Комадић слагалице који недостаје у паду наталитета – мушкарци

Стопа наталитета стрмоглаво пада широм света, још брже него што је предвиђено.

Кина је доживела рекордно низак наталитет.

А широм Латинске Америке, званична статистика наталитета у земљи за земљом налази се испод свих прогноза.

Чак и на Блиском истоку и у северној Африци, стопа наталитета опада драматичније од очекиваног.

То је зато што људи имају мање деце, али и зато што, у скоро свакој земљи на свету, све више њих их нема уопште.

Изабел је основала групу активиста Нунка Мадрес („Никад мајке“) након што је непријатан раскид у њеним раним тридесетим довео до сазнања да она уопште не жели децу.

Она сваки дан наилази на критике због тог избора, и не само у Колумбији где живи.

„Најчешће ствари које чујем су: ‘Зажалићеш касније, себична си. Ко ће се старати о теби кад остариш?’“, каже она.

За Изабел, немати дете је избор.

За дуге, то је последица биолошке неплодности.

За многе треће је то нешто сасвим друго, збир фактора који за последицу имају особу која нема дете иако га је некада желела – што социолози називају „социјалном неплодношћу“.

Недавна истраживања показала су да су то најчешће мушкарци који нису у прилици да имају децу чак и ако их желе – а посебно мушкарци са нижим примањима.

Студија из 2021. године спроведена у Норвешкој показала је да је стопа немања деце код мушкараца била 72 одсто у најнижих пет процената особа са најнижим примањима, али свега 11 одсто међу онима са највишим примањима – што је јаз који се проширио за скоро 20 одсто у последњих 30 година.

• Како земље треба да се боре против пада наталитета
• Пет начина на које земље решавају проблем старења становништва
• Због чега Србија губи битку са белом кугом - пет разлога

Кад је Робин Хедли био у тридесетим, очајнички је желео да постане отац.

Није студирао, али је имао посао као технички фотограф у универзитетској лабораторији у северној Енглеској.

У двадесетим је био ожењен и покушавао је да добије дете са женом пре него што су се отуђили и развели.

Имао је на терету хипотеку коју се мучио да отплати и није могао да приушти да излази често, тако да је забављање представљало проблем.

Како су његови пријатељи и колеге постајали очеви, он је осећао све већи губитак.

„Честитке за дечји рођендан или сакупљање прилога за нове бебе, све вас то подсећа на оно што ви нисте – а шта се од вас очекује да будете. Уз то иде велики бол“, каже он.

Његово властито искуство га је надахнуло да напише књигу о мушкарцима без деце.

Док ју је писао, схватио је да га је снашло све „оно што утиче на исходе у вези са плодношћу – економија, биологија, темпирање догађаја, избори у вези.“

И приметио је да у већини истраживања о старењу и репродукцији које је прочитао упадљиво недостају мушкарци – они су били готово потпуно одсутни и из националних статистика.

Раст „социјалне неплодности“

Постоји широк дијапазон разлога за социјалну неплодност, од одсуство ресурса за одгајање детета до неуспеха да се упозна права особа у правом тренутку.

Али у корену свега крије се нешто савим друго, тврди Ана Роткирч, социолошкиња и демографкиња са финског Института за истраживање становништва, која више од 20 година проучава намере у вези са плодношћу у Европи и Финској.

Она је приметила значајну промену у начину на који доживљавамо децу.

Изван Азије, Финска има једну од највиших стопа немања деце на свету.

Али деведесетих и раних двехиљадитих, она је била хваљена због успешне борбе против пада наталитета уз помоћ водеће светске политике у подстицању на одгајање деце.

Родитељско одсуство је великодушно, вртићи су нашироко пријемчиви и доступни, а мушкарци и жене имају равноправнију поделу посла у домаћинству.

Од 2010. године, међутим, стопа наталитета у земљи опала је за скоро трећину.

Професорка Роткирч каже да је, као и брак, имати дете некада доживљавано као кључна прекретница, нешто што су млади људи радили док су се упуштали у живот одраслих.

Сада се то доживљава као завршни догађај – оно што радите кад сте остварили све своје друге циљеве.

„Чини се да људи различитих класа мисле да имати дете значи појачати неизвесност у њиховом животу“, објашњава професорка Роткирч.

У Финској, она је открила да је најмање вероватно да најбогатије жене остану без детета против своје воље.

Са друге стране медаље, највеће су шансе да мушкарци са најнижим примањима заврше без деце коју су иначе желели.

То је велики преокрет у односу на прошлост: раније су људи из сиромашнијих породица прелазили у одрасло доба раније – напуштали су школовање, проналазили посао и заснивали породицу у млађем добу.

Криза мушкости

За мушкарце, финансијска несигурност има негативан утицај због кога је још мање вероватно да ће имати децу.

Социолози то називају „ефектом селекције“, када жене имају обичај да траже некога из исте социјалне класе или изнад ње током бирања партнера.

„Могао сам да видим да играм у за себе интелектуално недостижној лиги и што се тиче самопоуздања“, каже Робин Хедли за везу која се распала у његовим тридесетим.

„Кад се данас осврнем, видим да је ефекат селекције могао да буде одлучујући фактор.“

Кад се већ ближио четрдесетим, упознао је данашњу супругу, која га је подржала да пође на факултет и стекне докторат.

„Не бих био ту где сам данас да није било ње.“

У време кад су почели да размишљају о томе да имају децу били су у четрдесетим и било је прекасно.

Жене надмашују мушкарце у образовању у 70 одсто земаља широм света, што је довело до онога што социолошкиња са Јејла Марша Инхорн назива „јазом упаривања“.

У Европи је то мушкарце без универзитетске дипломе сврстало у групу која највероватније неће имати децу.

• Свет има све више бака и дека, а све мање унука
• Колико људи може да поднесе Земља
• Уместо „бејби бума“, крах - зашто закључавање није донело више беба

Невидљива демографска група

Већина земаља нема добре податке о мушкој плодности зато што узимају само историјат плодности мајке кад региструју рођење.

То значи да мушкарци без деце не постоје као препозната „категорија“.

Неке нордијске земље, међутим, узимају оба.

Једна норвешка студија је идентификовала масивни диспаритет у имању деце између богатих и сиромашних мушкараца, и да су небројени мушкарци у том смислу „били запостављени“.

Често се превиђа улога мушкараца у паду стопе наталитета, каже Винсент Страуб, који проучава мушко здравље и плодност на Универзитету у Оксфорду.

Њега занима улога „мушке малаксалости“ у паду наталитета – збуњеност коју осећају млади људи док жене постају оснажене у друштву, а очекивања од мушкости се мењају.

Ово се назива још и „кризом мушкости“, а отелотворује је популарност десничарских анти-феминиста као што је Ендрју Тејт.

„Мушкарци са нижим образовним профилом пролазе много горе него у претходним деценијама“, каже Страуб за ББЦ.

У многим земљама са високим и средњим примањима технолошки напредак је обезвредио и учинио неизвеснијим мануелни рад, што је проширило јаз између оних са универзитетским дипломама и оних који их немају.

То је исто тако проширило „јаз упаривања“ и врши значајан утицај на мушко здравље.

„Злоупотреба наркотика је у порасту у свету, а највиша је међу мушкарцима репродуктивног доба, било да је то у Африци или у Јужној и Централној Америци.“

Све то има утицаја на социјалну и биолошку неплодност.

„Осећам као да постоји карика која недостаје и да она није препозната између плодности и ових врста социјалних и културолошких промена“, каже он.

А то може да има фундаментални утицај на физичко и ментално здравље мушкараца.

„Соло мушкарци су обично горег здравља од мушкараца са партнерима“, каже Страуб.

Шта може да се уради?

Страуб и Хедли су открили да се разговор о плодности усредсређује скоро искључиво на жене.

А свакој политици осмишљеној да се избори са овим проблемом недостаје пола слике.

Страуб верује да треба да се усредсредимо на плодност као и на проблем мушког здравља и разговарамо о предностима очева као старатеља деце.

„Тек сваки стоти мушкарац у ЕУ паузира каријеру да би одгајао дете, док је у случају жена то свака трећа“, каже он.

И све то упркос брду доказа да је старање о детету добро по здравље мушкарца.

Преко њене организације Нунка Мадрес, Изабел се сусрела са неким представницима у Мексику из велике међународне банке који су јој рекли да упркос томе што се свим новим очевима нуди шест недеља родитељског одсуства, ниједан мушкарац га није искористио.

„Они мисле да је то посао за жене, тако верују мушкарци у Латинској Америци“, каже она.

„Такође су нам потребни бољи подаци“, каже Робин Хедли.

Све док не будемо почели да водимо евиденцију о мушкој плодности, не можемо до краја да је разумемо – или последице које она има по њихово физичко и ментално здравље.

А невидљивост мушкараца у разговорима о плодности иде даље од вођења евиденције.

Иако сада постоји већа свест о томе да младе жене морају да размишљају о паду њихове плодности, то није разговор који се води међу младим мушкарцима.

Мушкарци такође имају биолошки сат, каже Хедли, позивајући се на истраживање које показује да ефикасност сперме почиње да опада после 35. године.

Учинити ову невидљиву групу видљивом један је од начина борбе против социјалне неплодности.

Други би могао да буде проширење дефиниције родитељства.

Сви истраживачи који су коментарисали немање деце желели су да истакну да људи без деце и даље имају виталну улогу у њиховом одгајању.

То бихевиорални еколози називају „алородитељством“, објашњава Ана Роткирч.

Током већег дела људске еволуције, беба је имала више од десетак старатеља у животу.

Један од мушкараца без деце са којима је доктор Хедли разговарао у свом истраживању, говорио је о породици коју је редовно сретао у локалном фудбалском клубу.

За школски пројекат је двојици малих дечака био потребна бака или деда.

Али их они нису имали.

Он је ту ускочио као сурогат деда и годинама касније, кад год би га виђали на фудбалу, они би га поздрављали са: „Здраво, деда.“

Био је сјајан осећај бити прихваћен на тај начин, каже он.

„Мислим да већина људи заправо учествује у овој врсти одгоја, само је он невидљив“, каже професор Роткирч.

„То се не види у крштеницама, а јако је важно.“

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.11.2024)