Зашто животиње нападају људе у дивљини

Сукоби људи и дивљих животиња све су чешћи због климатских промена и несташице природних ресурса.

BBC News 26.10.2024 | Ели Хиршлег - ББЦ

После таласа напада на планинаре и чуваре парка у САД, Ели Хиршлег истражује зашто животиње нападају људе у дивљини.

Кери Бергер је отишла у суботу после подне на вожњу бициклом са пријатељима по густој шумовитој стази Токул Крик надомак Фол Ситија, у Вашингтону, кад су два кугуара истрчала пред њих.

Један је отишао у шуму, али се други окренуо и, у року од неколико секунди, свукао 60-годишњу жену за њеног бицикла.

„Нисмо имали прилику да се суочимо с њима, да их отерамо нити било шта друго&qуот;, рекла је локалној новинској станици њена пријатељица Ени Билота.

Млађи кугуар је налегао на лице Кери Бергер и није хтео да је пусти наредних 15 минута.

Њени пријатељи су покушали све: упорно су га ударали штаповима, спустили стену тешку 11 килограма на његову главу и уболи га перорезом, док ју је све то време Бергер убадала у очи и уста.

Кад је кугуар коначно на тренутак попустио стисак и Бергер је успела да се извуче испод њега, њени пријатељи су притиснули бицикл преко њега, државши га тако заточеног док није пристигла помоћ.

Бергер је преживела, али је претрпела значајна, трајна нервна оштећења на лицу.

У Хејнс Џанкшну, у Јукону, Ванеса Чапут је изашла на трчање са псом кад је угледала три гризлија.

Као припадница Каска народа која је одрасла непрестано срећући алфа грабљивце, Чапут је знала да мора да их заобиђе у широком луку, као што је и рекла за АПТН њуз.

Али кад се њен пас отргнуо са повоца, један од медведа је насрнуо на њу и обухватио чељустима њену главу.

Срећом, на гласи је носила штипаљку за косу која се сломила у медведовим устима, довољно га преплашивши да је пусти.

Лавеж њеног пса потом му је одвратио пажњу довољно дуго да она успе да отрчи до ауто-пута и позове помоћ.

Имала је убодне ране дуж читаве руке, сломљену кост, нервна оштећења и покидани трицепс.

Ни Бергер ни Чапут нису урадиле ништа што би испровоцирало ове окршаје; они се сматрају неочекиваним сусретима, до којих дође кад месождери и људи налете једни на друге, а елеменат изненађења изазове одбрамбено понашање код животиња.

Крис Сервхин, пензионисани координатор обнове популације гризлија при америчкој Служби за заштиту риба и дивљих животиња, каже да је то најчешћи тип напада медведа са којима се сусрео.

„Обично медвед покуша да обори особу или да је неутралише зато што се уплаши и потом побегне&qуот;, објашњава он.

Иако Сервхин каже да се медведи који учествују у оваквој врсти напада ретко уклањају или успављују, и кугуар и гризли били су подвргнути еутаназији после ових окршаја.

И док сукоби на релацији људи-дивље животиње постају све учесталији због ширења људске популације и несташице ресурса које су изазвале климатске промене, такви исходи би могли да постану пречести и на крају да омету напоре у конзервацији на дуге стазе.

Сукоб између људи и дивљих животиња већ је довео до десетковања вучјих популација у Европи и Сједињеним Државама, и изумирања подврсте тигра на јужној хемисфери.

„Велика пажња се придаје овим нападима, али је у реалности број тих напада веома низак&qуот;, каже Винћенцо Пентеријани, истраживач Шпанског националног савета за истраживање (ЦСИЦ).

Према студији из 2023. године чији је коаутор Пентеријани, између 1950. и 2019. године било је 5.089 напада великих месождера широм света.

Само 32 одсто њих завршило се смрћу људи, а две трећине тих смртних случајева су изазвале велике мачке као што су лавови и кугуари.

Kuguar — Ако сретнете кугуара или другу велику мачку, не смете бежати

Има и других честих покретача напада месождера на људе, од којих је неке лакше спречити него друге.

Сукоби засновани на природној агресији - као што су они у којима женке штите младунце или животиње штите извор хране - често могу да се избегну док год се људи клоне тих животиња и њихове хране.

Месождери који препознају људе као средство да се дође до хране сасвим су друга прича.

Кад постану зависнији од људске хране коју могу да нађу на местима камповања или по контејнерима, они почну мање да избегавају људе.

Губљење инстинктивне реакције из страха доводи их чешће у ситуације у којима би могли да уђу у окршај са човеком, што се често заврши тако што људи успавају датог медведа.

„Нахрањени медвед је мртви медвед&qуот;, каже Сервхин, позивајући се на честу узречицу међу биолозима и конзервационистима.

Напади повезани са предаторским понашањем прилично су ретки, чине свега 17 одсто свих напада у Северној Америци од 1955. године.

Они се догоде кад месождер доживи људе као плен и лови их као што би ловио било коју другу животињу коју користи за храну.

Скорашњи пример предаторског сусрета догодио се кад је планински лав убио 21-годишњака и тешко повредио његовог брата у округу Ел Дорадо, у Калифорнији.

То је први предаторски напад у овој савезној држави у последњих 20 година.

А потом су ту животињски напади које су испровоцирали људи сликајући се са њима или их хранећи у природном окружењу као што су национални паркови који се често заврше тако што се животиње подвргну еутаназији из предострожности.

„На крају се та животиња навикне на људе и онда се лоше ствари догоде животињи. А људи који су првобитно желели да остваре ту везу нису тога нужно били свесни&qуот;, каже Кристина Вилкинсон, постдокторска истраживачица на Калифорнијском универзитету у Берклију, која проучава сукобе између којота и људи.

Након што је извршио небројене аутопсије на свим типовима напада месождера на људе који покривају период од 75 година, Пентеријанијев тим верује да је 50 одсто њих могло бити избегнуто да су се људи понашали другачије.

Студија из 2017. године чији је коаутор Пентеријани показала је да упуштање у рискантно понашање близу крупних месождера повећава вероватноћу напада.

Два најчешћа типа ризичног понашања су родитељи који остављају децу да се играју напољу без надзора и шетање са псом који није на повоцу, према овој студији.

Вилкинсон каже да 66 одсто напада којота подразумева присуство пса.

„Људи се нађу у ситуацији у којој њиховог пса појури којот или пас појури којота, или можда шетају пса близу јазбине која је обележена, а којот жели да их испрати даље од ње&qуот;, каже Вилкинсон.

Kojot — У већини напада којота био је присутан пас

Пентеријанијево истраживање указује на то да су се напади крупних месождера постојано повећавали од 1950. до 2019. године (мада је на то донекле могло да утиче паралелно повећање извештавања о сукобима између дивљих животиња и људи).

Постоји неколико кључних разлога за то.

Последњих деценија, конзервација месождера и напори да се обнове њихове популације показали су се прилично ефикасним.

„Популација гризлија је пет пута већ него што је била пре 40 година у нижих 48 држава&qуот;, каже Сервхин.

Урбанизација у земљама са високим примањима више забрињава као разлог.

Сервхин каже да људи који се селе из градова на село често не знају или не издвоје време да науче како се поштују дивље животиње које тамо живе.

То се често завршава немарним понашањем, као што су контејнери за смеће који нису отпорни на животиње, а који на крају могу да претворе месождере у претњу условљену храном.

Експерти верују да климатске промене такође играју улогу у ескалацији сукоба између људи и месождера, али та корелација још увек мора да се учврсти.

„Како ограничени ресурси постају све ређи, месождери и људи долазе у све чешћи контакт, што значи да ће долазити до више сукоба&qуот;, каже Џен Милер, специјалисткиња за међународне програме при америчког Служби за заштиту риба и дивљих животиња.

На пример, каже она, дошло је до скока броја напада лавова у западној Индији током суше кад су животиње и људи били упућени на исте изворе воде.

Посвећује се велика пажња овим нападима, али у реалности је број тих напада веома низак - Винћенцо Пентеријани

Климатске промене такође скраћују зиму и смањују снежни покривач у северној хемисфери, за шта Сервхин каже да би могло да приморава медведе да окончају хибернацију пре него што храна на коју се обично ослањају - инсекти и флора - постане нашироко доступна.

„Док се спуштају у ниже пределе у потрази за храном, стижу у долине у којима живи много људи&qуот;, каже он.

Како се северне територије загревају и лед се топи у областима као што је Арктик, поларни медведи су такође почели да се селе на територије које насељавају људи у потрази за храном.

У августу је радник на забитој арктичкој радарској станици на Територији Нунавут, у Канади, страдао због напада два поларна медведа.

Вероватноћа сукоба између људи и месождера чини се да је већа у областима у земљама са ниским примањима којима доминирају огромни рурални предели и обрадиво земљиште, према Пентеријанијевом истраживању.

„Има много радних крајолика на Глобалном југу који су заиста хетерогени, који су испресецани стаништима месождера, шумама и саванама, што ствара много више прилика за ове сусрете, чисто статистички гледано&qуот;, каже Вилкинсон.

У овим областима, месождерске популације су веће и распрострањеније.

Будући да се људи који тамо живе ослањају на пољопривреду и стоку за преживљавање, има више прилика да дођу у контакт са овим месождерима, каже Вилкинсон.

Ово преклапање станишта поставља сцену за сурову петљу сукоба људи и животиња, што доводи до много више животињских смрти него људских.

„Насиље - подједнако из одмазде, као и превентивно убијање дивљих животиња - може да постане једина опција за сточаре да би могли од тога да живе или имају довољно приноса да прехране породице на неким местима&qуот;, каже Фелдман.

Експерти категорички тврде да уклањање животиња није решење.

Кад то постане рутинска реакција, она може да доведе до наглог пада популације и претње од изумирања, као што је био случај са сивим вуковима у САД пре 1960. године, каже Пентеријани, додавши: „Морате да предузмете нешто да спречите и смањите могућност напада.&qуот;

Контакти између људи и дивљих животиња можда делују неизбежно како популације месождера расту, али има начина да се минимизују ризици од сусрета са неким од њих.

Све креће од бољег разумевања месождера у вашем крају и шта би могло да их привуче вама, или у којим ситуацијама бисте ви могли постати рањиви.

„Већина моћи у овим ситуацијама је у вашим рукама, било да се ради о познавању животињског понашања или поседовању правих алатки за употребу у некој од тих ретких ситуација&qуот;, каже Вилкинсон.

Вилкинсон предлаже ношење кеса у којима ћете увек држати храну током камповања, ношење спреја против медведа у округу насељеном медведима у случају сусрета са њим, и држање пса на повоцу да не би привлачили месождере.

Постоје неке опште смернице за спречавање напада.

Пентеријани истиче да је важно држати се група од најмање три одрасле особе кад сте на месождерској територији; и ако шетате пса, увек га држите на повоцу, чак и у урбанијим крајевима који се налазе на ободу дивљине.

Избегавајте да проводите време напољу током изласка или заласка сунца; тад су месождери обично најактивнији.

Mevded — Коришћење контејнера за смеће отпорних на медведе и подизање електричне ограде око башта може да помогне у спречавању ових сусрета

Ако видите месождера, америчка Служба за заштиту риба и дивљих животиња препоручује да останете најмање 100 метара даље од њих или дужину једног (америчког) фудбалског терена.

Старање да ове животиње не постану одомаћене и условљене храном један је од највећих изазова, нарочито како се све више људи досељава у забите крајеве.

Сервхин је помогао у стварању Беар Смарт програма за заједницу да би се позабавио управо овим питањем; то је образац за живот на медвеђим стаништима и већ се примењује у заједницама широм Монтане.

У то спада обезбеђивање ствари које би могле да привуку месождере као што су контејнери за смеће отпорни на медведе, подизање електричне ограде око стоке и баште, неостављање хране напољу и ношење заштите на камповању, као што је спреј против медведа.

Пентеријани каже да би превентивне мере као што су ове требало да одбију већину месождерских напада.

Али чак и ако он делује неизбежно, још увек постоје кораци које можете да предузмете да избегнете повређивање.

Ако сретнете кугуара или неку другу велику мачку, не смете да бежите (Вилкинсон истиче да ће они мислити да сте плен и лако могу да вас сустигну), већ да полако постанете онолико велики и претећи колико год можете.

Тапшање, лупање ногама о земљу и чак и насртање на животињу највероватније ће је отерати.

Исте кораке треба следите за медведе.

Служба за националне паркове такође предлаже да почнете смирено да говорите да бисте показали да сте људи (и самим тим већа претња по њих).

Не желите да окренете леђа или да се попнете на дрво, јер гризлији и црни медведи могу боље да се пењу од вас.

Кад напад не може да се спречи, дефанзивни маневри могу да вам помогну да избегнете озбиљне или смртоносне повреде, али они варирају од животиње до животиње.

У случају гризлија, Вилкинсон каже да ћете желети да се правите мртви, лежећи на стомаку или прекривши најрањивије делове тела ранцем.

Добра идеја је такође покрити главу рукама.

Црним медведима, с друге стране, треба пружити отпор свом снагом, јер имате више шансе да успете против мање животиње.

Такође ћете желети да се борите против кугуара и сличних крупних мачака, као што су урадили Бергер и њени пријатељи.

Искористите све што вам је при руци да скинете животињу са себе и потом јој запретите или је савладајте са било чим што имате на располагању (камење, грање, бицикл) све док животиња не побегне или не пристигне помоћ.

На крају, избегавање сукоба са животињама своди се на њихово поштовање постављањем граница како би и оне могле да учине исто.

Мирољубива коегзистенција је могућа, али као доминантнија врста, људи морају да буду ти који ће преузети више иницијатива да би то функционисало, каже Милер.

„Ако људи који живе са месождерима могу да добију подршку и добију оно што им је потребно за коегзистенцију, онда је коегзистенција између људи и месождера могућа&qуот;, каже Милер.

„Коегзистенција се дешава успешно свуда у свету, чак и под претњом климатских промена.&qуот;

Погледајте и овај видео:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.26.2024)