Тумач наше прошлости, загледан у будућност

Угодинама своје младости, у првом надахнутом поетском делу „Екс Понто” (1918), Иво Андрић је записао: „Кад умрем (на смрт не чека нико одвећ дуго) можда ће неко, ту и тамо, споменути моје име… Можда ће на путевима духа, где су загубљена и моја настојања и неуспеси, бљеснути кратко, мој спомен, као кратак светионички огањ који има снаге да непресушно надахњује, као спомен новим путницима пред кривим залудним путевима.” Криво и залудно ништа није било у