Заједно и Демократска странка против измена Кривичног законика, најављују и протесте
Представници странке Заједно и Демократске странке (ДС) изјавили су данас да неће дозволити да буду усвојене измене Кривичног законика и Закона о кривичном поступку, јер сматрају да угрожавају грађанске слободе, и најавили да ће организовати и протесте како те измене не би прошле.
Активисти странке Заједно излепили су на улазу у београдску Палату правде, где се данас одржава последња јавна расправа о тим изменама, више налепница на којима пише "Стоп полицијској држави", "Смрт фашизму" и "Мени је дража опасна слобода, него мирно и сигурно ропство".
Копредседница Заједно Биљана Стојковић рекла је новинарима испред Палате правде да не прихватају аргументе власти и да ће се на све начине борити да те измене не буду усвојене.
"Ми нећемо ћутати. Нећемо дозволити да ове промене прођу. Организоваћемо протесте и сугурна сам да ће тада доћи доста људи који осећају и знају да ће им са овим променама закона угрожене слободе", оценила је Стојковић.
Аргументе власти о изменама закона, како је навела, не сматрају аргументима, додајући да им је "потпуно јасно шта су тенденције тог закона".
"Наравно да ће они распарчавати законе који ће бити међусобно у контрадикцији и онда користити када им је шта згодно. Не можемо имати поверења, нити имамо поверења у то да ће се од случаја до случаја процењивати који поступак јесте кривично дело, а који није, а себи су отворили простор да тумаче како год хоће", навела је Стојковић.
Додала је да сматрају да ће сваки догађај, протест или позив на протест - бити проглашени кривичним делом.
"Важно је да грађани разумеју да су то закони који потпуно и до краја одређују ниво људских права у једној држави. Оно што показује овај режим је жеља и тенденција да се тај простор слободе и уставне демократије што више сузи за грађане и нас који мислимо другачије", рекла је Стојковић.
Посланик ДС Срђан Миливојевић оценио је да су предложене измене опасне и да представљају преседан, упоређујући их са Законом о тероризму за време власти Слободана Милошевића 2000. године.
"Очекујем да грађани Србије реагују побуном против овог закона", рекао је Миливојевић.
Додао је да као посланик Скупштине Србије, који је положио заклетву да ће бранити Устав Србије и уставом гарантована људска и мањинска права, оцењује да "не може такав закон да дође у скупштинску процедуру".
"Ово је врло опак закон, опасан закон и представља преседан... Очигледно је да је овај законик писан на Андрићевом венцу из пера најбољег студента права", оценио је Миливојевић.
Говорећи о проблемима брисања изнуђивања исказа као кривичног дела, Миливојевић је навео пример да је притвореник у случају нестанка двогодишње Данке Илић из Бора "убијен у полицијској станици".
"То убиство је сакривано од јавности. Сада се то дело не квалификује више као кривично дело, чиме се на мала врата уводи амнестија за његове убице и они ће моћи да се позивају на нове одредбе Кривичног законика", рекао је Миливојевић.
На тврдње власти да ће се измене закона у области објава на интернету заправо односити на "Дарквеб", Миливојевић сматра да би, да је заиста постојала добра намера законодавца, то кривично дело било сврстано у поглавље где припада, а не у поглавље "где се ограничавају људска и мањинска права, грађанска права у вези са организацијом протеста".
Активисти који су, како наводе, били угрожени и хапшени због учешћа у више протеста, указали су да је проблематично то што више неће имати прилику да подносе притужбе "уколико их полицијске снаге бепсравно малтретирају", као и да виђе неће смети на друштвеним мрежама да позивају протесте.
Подсетили су и на пример убиства старијег затвореника у затвору у Падинској скели, наводећи да су у томе учествовали и други затвореници и чувари, али да се о том случају више не говори.
(Бета, 30.10.2024)
