Самит БРИКС позвао да престану ратови у Украјини и на Блиском истоку

Позиви на прекид ратова и отварање преговора у Украјини и на Блиском истоку изнети су данас на самиту групе држава БРИКС у Казању, у Русији, чији је председник Владимир Путин поздравио понуде својих партнера за посредовање које је оценио као повољне.

О Украјини где су ставови Москве и Кијева непомирљиви док борбе бесне, могуц́и мировни преговори су врло хипотетички 32 месеца од почетка руског напада.

На Блиском истоку рат који је у Гази покренуо крвави напад Хамаса у Израелу 7. октобра 2023. године, проширио се на Либан где израелска војска јача офанзиву против проиранског шиитског Хезболаха.

БРИКС је у заједничком саопштењу позвао Израел да "одмах прекине" нападе на снаге УН у Либану (УНИФИЛ) и да "очува територијални интегритет" те земље, док је ирански председник Масуд Пезешкијан у Казању позвао своје партнере да "искористе све своје колективне и индивидуалне способности да окончају рат у Гази и Либану".

Хамас је за АФП саопштио да је један од његових лидера Муса Абу Марзук отпутовао у Москву на разговоре који имају за циљ "стављање тачке на (израелску) агресију и рат у Гази и региону".

Ратови у Украјини и на Блиском истоку "имају потенцијал да постану глобални", упозорио је председник Бразила Луис Ињацио Лула да Силва путем видео-везе током састанка десет лидера БРИКС у Казању.

Кинески председник Си Ђинпинг поставио је принципе: "нема проширења ратишта" у Украјини, "нема ескалације борби и провокација било које стране, како би се ситуација смирила што је брже могуц́е".

Дан раније, индијски премијер Нарендра Моди је, уверавајуц́и се да је у контакту са обе стране, изразио подршку свим "напорима да се брзо поврате мир и стабилност".

Понуде за посредовање партнерских земаља наишле су на "повољну оцену руског председника", рекао је његов портпарол Дмитриј Песков и потврдио да Путин поздравља "позитивну динамику на фронту" за своје војнике у Украјини.

Ови позиви на мир и разговори које су покренули лидери који су се састали у Казању, пазећи да не укажу на било чију одговорност за ту кризу, нец́е одговорити на жељу Европске уније која их је позвала да траже од Владимира Путина да "одмах оконча рат који води против украјинског народа".

Иран, оптужен да је испоручио дронове и ракете кратког домета Русији, један је од главних противника САД на међународној сцени, а његов преседник Масуд Пезешкијан је у среду пред Путином похвалио квалитет односа "стратешког и суштинског" с Русијом, "драгим суседом".

Кина је главни заговорник Владимира Путина против Запада, а Индију је Запад критиковао због куповине великих количина руске нафте од 2022.

Лула је изазвао оштре критике у Украјини и на Западу јер је потврдио да је одговорност за рат подељена, мада је осудио руски напад у фебруару 2022.

Кијев је, међутим, у среду оценио да Русија није успела да добије подршку у Казању за своју инвазију на Украјину.

"Самит БРИКС-а који је Русија намеравала да искористи да подели свет, још једном је показао да вец́ина света остаје на страни Украјине у њеном настојању да обезбеди свеобухватан, правичан и одрживмир", наводи се у саопштењу украјинског Министарства спољних послова.

Очекује се да ц́е у четвртак генерални секретар УН Антонио Гутерес разговарати о Украјини с Путином, наводи Кремљ. То би био њихов први разговор у Русији од априла 2022.

У Казању ц́е "генерални секретар реафирмисати своје добро познате ставове о рату у Украјини и условима за правичан мир заснован на Повељи и резолуцијама Уједињених нација и међународном праву", посебно о територијалном интегритету, подвукао је у уторак његов портпарол Фархан Хак.

Кијев је, међутим, у понедељак увече оценио да је Гутереш направио "погрешну одлуку" пристанком да оде у Казањ. Гутереш "нуди јасну пропагандну победу Путиновом режиму", додао је шеф дипломатије Естоније Маргус Цахкна.

Овим самитом Путин намерава да покаже неуспех западне политике економских санкција и дипломатске изолације усмерене на његову земљу.

Иза праксе „унилатералних санкција” крије се „снажан потенцијал за кризу”, упозорио је он у среду. По његовим речима, "у току је процес формирања мултиполарног света, динамичан и неповратан процес".

Састанак са председником Венецуеле Николасом Мадуром, још једним кога Запад осуђује, баш као и пројекат међународне платне платформе алтернативне систему Свифт из којег су главне руске банке искључене од 2022. године, део је исте логике ослобађања од онога што се сматра "западном хегемонијом" у међународним односима.

Са четири чланице (Бразил, Русија, Индија, Кина) када је створена 2009. и пошто се придружила Јужна Африка 2010. године, БРИКС од ове године као чланице има и Етиопију, Иран, Египат и Уједињене Арапске Емирате.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган је као учесник самита стигао у Казањ тек данас, пред свој састанак с Путином. Турска, чланица НАТО-а, је у септембру тражила да се придружи БРИКС-у.

(Бета, 23.10.2024)