Мајк Берет, главни аутор и научни саветник ВВФ.

Извештај упозорава и да климатске промене брзо гурају свет ка неповратним прекретницама, као што је потенцијално уништавање амазонске прашуме, која се сматрају 'плућима планете' јер усисавају огромне количине угљен-диоксида.

„Молим вас, немојте само да изражавамо тугу. Ово је суштинска претња човечанству и заиста морамо нешто да урадимо&qуот;, поручио је Барет.

Валентина Маркони, из Зоолошког друштва лондонског Института за зоологију, каже за ББЦ да је природа угрожена, али да уз хитну и заједничку акцију светских лидера још постоји шанса да се ситуација преокрене.

„Извештај је позив на буђење. Здрави екосистеми су важни за наше здравље, просперитет и благостање.

„Али то је пре свега одговорност влада и компанија, а не обичних људи.

„Морамо да бринемо о земљи и њеним најдрагоценијим местима и сачувамо их за будуће генерације&qуот;, каже Тања Стил, шефица ВВФ у Великој Британији.

Аларм за спас дивљих животиња на планети укључио се док се светски лидери припремају за окупљање на Конференцији Уједињених нација о биодиверзитету у Колумбији, како би разговарали о обнови природе.

Скоро 200 земаља се обавезало на споразум УН из 2022. године за борбу против нестајања природе.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.10.2024)