Šta znači silovanje u zakonu Srbije

Bilo je potrebno da prođu decenije i brojne presude najviših sudova da bi se jedna reč - pristanak - našla u zakonima evropskih država o silovanju.

U Krivičnom zakoniku Srbije, međutim, i dalje je nema, i nije ni obuhvaćena poslednjim predlogom izmena.

„Po trenutnoj definiciji silovanja, faktički se traži od žrtava da pružaju otpor silovatelju.

„Znamo da kada se desi tako nešto strašno, moguće je da se žrtva, naročito ako je mlađa osoba, zaledi, da se izmesti kao da se to njoj ne dešava”, kaže Vanja Macanović, pravnica Autonomnog ženskog centra.

Definicija ovog krivičnog dela trebalo bi da se promeni tako da se svaki seksualni odnos za koji nije postojao pristanak smatra silovanjem, objašnjava.

• Slučaj koji je uznemirio Francusku: Snimci masovnog silovanja jedne žene i reč optuženih
• Kosovo: Muškarci silovani tokom rata prekidaju ćutanje
• Donose li izmene Krivičnog zakonika pravdu za žrtve silovanja u Srbiji

Istraživanja pokazuju da se do 70 odsto žrtava silovanja zamrznu tako da ne mogu ni da se pomere, a kamoli fiziči odupru nasilniku.

U nacrtu izmena Krivičnog zakonika Srbije, za koji je u toku javna rasprava, to se ne razmatra pošto se ne predlaže promena definicije silovanja.

U ovom dokumentu silovanje je delo izvršeno uz upotrebu sile ili pretnje, što nije u skladu ni sa međunarodnom Istanbulskom konvencijom o borbi protiv nasilja nad ženama, koju je Srbija ratifikovala 2013. godine.

Nacrt ipak donosi značajno oštrije kazne za seksualne prestupnike.

„Pooštrenje kazni se mora pozdraviti gromoglasno”, kaže Gordana Gasmi, sa Instituta za uporedno pravo.

Ona je u ime Srbije učestvovala pred Savetom Evrope u formulisanju Istanbulske konvencije, koja odsustvo slobodnog pristanka vidi kao ključni element silovanja.

Zato dodaje da „posao nije završen”.

Nije međutim neobično „što je zakonodavac oprezan jer države koje imaju tu varijantu silovanja, suočavaju se sa problemima dokazivanja”, smatra profesor Milan Škulić, sudija Ustavnog suda.

Ovakva izmena nametnula bi pred pravosudne organe više pitanje, objašnjava.

„Da li je postojao pristanak i da li je učinilac imao svest da nema pristanka - to može biti složeno dokazno pitanje”, kaže.

„Mogu se desiti situacije koje se svode na reč protiv reči.

„Država je, međutim, prihvatila obaveze iz konvencije, i ako hoće do kraja da ih ispuni, mora da se suoči i sa tim”, ukazuje.

Ministarstvo pravde, koje je predlagač zakona, može da usvoji ili odbaci primedbe koje budu dostavljene do kraja javne rasprave 1. novembra, posle čega se novi tekst usvaja u Skupštini Srbije.

Iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na pitanja BBC-ja na srpskom o izmenama Krivičnog zakonika.

Važna je reč žrtava

„Samo sam se zamrzla, bila sam uplašena.

„Nisam ga poznavala i nisam znala šta može da mi uradi”, ispričala je žrtva silovanja na jednom suđenju u Australiji 2008. godine.

Njene reči prenete su u radu u kome autori ukazuju na raširene predrasude objavljenom u naučnom časopisu Nature Human Behaviour.

„Zašto se nije borila”, pitanje je koje se postavlja žrtvi jer se pretpostavlja da ako nije bilo otpora, to znači da je postojao pristanak, objašnjavaju autori Evani Doven i Patrik Hagard sa britanskog Instituta kognitivne neuronauke.

Da bi dali odgovor, oni ukazuju na fenomen „tonična nepokretnost”.

Ovo stanje opisano je i kod ljudi koji su se našli u ratu, bili žrtve mučenja ili doživeli ekstremnu prirodnu katastrofu.

Oni ne biraju voljno da se zamrznu, već mozak reaguje nezavisno od onoga što bi želeli u tom trenutku.

Žrtve koje dožive toničnu nepokretnost ne mogu da se pomere, progovore i čini se kao da se nalaze u katatoničnom stanju.

Advokat Dejan Dobrosavljević, na osnovu iskustva iz sudnica, govori o parališućem strahu.

On je bio advokat žrtava u slučaju poznatom kao „Škola jahanja”, kada je više polaznica 2021. godine optužilo instruktora za silovanje, pokušaj silovanja i druga dela.

Pojedine žrtve bile su maloletne, a slučaj nije dobio epilog pošto je optuženi preminuo tokom suđenja.

Neki od događaja zbog kojih se našao pred sudom odigrali su se pre više godina tako da su u momentu podizanja optužnice postojali samo iskazi devojaka i posredni dokazi, objašnjava Dobrosavljević.

„Koliko je vremenska distanca bila problem da pribavimo dokaze, toliko je bila pokazatelj da one nemaju motiv da lažno svedoče.

„Sve oštećene su bile različite generacije i sve su manje-više imale slična iskustva”, kaže.

Iz njihovih svedočenja videlo se da je bio prisutan „parališući strah u kome nema reakcije”.

To je važan element koji treba uzeti u obzir, što i jeste stav sudova poslednjih godina, ukazuje Dobrosavljević, koji je prethodno bio sudija krivičar.

Zato kaže da mu „ne bi bilo potrebno da u tekst zakona bude unet pristanak da bi nekoga proglasio krivim za krivično delo ovog tipa”.

Tokom 2023, prijavljeno je 75 slučajeva silovanja.

Iste godine, 21 optuženi je osuđen na zatvorsku kaznu zbog silovanja.

Posle ubistva, ovo je jedno od najtežih dela kada se pogledaju zaprećene kazne, ukazuje Dobrosavljević.

Delovi Istanbulske konvencije bi mogli da budu uneti u tekst zakona radi „preciznosti”, objašnjava.

„Treba biti oprezan i napraviti granicu tako da mnogo ljudi neopravdano ne prođe kroz krivični postupak za izuzetno teško krivično delo“, kaže.

Kako druge države definišu silovanje?

• Do sada je 14 država Evropske unije promenilo zakone kako bi se uskladili sa Istanbulskom konvencijom u delu koji se odnosi i na silovanje.

• Preostale članice ili nisu uopšte potpisale ovu konvenciju, poput Bugarske, ili nisu promenile zakone.

• Crna Gora, Kosovo, Hrvatska i Slovenije izmenile su zakone tako da uzmu u obzir pristanak, dok to pored Srbije nije učinila Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, prenela je Radio Slobodna Evropa.

Šta je pristanak?

Države članice Saveta Evrope trebalo bi da kažnjavaju i gone svaki seksualni čin bez saglasnosti žrtve, pa i onda kada nije pružala fizički otpor, stoji u presudi Evropskog suda donetoj 2003. godine.

Presuda je utrla put Istanbulskoj konvenciji koja je stupila na snagu 2014. godine.

„Odsustvo pristanka ne mora da bude verbalizovano, da se kaže izrazito ne, jer žrtva koja je pod uticajem droga, nije svesna.

„Takav slučaj imamo sada u Francuskoj, gde su ženu silovali nepoznati muškarci više od deset godina pošto bi je muž drogirao i tako uspavao“, objašnjava Gordana Gasmi.

Ne može se unapred pružiti definicija šta je pristanak, kaže Gasmi, autorka knjige „Nasilje nad ženama u međunarodnom pravu” zajedno sa Draganom Prljom.

„Konvencija zato kaže da će se odsustvo pristanka razmatrati u kontekstu datih okolnosti, što znači od slučaja do slučaja“, ukazuje.

Promene su moguće

Od usvajanja Istanbulske konvencije pre deset godina, Krivični zakonik Srbije je menjan dva puta.

U ovom periodu, uvedeno je kao krivično delo polno sakaćenje, iako takvih slučajeva do sada nije bilo u Srbiji, kao i polno uznemiravanje, prateći zahteve međunarodnog dokumeta, objašnjava Milan Škulić.

U slučaju polnog uznemiravanja Srbija je otišla i korak dalje, jer Konvencija ne traži da bude krivično gonjeno, ukazuje.

Pre osam godina postojala je namera da se unese krivično delo silovanje bez pristanka, ali se Autonomni ženski centar tada oštro usprotivio, priča Vanja Macanović.

„Bilo je predloženo da takvo delo predstavlja blaži oblik silovanja.

„Hrvatska je na sličan način izmenila zakon i to tako da je zaprećena kazna bila presmešno mala“, ukazuje.

Škulić objašnjava da bi moglo da se propiše da obljuba bez pristanka bude osnovni oblik silovanja, a „teži oblik tog dela ako je do obljube došlo pretnjom ili prinudom.”

Ako bi se to uradilo, Srbija bi do kraja ispunila zahteve iz Istanbulske konvencije, kaže autor knjige „Krivična dela protiv polne slobode”.

Kakva je uloga kazni?

U nacrtu je predviđeno značajno pooštravanje kazni, tako da silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i nad detetom ubuduće mogu biti kažnjeni i doživotnim zatvorom.

Ovo je dobra promena, jer trenutno počinilac može da dobije najviše 20 godina zatvora bez obzira na broj žrtava, kaže Vanja Macanović.

Milan Škulić i Dejan Dobrosavljević upozoravaju da je, više od zaprećenih kazni, važno da ovakva dela stignu do suda.

„Izvesnost da će biti osuđen, a ne visina kazne, veća je prevencija”, smatra Dobrosavljević.

Škulić kaže da „suština nije u kaznama”.

„Većina učinilaca krivičnih dela daleko se više boji mogućnosti da njihovo delo bude otkriveno, dokazano i da završe u zatvoru, nego što se boje bilo koje kazne unapred”, smatra on.

• Seks radnice u Srbiji: Ugrožene, nevidljive i u crnoj rupi zakona
• #MeToo pet godina kasnije: Šta se promenilo
• Šta posle zatvora: Ko kontroliše osuđene silovatelje u Srbiji
• Da li pravosuđe na Balkanu strogo kažnjava zločin silovanja
• #Nisamprijavila: Kako je probijen zid tišine koji štiti nasilnike u Srbiji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.28.2024)