Шпијунирање: Упознајте аутистичног британског обавештајца службе МИ5

ББЦ је добио дозволу која се ретко издаје за приступ седишту британске контраобавештајне и безбедносне агенције МИ5 у Лондону да би се састао са вишим обавештајцем који говори о томе како му је било кад је сазнао да је неуродивергентан.

Лијам је председавао састанку на највишем нивоу о националној безбедности када је изненада схватио да нешто није у реду.

Осетио је јак бол у глави и почео је да губи концетрацију.

Док му је телефон светлуцао због службених порука које је добијао, покушавао је да настави да прича и да се усредсреди на документа о којима су његове колеге разговарале.

Како је бол постајао све јачи, Лијам је изјурио из собе.

„Доживео сам чулно преоптерећење и почео сам да губим вид&qуот;, рекао је Лијам за ББЦ подкаст 'Приступ свему' (Аццесс Алл).

„Колеге су дојуриле да ме спасу&qуот;.

• Аутизам: Кад ти дијагнозу поставе у 60. години
• Како се одрасли боре са аутизмом
• Да ли је квалитетан живот са аутизмом могућ

Лијам, није његово право име, годинама је радио за британску обавештајну и безбедносну службу МИ5.

Одлазио је у иностранство и радио на сложеним истрагама, од којих су неке подразумевале уклањање претњи које би могле да угрозе британске грађане.

Увек се поносио тиме да је поуздан човек за извршење задатка, што је кључно за сваког обавештајца.

Међутим, обављање задатака је подразумевало и огроман стрес.

„Слушао бих разговор на састанку, и истовремено бих читао електронску пошту и размишљао шта бих желео да напишем у извештају&qуот;, каже он.

Лијаму је било тешко да одреди приоритете и често није разумео појединости на начин на који је желео.

После састанка, Лијам је узео одсуство са посла и разговарао са неколико специјалиста.

Сазнао је да је доживео „аутистично изгарање&qуот; (аутистиц бурноут), стање физичког и менталног умора и појачаног стреса који су се нагомилавали годинама.

Било је дана када је осећао олакшање због тога што је знао шта се десило, а било је и оних када је страховао да ће морати да нађе нови посао.

„Било ми је тешко што не радим&qуот;, каже он.

„Био сам много уморан, кроз главу су ми пролазиле разне мисли.

„Био сам забринут како ће ме (колеге) гледати&qуот;.

Упркос његовим стрепњама, када се Лијам вратио на посао колеге су га подржале.

Понуђена му је подршка тимова који се баве заштитом здравља на раду и благостању запослених, а стручњаци за неуродиверзитет су му помогли да научи како да се носи са аутизмом.

Научио је да је важно да задатке обавља појединачно, а не више њих истовремено, да има дневну рутину и разговора о томе чему треба дати приоритет.

Временом су ствари постале лакше.

Лијам се придружио мрежи запослених који су неуродивергентни и охрабрен је да саопшти да је аутистичан.

Сада, каже, може да приступа задацима и описује обавештајни рад као да решава сложену слагалицу, где неуродивергентни људи могу да понуде алтернативне погледе и помогну да се попуне празнине у знању.

Каже да су се његов хиперфокус (неуобичајено продужен и интензиван ниво пажње на одређени задатак), обраћање пажње на појединости и добро памћење показали плодоносним у раду на терену.

Рад у МИ5 подразумева и чување многих тајни и само блиски чланови Лијамове породице знају чиме се бави, али каже да му то никада није било стресно.

„У глави имам много информација, али чување тајни ми никада није био проблем&qуот;, додаје он.

• Шеф британске тајне службе каже да је МИ6 узбудљивији него Џејмс Бонд
• Зашто прави шпијуни воле акционе трилере
• Ко вас посматра и прислушкује

МИ5 је послодавац који подржава запослење људи са инвалидитетом, што значи да је предузео кораке да им пружи једнаке могућности.

Према подацима објављеним 2022. године, људи са инвалидитетом чинили су четири одсто од укупно 5.000 запослених у овој обавештајној служби.

Међутим, тхе Институте фор Говернмент, британски независни истраживачки центар чији циљ је унапређење делотворности владе, каже да је тај удео испод просека у државној служби, који је 2022. био 14 одсто и 15,5 одсто за радно активно становништво у Уједињеном Краљевству (УК).

Историјски гледано, безбедносне службе су нерадо примале људе са инвалидитетом, црнце и припаднике мањинских етничких група, али МИ5 каже да су напорно радили да би то променили.

У најновијем извештају о разликама у платама, МИ5 наводи да су од новозапослених у 2022. и 2023, четвртину чинили припадници етничких мањина, а жене скоро 48 одсто.

МИ5 није навео колико његових запослених који су неуродивергентни доспе до високих положаја у служби, али Лијам каже да га аутизам није спутао да напредује.

У вишег руководиоца је унапређен после здравствених проблема, и каже да познаје и друге који су такође напредовали у служби.

„Неки људи имају АДХД (хиперкинетички/хиперактивни поремећај, недостатак пажње), неки су аутистични, а неки су преосетљиви&qуот;, каже он.

„Људи који су неуродивергентни доприносе моћи МИ5&qуот;.

Гордон Корера, ББЦ дописник за безбедност, каже да британске безбедносне агенције заиста воде рачуна да структура запослених буде различита.

„Делимично и да би се одразила структура становништва, да се покаже да су отворене за најбоље људе, а такође и да би се избегло 'групно мишљење' које се образује када су сви људи истог порекла или имају исти поглед на свет&qуот;.

Од три главне обавештајне и безбедносне службе - МИ5, МИ6 и Владин штаб за комуникације (ГЦХQ) - чини се да су људи са инвалидитетом видљивије заступљени у Владином штабу за комуникације, који „често и тражи људе који су неуродивергентни&qуот;, каже Корера.

Али додаје да „у погледу етничке припадности запослених и броја жена на високим позицијама, увек се чинило да је то видљивије у МИ5&qуот;.

Камран Малик из британске добротворне организације за људе са инвалидитетом Дисабилити Ригхтс УК каже да се радна култура у Великој Британији унапређује у погледу запошљавања неуродивергентних људи.

„Организације као што је МИ5 су кључне за стварање инклузивнијег радног окружења које ће пружати подршку људима са стањима као што је аутизам&qуот;, каже он.

Али према подацима Националног завода за статистику, само 30 одсто аутистичних људи је било запослено 2022 и 2023. године.

„Послодавци често не знају и не разумеју шта значи неуродиверзитет и због тога се стварају заблуде и не пружа довољна подршка&qуот;, објашњава Малик.

Лијам каже да има све што му је потребно да добро обавља посао и да је желео да подели његову причу.

Али, када смо га притисли да открије места где се његове колеге окупљају да поделе сопствена искуства, Лијам је одговорио у стилу обавештајца.

„Не могу ни да потврдим нити демантујем да постоји паб где се окупљају запослени у МИ5&qуот;.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.29.2024)