Опозиција у Грузији тражи нове изборе под међународном контролом

У Грузији поново кључа после парламентарних избора.

Партија Грузијски сан, коју води милијардер и бизнисмен Бидзина Иванишвили, освојила је 54 одсто гласова, према званичним подацима, али прозападна опозиција и председница земље тврде да су лажирани.

На масовном протесту у понедељак, 28. октобра увече, опозиција је затражила одржавање нових избора, али без учешц́а Централне изборне комисије, за коју каже да је под контролом владајуће странке.

Из владајуће странке, из које је и премијер Иракли Кобахидзе, одбацују тврдње да су избори покрадени.

САД и Европска унија подржале су позиве посматрача за спровођење независне истраге о изборним резултатима, док је амерички државни секретар Ентони Блинкен позвао на „поштовање владавине права&qуот;.

• Преломни тренутак за Грузијце чија европска будућност виси о концу
• Да ли је Грузија следећа Украјина

Шта тражи опозиција?

Десетине хиљада Грузијаца, многи од њих огрнутих заставама Европске уније и Грузије, окупило се у понедељак, 28. октобра увече испред парламента у Тбилисију, као одговор на позив прозападне председнице да се боре за поништавање суботњих избора.

Саломе Зурабишивили, која је стала на страну опозиције, раније је позвала на скуп испред парламента, рекавши ББЦ уреднику Стиву Розенбергу: „Ово је кључни тренутак&qуот;.

За резултате избора је рекла да су „потпуно фалсификовани&qуот; и затражила је подршпку међународне заједнице, пре свих ЕУ и САД.

Владајуц́а партија Грузијски сан и изборна комисија су непоколебљиви у ставу да су избори били слободни и поштени.

Према званичним резултатима, Грузијски сан је освојио скоро 54 одсто гласова.

Прозападна опозиција одбија да прихвате резултате, тврдећи да су избори лажирани и да су „грузијском народу украдени гласови“.

Према новом пропорционалном систему у Грузији, ко добије половину гласова осваја и половину од 150 мандата у скупштини.

На митингу опозиције у Тбилисију, један од лидера националног покрета Јединство, Гиорги Вашадзе, говорио је у име коалиције, захтевајуц́и да се у земљи одрже нови избори, али да их контролише „међународна изборна комисија“.

Он није објаснио шта тачно мисли под тим, али је очигледно желео да нагласи да опозиција нема поверења у Централну изборну комисију.

„Са владом можемо да преговарамо само о одржавању нових избора уз учешће међународних посматрача&qуот;, додао је он.

На митингу опозиције је учествовала и председница земље Саломе Зурабишвили, која је претходно и позвала људе да изађу на улице на мирне демонстрације.

„Борићемо се да заштитимо ваше уставом загарантовано право гласа. Ово није време за песимизам, вец́ за борбу за гласове&qуот;, рекла је она, поздрављена овацијама.

Европска унија, НАТО и САД позвали су на потпуну истрагу изборног процеса.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да Грузијци имају „право на брзу, отворену и независну истрагу изборних неправилности&qуот;.

„Грузини, као и сви Европљани, морају да буду господари властите судбине”, рекла је Фон дер Лајен.

Раније ове године, у Грузији је било великих протеста опозиције, који су прерасли у немире и сукобе са полицијом.

Опозиција и њихове присталице покушавали су да блокирају владу да прогура закон о „страним агентима“, сличан оном у Русији који циља медије и групе цивилног друштва које се финансирају из иностранства.

Протести су на крају пропали, а ЕУ је замрзла настојања Грузије да се придружи блоку од 27 земаља, оптужујуц́и је за назадовање у демократији.

Владајућа странка одбацује тврдње о било каквим лажирањима резултата и могла би да формира владу четврти пут.

Премијер Иракли Кобахидзе из странке Грузијски сан рекао је за ББЦ да је било „тек мањих неправилности&qуот; и да је цео изборни процес био демократски.

Вођа странке, Бидзина Иванишвили, који је богатство стекао у Русији 1990-их, рекао је присталицама одмах после избора да је ово „редак пример у свету да иста партија оствари такав успех у толико тешким околностима“.

Резултати избора разликују се од процена неких западних компанија које су предност давале опозицији.

Две анкете о излазности које су спровеле компаније Едисон и ХарисИкс за телевизијске канале наклоњене опозицији дале су Грузијском сну 40,9 одсто и 42 одсто, док су четири опозиционе групације укупно добиле 51,9 одсто, односно 48 процената.

Али анкета за велику провладину телевизију Имеди предвидела је Грузијском сну 56 одсто.

Централна изборна комисија била је на мети критика због наклоњености влади и пожуривања изборних реформи без неопходних консултација.

„Анализирали смо податке са бирачких места и постоји велико одступање од података које ми имамо.

„У неким случајевима имају округе у Тбилисију где Грузијски сан побеђује са 45 одсто гласова, док знамо да је већина опозиционих гласова дошла управо из Тбилисија“, рекао је Дритан Нешо из ХарисИкса.

Председница Грузије претходно је резултате избора назвала „руском специјалном операцијом&qуот;, али није оптужила Кремљ за директну интервенцију.

Влада је одлучно негирала да има било какве везе са Русијом, истичући да је то једина земља у региону која нема дипломатске везе са Москвом.

Кремљ је негирао да је утицао на изборе.

Други опозициони лидер, Ника Гварамија, оптужио је Грузијски сан за 'уставни удар', док аналитичари кажу да је повећан удео гласова владајуће странке од пре четири године једва кредибилан.

Гласачи у Грузији, земљи која се граничи са Русијом, у великом броју су изашли на биралишта.

Забележено је и више извештаја о изборним прекршајима и насиљу испред гласачких места.

Један од опозиционих званичника у граду јужно од престонице Тбилисија рекао је за ББЦ да га је прво претукао локални функционер Грузијског сна, а потом 'још десеторица мушкараца&qуот; и да није знао шта му се дешава.

Опозиција је говорила да су ови избори одлучујући - и да се бира између Европе и Русије.

Претходно су многи изборе описали као најважније још од када су Грузијци гласали за независност од Совјетског савеза 1991. године.

Грузија је прошлог децембра добила статус кандидата за чланство у Европској унији.

Али статус је од тада замрзнут због „назадовања у демократији“, а посебно због закона о „страном утицају“ који, у руском стилу, таргетира групе које се финансирају са Запада.

Совјетски савез можда не постоји већ три деценије, али Москва и даље земље из некадашње државе доживљава као сопствено двориште и сферу утицаја Русије.

Кремљ ће ценити обећање Грузијског сна о 'прагматичнијој' политици према Русији, а посебно и одлуку Брисела раније ове године да стопира процес придружења Грузије.

Грузијски сан је гласачима обећао придруживање ЕУ, али је такође оптужио опозицију да помаже Западу да отвори нови фронт у руском рату у Украјини.

Русија окупира 20 одсто територије Грузије од петодневног рата 2008. године.

Прочитајте више:

• Усвојен контроверзни „закон о страним агентима&qуот;, туча у грузијској скупштини
• Шта значи Путинов закон о новинарима као страним агентима

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.29.2024)