АП: Напад Израела на Иран води ка свеопштем рату

Израел је прошле ноћи из ваздуха бомбардовао војне циљеве у Ирану серијом напада у знак одмазде за бараж балистичких пројектила које је Исламска Република испалила на Израел почетком овог месеца.
Израелска војска је саопштила да су њени авиони гађали објекте за производњу пројектила испаљених на Израел и локације ракета земља-ваздух. Није било непосредних назнака да су погођена нафтна или ракетна места што би значило много већу ескалацију сукоба.
Експлозије су се чуле у Техерану, главном граду Ирана, а Исламска Република тврди да је штета "ограничена", а ирански државни медији су умањили значај напада. Иранска војска је саопштила да су погинула два њена војника, јавила је иранска телевизија Ал-Алам.
Ипак, напад Израел на Иран доноси опасност да та два заклета непријатеља гурне ближе свеопштем рату у време растуц́ег насиља широм Блиског истока, где су милитантне групе које подржава Иран - укључујуц́и Хамас у Гази и Хезболах у Либану, вец́ у рату с Израелом.
После напада је Министарство спољних послова Ирана издало саопштење у којем се наводи да та држава има право на самоодбрану и "право и обавезу да се брани од стране агресије".
"Иран је два пута напао Израел, укључујуц́и и места на којима су цивили били угрожени, и платио је цену за то", рекао је портпарол израелске војске контра-адмирал Даниел Хагари у видео-изјави.
"Фокусирани смо на наше ратне циљеве у Појасу Газе и Либану, а Иран наставља да се залаже за ширу регионалну ескалацију", оценио је он.
Детонације су се чуле сатима пре изласка сунца у Ирану. То је био први пут да је израелска војска отворено напала Иран који се са непрекидном паљбом страног непријатеља није суочио од свог рата са Ираком 1980-их.
Сматра се да је Израел повезан са ограниченим нападом из ваздуха у априлу код велике ваздухопловне базе у Ирану у којем је погођен радарски систем одбране руске производње.
Данашњи напад је као део израелске "дужности да одговори" на нападе на њега "Ирана и његових заступника у региону", рекао је Хагари.
Подвукао је да су "израелске одбрамбене снаге испуниле свој задатак", а "ако би режим у Ирану направио грешку почињуц́и нову рунду ескалације, ми ц́емо бити обавезни да одговоримо".
Израелски опозициони лидер Јаир Лапид је критиковао одлуку Владе Израела да се не бомбардују "стратешки и привредни циљеви".
"Могли смо и требало је да тражимо много вец́у цену од Ирана", написао је Лапид у објави на платформи КС.
Сједињене Државе су упозориле да Израел не би требало да настави одмазду, указујуц́и да би напад прошле ноц́и требало да буде крај размене ватре с Ираном.
Саудијска Арабија је једна од неколико земаља у региону које су осудиле напад, назвавши га "кршењем иранског суверенитета и кршењем међународних прописа и норми".
Министарство спољних послова те краљевине је саопштило да одбацује "ширење сукоба који угрожава безбедност и стабилност земаља и народа у региону".
Хамас, који подржава Иран, назвао је напад "ескалацијом која погађа безбедност региона и безбедност његових људи".
Нуклеарна и нафтна постројења сматрани су могуц́им циљевима за одговор Израела на ирански напад 1. октобра, пре но што је администрација председника САД Џозефа Бајдена средином октобра добила уверавања Израела да нец́е гађати те мете, што би била велика ескалација.
Иранска војска је саопштила да су напади били усмерени на војне базе у покрајинама Илам, Кхузестан и Техеран, али није изнела појединости.
Она је затворила свој ваздушни простор током напада, али је иранска Организација цивилног ваздухопловства саопштила да су летови настављани већ у 09.00 сати, пренела је иранска државна новинска агенција ИРНА.
Ни иранска државна телевизија сатима није изнела детаље последица напада.
Ирански став да брзо умањи значај напада може понудити могуц́ност да се не одговори на њега, чиме би се спречила даља ескалација.
Иран је у априлу испалио талас ракета и дронова на Израел пошто су два иранска генерала убијена у очигледном израелском нападу из ваздуха у Сирији на иранску дипломатску канцеларију. Ракете и беспилотне летелице изазвале су минималну штету, а Израел је, под притиском западних земаља да покаже уздржаност, одговорио ограниченим нападом којег није отворено признао.
У Либану, десетине људи су убијене, а хиљаде рањене у септембру када су пејџери и воки-токији припадника Хезболаха експлодирали два дана што се приписују Израелу. У великом израелском нападу из ваздуха следец́е недеље код Бејрута су убијени дугогодишњи лидер Хезболаха Хасан Насралах и неколико његових највиших команданата.
Иран је 1. октобра испалио најмање 180 пројектила на Израел у знак одмазде, али наневши само минималну штету и неколико рањавања.
Премијер Бењамин Нетањаху је одмах рекао да је Иран тиме "направио велику грешку".
Израел је тада појачао притисак на Хезболах покретањем копнене инвазије на јужни Либан. Више од милион Либанаца је расељено, а број погинулих је нагло порастао у бомбардовању Бејрута и околине.
Израел и Иран су огорчени непријатељи од Исламске револуције 1979. године. Израел сматра Иран својом највец́ом претњом, наводећи се позиве његових лидера на уништење Израела, њихову подршку антиизраелским милитантним групама и нуклеарни програм земље.
Током њиховог вишегодишњег прикривеног рата изведена је израелска кампања атентата која је, како се претпоставља, побила врхунске иранске нуклеарне научнике, а иранска нуклеарна постројења су хакована или саботирана, све у мистериозним нападима за које је крив Израел.
С друге стране, Иран је окривљен за низ напада на комерцијалне бродове на Блиском истоку последњих година, који су касније прерасли у нападе јеменских побуњеника Хути на бродове у Црвеном мору.
Тај прикривени рат све више излази на видело од 7. октобра 2023, када су Хамас и други милитанти напали Израел. Убили су 1.200 људи, углавном цивила, и одвели око 250 талаца у Газу. Као одговор, Израел је покренуо разорну ваздухопловну и копнену офанзиву против Хамаса, а Нетањаху је обец́ао да ц́е наставити борбу док сви таоци не буду ослобођени. Остало их је у Гази око 100, а претпоставља се да је отприлике једна трец́ина мртва.
Више од 42.000 Палестинаца је погинуло у Гази, по локалним званичницима који не праве разлику између цивила и бораца, али кажу да су више од половине погинулих жене и деца.
(Бета, 26.10.2024)












