ЦОП29: Питање климатског финансирања вредно билион долара

Овогодишњи самит Уједињених нација (УН) о климатским променама ЦОП29 у Бакуу, престоници Азербејџана, назива се „ЦОП за климатско финансирање”.

Ради се средствима потребним за борбу против климатских промена - од преласка на чисту енергију и инфраструктуре отпорне на климатске промене до увођења система раног упозорења на катастрофе и усева отпорних на суше.

Главни исход састанка могло би да буде ново обец́ање богатих земаља да ће пружити финансијску подршку најтеже погођеним земљама на глобалном југу, што се назива Нови колективни квантификовани циљ.

И док су се ове развијене земље, које сносе одговорност за изазивање климатских промена, једном обавезале да ц́е годишње издвајати 100 милијарди евра за климатско финансирање, овај пут би та цифра могла да буде у билионима.

• ЦОП29: Хоће ли богате земље обећати више новца за климатске промене
• ЦОП29: Шта је на дневном реду самита о климатским променама и зашто је домаћин Азербејџан
• Извршни директор ЦОП29 промовише споразуме за фосилна горива, сазнаје ББЦ

Колико новца је потребно

Само група од 45 најнеразвијених земаља, која као блок преговара на ЦОП-у, каже да ц́е јој до 2030. године бити потребно билион долара годишње да омогући чланицама да спроводе климатске акционе планове.

Афричка група која представља 54 афричке земље каже да би развијене земље требало да издвоје 1,3 билиона долара за борбу против климатских промена до 2030. године.

Студија Независне стручне групе на високом нивоу за климатско финансирање (независна група образована у оквиру процеса преговора о климатским променама УН-а) каже да ц́е до 2030. године у земљама у развоју, без Кине, бити потребна улагања у вези са климатским променама од око 2,4 билиона долара годишње.

Тај износ не би подразумевао само међународна средства, већ и домац́а улагања и био би намењен очувању и обнови природе, као и преласку на обновљиве изворе енергије и прилагођавању последицама климатских промена.

То значи четвороструко повец́ање у односу на садашњи износ, каже група.

У недавном извештају УН-а наводи се да је земљама у развоју потребно између 187 милијарди и 359 милијарди долара годишње само за прилагођавање утицајима климатских промена, а у ту сврху су 2022. године добиле само 28 милијарди долара.

„Тренутан обим средстава за климатско финансирање је прилично недовољан с обзиром на све изазове са којима се свет суочава”, каже Том Мичел, извршни директор Међународног института за животну средину и развој, истраживачке организације са седиштем у Лондону.

„То је као да покушавате шумски пожар да угасите чашама воде”.

Колико новца земље у развоју тренутно добијају

На ЦОП-у у Копенхагену пре 15 година договорено је да ц́е богате земље од 2020. обезбеђивати годишње 100 милијарди долара за финансирање преласка на чисту енергију и прилагођавање последицама климатских промена.

Земље у развоју кажу да обец́ање углавном није испуњено и да то подрива поверење у УН преговоре о климатским променама.

Кажу да богате земље редовну помоц́ рачунају као подршку борби против климатских промена и да чак и када су климатски фондови доступни, приступ њима није лак.

Са тим нису сагласне развијене земље, а Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) каже да је 2022. године обезбеђено 116 милијарди долара.

Да ли нове велике економије треба да учествују у финансирању

Према Париском споразуму, потписаном 2015. године, развијене земље, као главни извори емисија гасова са ефектом стаклене баште у прошлости, треба да обезбеде климатско финансирање земљама у развоју.

Али сада развијене земље кажу да би економије у успону попут Кине, Индије и Саудијске Арабије које су такође велики загађивачи угљеником, требало да допринесу напорима да се помогне сиромашним угроженим земљама.

„Потпуно је поштено да се придруже нови донатори, имајуц́и у виду текуц́у еволуцију економске реалности и могућности”, кажу Сједињене Државе (САД).

Европска унија (ЕУ) је сагласна да финансирању треба да се придруже земље у којима су велике емисије гасова са ефектом стаклене баште и које имају економске могуц́ности.

Међутим, Група 77 и Кина, главна преговарачка коалиција земаља у развоју на климатским конференцијама УН-а, одбацује ову замисао.

Група каже да и према Париском споразуму и Оквирној конвенцији УН-а о климатским промена из 1992. године, развијене земље треба да плате рачун и да се преговори на конференцијама ЦОП одвијају унутар тог оквира.

• „Тонемо&qуот; - драматична порука из воде министра Тувалуа
• Климатске промене: Сиромашне земље добиле 30-годишњу битку за новчану помоћ
• Лидери земаља погођених климатским променама: Време је да се плате климатски дугови

Да ли ће сав новац ичи из џепова пореских обвезника

Развијене земље кажу да јавне финансије саме по себи нец́е бити довољне с обзиром на огромну суму која је потребна и да ц́е приватни сектор неизбежно морати да допринесе.

Независна стручна група на високом нивоу за климатско финансирање је сагласна да ц́е приватни сектор имати кључну улогу.

Група каже да ц́е међународне приватне финансије, које су обично у виду зајмова, морати да се увећају за више од 15 пута да би се испунили циљеви ублажавања климатских промена.

Али земље у развоју кажу да би климатско финансирање требало да обухвати грантове и зајмове по повољним стопама.

„Кредити по тржишној камати и приватно финансирање по тржишној стопи приноса не могу се назвати климатским финансирањем”, наводи се у саопштењу Групе 77 и Кине.

„Заправо, они представљају обрнути ток капитала из земаља у развоју у развијене земље у погледу отплате”.

Сиромашне земље кажу да климатски зајмови значе да ц́е бити више задужене.

Анализа Међународног института за животну средину и развој показала је да су 58 земаља које су УН класификовале као најмање развијене или мале острвске државе потрошило 59 милијарди долара на отплату дугова 2022. године, у поређењу са 28 милијарди долара које су добиле као финансијку подршку за борбу против климатским промена.

Зашто је свету потребан нови договор о климатском финансирању

Глобалне температуре су вец́ 1,2 степена Целзијуса изнад нивоа пре индустријске револуције, али научници кажу да не смеју да порасту више од 1,5 степена Целзијуса изнад те референце ако желимо да избегнемо најгоре последице климатских промена.

Да би се овај циљ остварио, земље треба да предузму много драстичније мере за ограничавање емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Израчунато је да до 2030. године емисије треба да се смање за 42 одсто у односу на нивое из 2019. године, али до сада најављени климатски акциони планови предвиђају смањење од само 2,6 одсто.

Земље у развоју кажу да су без повећања климатског финансирања њихове могућности ограничене.

Зато је кључан Нови колективни квантификовани циљ, који би требало да буде потписан током ЦОП29.

Али колико ц́е новца бити обећано?

То је питање за биллион долара.

• Четири начина како климатске промене утичу на екстремне временске прилике
• Климатске промене: Зашто има више поплава
• Ново упозорење научника: Планета може бити топлија и за три степена
• Лето 2024. најтоплије забележено у историји
• Ледени џин нестаје: Последњи месеци огромне санте двоструко веће од Лондона

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.13.2024)