Navodno nameštanje cena u Srbiji - šta do sada znamo

Inflacija možda nije jedini razlog što su cene u pojedinim marketima u Srbiji značajno skočile tokom protekle godine.

Između aprila 2023. i marta 2024, rast cena u maloprodaji bio je „skoro duplo veći" nego inflacija, saopštila je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) Republike Srbije, nezavisno kontrolno telo u ovoj oblasti.

Zbog „osnovane pretpostavke" da su četiri lanca supermarketa - Delez, DIS, Merkator i Univereksport međusobno dogovarali cene, KZK je 10. oktobra pokrenula postupak, koji može da rezultuje novčanom kaznom.

„Trenutno se prikupljaju dokazi i činjenice, preduzimaju se sve potrebne dokazne radnje, i vrše se ekonomske i druge analize prikupljenih dokaza", navode iz KZK u pisanom odgovoru za BBC na srpskom dvadesetak dana nakon što je pokrenut postupak.

Trajanje postupka koji sprovode nije zakonski određeno, a zavisno od obima može da traje „od nekoliko meseci, do nekoliko godina", dodaju.

• Zašto maslinovo ulje poskupljuje i kako se dovijaju kuvari
• Kriza troškova života kao inspiracija strip autorki iz Srbije
• Dvostruko više siromašnih u Srbiji: „Snalazi se ko kako ume i može"

„Komisija pretpostavlja da su dogovarali finalne cene, iako su proizvode nabavljali pod različitim uslovima - neki skuplje, neki jeftinije.

„Takođe sugerišu da su lanci, zahvaljujući dogovoru, podigli cene značajno više nego što je to bilo opravdano inflacijom", kaže Dejan Gavrilović, pravnik udruženja potrošača „Efektiva" za BBC na srpskom.

Polazeći od zaključaka KZK, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pokrenulo je istragu, kako bi utvrdili da li postoje elementi krivičnog dela.

U pisanom odgovoru za BBC na srpskom, iz Univereksporta kažu da „sarađuju sa Komisijom za zaštitu konkurencije".

Delez, DIS i Merkator nisu odgovori na upit BBC novinara do objavljivanja teksta, ali su iz Deleza i Merkatora za RTS rekli da posluju u skladu sa zakonom.

Prema istraživanju UNICEF-a, u Srbiji ima dvostruko više siromašnih nego 2022. godine - oko 800.000 ljudi raspolaže sa manje od 12.000 dinara mesečno, dok istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da trećina stanovnika teško „spaja kraj sa krajem".

Na upit BBC novinara o tome koliki udeo na srpskom tržištu Srbije imaju ova četiri trgovinska lanca do objavljivanja teksta nisu odgovorili ni iz Ministarstva trgovine.

Šta do sada znamo?

KZK je 10. oktobra pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca zbog, kako navode, „osnovane pretpostavke da su izvršili povredu konkurencije".

Delez, u čijem su vlasništvu Maksi, Tempo i Šop end go (Shop&Go), najveći je trgovinski lanac u Srbiji.

Samo u 2023. godini, ostvarili su profit od oko 65 miliona evra, pokazuje analiza finansijskih izveštaja ovih lanca, koju je obavilo udruženje potrošača Efektiva, a u koju su BBC novinari imali uvid.

Tokom protekle godine, Merkator je ostvario profit od 14 miliona evra, Univereksport 7,1 milion evra, a DIS oko četiri miliona evra, navodi se u analizi.

Ministarstvo finansija nije odgovorilo na upit BBC-ja o tome koliki udeo na tržištu maloprodaje imaju ova četiri lanca supermarketa.

Postupak je pokrenut zbog sumnji da je povređen član 10 Zakona o zaštiti konkurencije, kojim se zabranjuju „restriktivni sporazumi između učesnika na tržištu", sa ciljem da se „ograniči, naruši ili spreči" konkurencija.

KZK je između aprila 2023. i marta 2024. pratila cene 35 izabranih proizvoda kod ova četiri trgovinska lanca.

Kako su konstatovali, cene su svuda bile „identične", iako „uslovi nabavke nisu svuda bili isti".

„Inflacija, pokrenuta cenama hrane, dala je priliku trgovcima da povećaju cene", pojašnjava Gavrilović.

„Međutim, KZK je primetila da su cene u maloprodaji porasle duplo više nego što je to bilo opravdano inflacijom, i povezuju to sa dogovorom o cenama", dodaje.

Prosečna inflacija u Srbiji za 2023. godinu iznosila je 12, 1 odsto.

U zaključku KZK takođe se navodi da je vrednost tržišta maloprodaje u Srbiji u ovom periodu porasla, iako se količinski prodavalo manje proizvoda.

Gavrilović pojašnjava da je to povezano sa povećanjem bruto marži trgovaca, odnosno novca koji se zaradi na prodaji proizvoda.

„Ako kupim nešto za 100 dinara, a prodam za 150, moja bruto marža je 50 dinara", objašnjava ovaj pravnik.

Prosečna bruto marža, koju su u 2023. ostvarili trgovci u Srbiji iznosila je 14.9 odsto, pokazuje istraživanje o maržama Republičkog zavoda za statistiku.

Međutim, analiza Efektive pokazuje da su marže ova četiri lanca supermarketa tokom prošle godine bile značajno više od toga.

„Delez je imao maržu od 44,2 odsto, Merkator 36,8 odsto, Univereksport 36 odsto, a DIS 16,52 odsto", navodi Gavrilović.

„Zato KZK sumnja da su cene veštački zidali kroz dogovor, a ne da su ih samo povećavali u odnosu na inflaciju", dodaje.

Kako se vodi postupak?

Ukoliko Više javno tužilaštvo utvrdi da postoje elementi krivičnog dela, može da zahteva pokretanje krivičnog postupka protiv četiri lanca marketa.

Pošto za sada nisu optuženi, ne može se govoriti ni o tome kolike bi bile eventualne kazne propisane Krivičnim zakonikom.

Komisija za zaštitu konkurencije, koja ima ovlašćenja da kazni ova četiri trgovinska lanca, već zasebno vodi postupak.

Visinu kazne određuje KZK, a prema Zakonu o zaštiti konkurencije, to može da bude najviše 10 odsto prihoda, koji je kompanija ostvarila u godini, koja prethodi godini u kojoj je postupak pokrenut.

Kazna se uplaćuje u budžet Srbije.

Postoje još dva načina da se postupak okonča - obustavom ili prekidom postupka, naglašavaju iz KZK.

„Do obustave može da dođe kada se u toku postupka utvrdi da nije bilo povrede konkurencije", kažu.

Postupak može da se prekine ukoliko stranka postigne dogovor sa KZK, i predloži spisak obaveza, koje je spremna da preduzme kako bi se otklonila povreda konkurencije, a Komisija to prihvati.

„Prekid postupka nije moguć u slučaju teške povrede konkurencije, kao što je dugotrajna zloupotreba dominantnog položaja".

Ističu da je rešenje KZK konačno, ali protiv njega može da se podnese tužba, o kojoj odlučuje Upravni sud.

„Teško da će se naći dokaz da su se dogovorili, jer verovatno ne postoji u pisanom obliku, pa samim tim ni dokaz da su dogovor raskinuli", kaže Gavrilović.

„Rezultat će se videti tek kroz ponovno praćenje cena", dodaje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 10.31.2024)