Апатија бирача проблем већине балканских земаља

На изборима је према прелиминарним резултатима победила странка десног центра ГЕРБ бившег премијера Бојка Борисова са 26,4 одсто освојених гласова.

Проевропска коалиција Настављамо промене-Демократска Бугарска освојила је 14,2 одсто, на трећем месту је националистичка, екстремно десна партија Препород са 13,4 одсто, а на четвртом са 11,5 одсто либерална партија ДПС. У парламент у ушле и Алијанса за права и слободе, Бугарска социјалистичка партија и странка Има такав народ.

Оно што је обележило изборе је континуирана апатија бугарских бираћа. Одзив је био свега 38 одсто, што је једва више од 34,41 одсто на претходним ванредним изборима у јуну, када је забележена рекордно ниска излазност од 1989. године.

У Бугарској је управо због дугогодишње континуирано слабе излазности бирача 2016. законом уведена обавеза гласања, и то је једина европска земља која је то учинила у последњих 50 година. Као казна, било је предвиђено брисање имена бирача са изборног списка за наредне истоветне изборе.

Међутим, та обавеза се у пракси не може наметнути, јер је уставни суд 2017. године одлучио да је казна, брисање из бирачког списка, неуставна.

Агенција БТА пише да се са сличним проблемом као Бугарска, незаинтересованошћу бирача да гласају, суочава и већина других земаља у њеном окружењу.

Политичари тих земаља се суочавају са проблемом како да охрабре апатичне бираче да активније учествују на изборима.

На Балкану је још неколико земаља проблем покушало да реши увођењем обавезе за грађане да излазе на биралишта, али у пракси је у томе донекле успешна била само Турска.

У Турској је гласање на изборима право, али и обавеза чије се непоштовање кажњава новчано. Обавеза гласања је усидрена у изборном закону као грађанска дужност која се не односи само на парламентарне и председничке изборе, већ и на локалне изборе и референдуме.

У Турској је излазност бирача традиционално висока, и на последњим парламентарним и председничким изборима је, према извештајима турских медија, износила 86,98 одсто.

У Грчкој је према уставу гласање такође обавезно за све грађане уписане у бирачки списак, а казна за кршење те обавезе је строжија него у Турској и може да буде и затвор у трајању од једног месеца до годину дана.

До 2000. грађанима који не би испунили своју бирачку обавезу могло је да буде ускраћено и издавање пасоша, возачке дозволе или професионалне лиценце.  

У пракси се, међутим, те казне нису спроводиле, а грчки закон предвиђа и доста изузетака од обавезе изласка на биралишта, на пример за особе старије од 70 година и за оне који се у време избора налазе у иностранству.

Према извештају једне грчке НВО објављеном уочи европских избора, није познат ниједан случај кажњавања бирача зато што су се оглушили о обавезно гласање, а бирачи су у анкети чак и рекли да нису ни свесни да је таква одредба још на снази.

Ту чињеницу потврдила је и излазност на изборима за Европски парламент, за које није било заинтересовано готово 60 одсто грчких бирача.

На Кипру је излазак на биралишта у прошлости био обавезан и кршење се кажњавало са тадашњих 340 евра, пише БТА. Међутим, парламент је 2017 године укинуо ту обавезу за председничке, парламентарне и локалне изборе, уз образложење да је годинама било немогуће у пракси кажњавати бираче који не гласају.

Обавезно гласање остало је тада на снази за европске изборе, све док 2023. године и та обавеза није укинута.

На Кипру је од тада регистрован пад одзива бирача на изборима, па је за разлику од готово 90 одсто и 81 одсто на председничким изборима 2008. и 2013. године, на  изборима 2018. и 2023. године пао на 72 одсто односно 74 одсто, пише агенција, додајући да је тешко проценити да ли је то последица укидања обавезног гласања.

У Албанији је обавеза изласка на изборе укинута са падом комунизма, а таква законска обвеза постојала је у прошлом веку и у Португалу, Холандији и Шпанији, Аустрији и Италији и неким швајцарским кантонима.

Излазак на биралишта у Европи је и даље формално обавезан у Белгији, Луксембургу, где се прекршиоци у пракси не кажњавају, као и у Лихтенштајну и швајцарском кантону Шафхаузен где се изричу новчане казне.