Како сам упознала Викторију Вудхал, прву америчку председничку кандидаткињу

У малој студентској соби, окружена хрпом књига и папира, црпим последње атоме снаге како бих завршила мастер рад.

Новембар је, 2016. година - Американци за неколико дана бирају 45. председника.

На гласачком листићу су два имена: Доналд Трамп, контроверзни милијардер и Хилари Клинтон, бивша државна секретарка и супруга Била Клинтона, некадашњег председника.

„Да ли је Хилари Клинтон прва жена која се кандидује за највише место у Америци“?, питам се док трљам поспане очи.

Брзом претрагом на интернету сазнајем да су Американци прву председничку кандидаткињу имали још 1872. године - Викторију Вудхал.

Биографија јој је попут холивудских филмова, обавијена велом мистерије, остављајући простора машти и нагађањима.

У детињству је прорицала судбину, бавила се спиритуализмом и исцељивањем, била активна на њујоршкој берзи, са сестром покренула недељник, борила за једнака права и кандидовала за председницу - и све то у 19. веку.

Приписивали су јој и улогу заводнице, али проверених доказа нема.

Неколико година касније, наши путеви се поново преплићу.

Готово да је све исто, ближе се амерички избори: Доналд Трамп јури други мандат, а ривалка му је поново жена - Камала Харис.

Да ли кандидаткиња Демократске странке зна ко је женама прокрчио пут и отворио врата политике?

• Вера Пешић: Жена у мушком вртлогу шпијунаже
• Мата Хари - од гламура и еротике до шпијунаже и стрељачког вода
• Жозефина Бекер, прва тамнопута жена у француском Пантеону

’Неустрашива и амбициозна’

Једна од првих фотографија која се појави када се на интернету укуца име Викторије Вудхал је њен портрет из друге половине 19. века.

Ослоњена је на дрвени сто, у дугој сукњи, са шеширом и лептир машном, у откопчаном сакоу испод којег провирује бела кошуља.

Позира, у то време једном од познатијих америчких фотографа, Метјуу Брејдију.

Сачуваних фотографија Викторије Вудхал је само пар, али на свакој је њен поглед продоран и одважан.

Такву слику о њој стекла је и Џакелин Колосов, која је сасвим случајно чула за ову, како каже, храбру и несвакидашњу жену.

„Била је неустрашива и амбициозна, залагала се за социјалну правду, измене закона о разводима како би жене могле да напусте мужеве насилнике и борила се за једнака права”, говори Колосов, ауторка књиге Викторија Вудхал, прва председничка кандидаткиња.

„Фасцинирала ме је прича и пожелела сам да написем књигу, јер о женама попут ње треба причати“, објашњава за ББЦ.

’Дете без детињства’

Животна прича Викторије Вудхал почиње у малом месту Хомер, у америчкој држави Охајо.

Одрастала је у великој породици и већ као девојчица се упознала са светом спиритуализма.

Завршила је само три разреда основне школе, јер се њена породица често селила.

Њен отац је продавао лековито биље од места до места, представљајући се као травар (видар), а њу и сеструТенеси приморавао да воде спиритуалне сеансе и глуме пророчице.

Замишљам расклопљен шатор у којем на дрвеној столици, у трансу, седи девојчица ковржаве косе и затворених очију, док се пред њом смењују нестрпљиви људи, спремни да дају последњу пару како би поново ступили у контакт са најближима које су изгубили.

Викторија је касније говорила да је била „дете без детињства”, јер их је отац злостављао.

Када је имала само 15 година, удала за готово двапут старијег мушкарца, доктора Канинга Вудхала.

Није сигурно да ли су је приморали или је самовољно одлучила да се уда и побегне од породице, баш као што је тешко проверити многе податке из њене биографије.

Са доктором је имала двоје деце, али не и срећан брак.

Физички ју је злостављао, трошећи сав новац на алкохол, због чега је морала да ради и по неколико послова како би прехранила децу.

Све док једног дана није одлучила да га напусти и придружи се сестри, која је у то време радила као исцељитељка.

’Подсукње међу животињама’

Преломни тренутак у животу био је одлазак у Њујорк, где ће придружила сестри и вратила спиритуализму и видовњаштву.

Међу њиховим клијентима био је и Корнелијус Вандербилт, железнички магнат, и у то време један од најбогатијих људи у Америци.

Желео је да му сестре помогну да ступи у контакт са преминулом супругом.

Убрзо ће пословни однос прерасти у пријатељски.

„Можда је то данас помало мистично и апстрактно, али је спиритуализам у 19. веку био међу најмоћнијим религиозним покретима”, указује Џакелин Колосов.

Познанство са Вандербилтом сестрама ће прокрчити пут до Њујоршке берзе на Вол стриту.

Постоје записи да је током 1869. године Викторија Вудхал нудила видовњачке услуге пред берзом злата, да би од зарађеног новца куповала акције.

Зарадила је наводно око 700.000 ондашњих долара - данас би та сума била више од 16 милиона - довољно новца да са сестром 1870. отвори брокерску фирму.

Ниједна жена пре њих у томе није успела.

Називали су их и „очаравајућим брокеркама” и „краљицама финансија”.

„Подсукње међу животињама“, гласио је један од новинских наслова.

Викторија се прикључује и покрету за женска права, све гласнијем у другој половини 19. века.

О идејама покрета писаће у недељнику Воодхулл анд Цлафлин’с Веекли, који је покренула са сестром.

И у томе су биле прве жене.

„Оне су промовисале прогресивне политичке реформе и објавиле прво издање Комунистичког манифеста Карла Маркса на енглеском језику”, каже списатељица Колосов.

Комунистичко дело о класној борби у капиталистичкој Америци - звучи као инсерт из научнофантастичног филма.

Заталасала је политичку сцену обраћањем америчком Представничком дому, једном од два тела Конгреса, највишег административног и законодавног органа Америке, што је до тада било дозвољено само мушкарцима.

Махала је папирима пред збуњеним, али љутитим мушкарцима, окружена неколицином саборкиња, тврдећи да 14. и 15. амандмани америчког Устава женама већ гарантују право гласа.

Ипак, жене су на то право у Америци морале да чекају све до 1920.

Ни данас није познато ко јој је омогућио да говори у Представничком дому.

’Изборни дан у затворској ћелији’

Викторија Вудхал поново исписује историју кандидатуром на председничким изборима коју је званично најавила у њеном недељнику.

Био је то први пут да се жена кандидује за највише место у држави.

Номиновала ју је 1872. године тек основана Партија једнаких права, на конвенцији одржаној на Менхетну у Њујорку.

„Избор Партије за председничку кандидаткињу је Викторија Вудхал“, чуло се са разгласа, а потом је уследило и петоминутно скандирање.

У црној хаљини, украшеној плавом краватом, Вудхал, тада 34-годишњакиња, прихватила је номинацију мале партије која се залагала за права жена.

Али кампања није текла глатко.

Њени радикални ставови о слободној љубави, да свако има право да се венчава, разводи и рађа децу без уплитања власти, о комунизму и спиритуализму нису у то време били пријемчиви.

Неколико дана уочи избора њујоршка полиција је хапси због објављивања приче о афери утицајног бруклинског свештеника Хенрија Ворда Бичера са удатом женом.

Изборни дан провешће у затворској ћелији.

И да је била на слободи, не би могла да заокружи сопствено име на гласачком листићу, јер је 19. век и жене још немају право гласа.

Прошло је више од 150 година, а Америка и даље није имала председницу, иако су се многе искусне политичарке избориле за номинацију једне од две главне странке у земљи.

• Ови амерички избори би могли да промене свет
• Ставови Камале Харис о 10 кључних питања америчке политике
• Седам „колебљивих“ савезних држава које ће преломити америчке председничке изборе ове године

’Није имала ништа, а остварила је много’

По изласку из затвора, Вудхал се сели у Велику Британију и посвећује се реформи образовања и хуманитарном раду.

Врло брзо ће се прикључити британском покрету за права жена.

И у Лондону је држала говоре о слободној љубави, које су према писању Њујорк тајмса, људи масовно слушали.

Међу њима је био и банкар Џон Б. Мартин, за кога ће се Викторија Вудхал убрзо удати.

После његове смрти, сели се у Брентон Нортон, недалеко од Лондона, где ће уложити новац у поправку пута, школе и локалне цркве.

Улицама Брентона Нортона годинама касније корачаће још једна Викторија.

Американка Викторија Лајан Вилсон је са малобројним тимом снимала последње секвенце документарног филма о имењакињи за коју је случајно чула.

„Једном када завирите у свет Викторије Вудхал, остајете заувек опчињени њеном личношћу.

„Неустрашива, атрактивна жена, која је ставовима и размишљањима протресла тадашње друштво”, говори редитељка Викторија Лајан Вилсон за ББЦ.

Током снимања је срела „старијег човека који ми је показао и где је била њена кућа”, прича ми у телефонском разговору који водимо у касне сате због временске разлике.

Он је запамтио причу о необичној Американки за коју су говорили да је заслужна што ово енглеско месташце има улично светло, пошту и телефон.

Тај податак наводи се и у раду Сатанино покајање: Нова историја Викторије Вудхол, Алене Р. Пирок са Универзитета Илинос.

Проучавајући живот Викторије Вудхал, Лајан Вилсон је створила слику о незаустављивој личности.

„Није имала ништа, а успела је да оствари много тога”, каже редитељка.

На првом спрату Робинс Хантер музеја у градићу Гренвиј у америчкој држави Охајо под златним звоном годинама стоји женска статуа и дочекује посетиоце.

Лик жене који је оставио неописиви траг у америчкој историји урезан је и на сату.

„Они не могу да спрече плиму реформи. Свет се креће”, говорила је.

• Како је Симон де Бовоар инспирисала феминисткиње на Балкану
• Трновит пут Ксеније Атанасијевић - прве жене с титулом доктора наука у Србији
• Мага Магазиновић, пионирка која је упорношћу и игром отварала врата осталим женама
• Нобелова награда за мир заточеној иранској активисткињи за људска права
• Камала Харис: Од надарене правнице до трке за Белу кућу
• Може ли се без „магарца“ и „слона“ на америчким изборима: Прича Роса Пероа
• Милка Планинц - челична дама југословенске политике и жена за кризна времена

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.05.2024)