Kako je propala književnost (moja)
Peščanik pre 2 sata | Ljubomir Živkov
Foto: Predrag Trokicić Još pre tričavih godinu dana sedeo sam na krovu sveta, na spratu koji je krasio štand moga izdavača, kao ravni krov na kući u zemljama Magreba, tu sam mogao da sedim uz kafu ili čaj čekajući trenutak kad ću sići da potpisujem delo, a danas pišem ispovest pod ovakvim naslovom.
Doduše, čim sam sišao sa počasnog sprata, obreo sam se u stvarnosti, čitalaca moje proze beše možda desetak, dvanaestak, džaba mi sprat, Šešelj je sedeo u prizemlju, sultan okružen agama, vezirima, janičarima, te mnoštvom civila zainteresovanih za desnilo, verujem da je sa Sajma (koji biće srušen: imam razumevanja za svačiju srušenost) izašao zacelo zadovoljniji od mene; tri meseca potom vratilo mi se samopouzdanje, da ne kažem baš nadmenost, stigli mi procenti od
