У Књизи препорука НКЕУ упозорено да Србија од 2021. није напредовала у преговорима са ЕУ

НКЕУ је навео да та редовна годишња публикација представља најсвеобухватнији преглед стања преговарачког процеса Србије у години када се навршава пуна деценија од званичног почетка преговора између Србије и ЕУ.

Књига је настала доприносом више стотина чланица Националног конвента, највеће мреже организација цивилног друштва у Србији, додаје се.

"Књига препорука за 2024. одражава реалност тренутног стања европског пута Србије, пре свега чињеницу да Србија од краја 2021. није формално напредовала у преговарачком процесу", додаје се.

Наведено је да "две и по године након почетка рата у Украјини, Србија и даље балансира између четири стуба спољне политике, међу којима је и ЕУ.

"Због тога се од највиших представника институција Србије чешће чује израз европски пут уместо пут ка пуноправном чланству, што се даље оправдава сумњама у постојање консензуса међу европским актерима око сврхе или интереса проширења на Западни Балкан", додала је НКЕУ.

Наведено је да је ЕУ током 2024. кроз сет мера и механизама не само вратила проширење у врх европске политике, већ је и учинила значајне напоре да поврати поверење у кредибилитет процеса.

Наглашава се да је план раста за Западни Балкан, са стубом који убрзава реформске процесе, један је од најважнијих инструмената.

"Ипак, да би се крајњи циљ — што бржа припрема за пуноправно чланство — остварио, паралелно се мора радити и на преосталим обавезама", наводи се.

Поручено је да за то одговорност треба да преузму Влада Србије, ЕУ, али и цивилно друштво.

"Због тога Књига препорука за 2024. има додатну тежину, јер је свеобухватнија од оквира Реформске агенде, прати оквир годишњег извештаја Европске комисије", додаје се.

Књига подсећа сва три актера на све недовршене послове и допринос који сваки од њих може дати у оквирусвоје улоге у преговарачком процесу.

У саопштењу пише да је укупно дефинисано 426 препорука, од којих су 344 намењене Влади, 42 ЕУ, а цивилном друштву Србије 40.

"За сваки део преговарачког оквира прати се континуитет и степен остваривања препорука у односу на претходну годину, док су формулисане и нове препоруке, узимајући у обзир стање и контекст током 2024.", наводи се.

Указано је да је од укупно 344 препоруке Влади, у односу на претходну годину, у целости остварено само осам.

"Испуњено је делимично 67 препорука, док је 221 препорука остала неиспуњена. Број нових препорука износи 48", прецизира се.

Додаје се да од укупно 42 препоруке за Европску унију, две су нове, те да од преосталих 40, пет је у целости испуњено, 11 делимично, а 24 препоруке су остале неиспуњене.

"За цивилно друштво предвиђено је укупно 40 препорука, од којих је једна нова. Међу њима, једна је у целости испуњена, 11 делимично, док 26 препорука остаје неиспуњено", наводи се.

Општи закључак Књиге препорука за 2024, како је саопштено, рефлектује досадашњи однос свих актера према процесу даљег усаглашавања Србије са обавезама из преговарачког оквира.

"ЕУ истиче геополитичку димензију, Влада налази изговоре за изостанак кључних реформских процеса, док цивилно друштво губи мотивацију и поверење да може значајно утицати на даљи процес европских интеграција", наводи се.

Упозорава се да "да би се десио даљи напредак у преговорима, укључујући отварање нових кластера и дефинисање мерила за затварање, неће бити довољан фокус само на Реформску агенду и обавезе преузете у том оквиру".

"Геополитички тренутак и прилика која се отворила за убрзање целокупног процеса проширења морају се искористити тако да сваки од три актера у преговорима преузме већу одговорност и обезбеди међусобну синергију", указано је.