Зашто смо новинари иако је опасно и зашто треба да вас је брига?
Цензоловка 01.11.2024 | Милица Војиновић
Прошло је тачно пет година од кад ми је обијена кућа. Време је да причамо о томе зашто нико није кажњен и зашто би то требало да вас занима. Моје колеге и ја с разлогом мислимо да је обијање моје куће (али и претходни упад у стан још једне новинарке КРИК-а) дело домаћих безбедносних служби – лојалних државних апарата, десетинама година уназад спремних да властима буду саучесник у прогањању новинара. Али не, ово није текст о томе колико је нама тешко. Ако допустите још мало, видећете да је ово текст о
Упад у лични простор свакако је јака порука да треба да престанете да се бавите откривањем тајни много моћнијих људи од себе. Онда уместо ваших открића, ви постанете тема медија – врло непријатно метаискуство за једног поштеног новинара, односно новинарку. А потом крену интервјуи са једним истим лајт мотивом – чувеним питањем „а зашто радиш тако опасан посао?“ Ја сам се дуго трудила да дам аматерски одговор, али сам пре неки дан коначно чула нешто стручније
