Radislav Krstić prvi put priznao genocid u Srebrenici

Osuđenik za ratne zločine i genocid, obratio se sudu Ujedinjenih nacija pokajničkim pismom u kojem posle 26 godina u zatvoru traži puštanje na slobodu

BBC News 13.11.2024

Osuđen je na 35 godina zatvora — Radislav Krstić je prvi u Hagu osuđen za genocid

Radislav Krstić, bivši general Vojske Republike Srpske, prvi put je priznao genocid nad Bošnjacima u Srebrenici za koji je, kao prvi zvaničnik ovog entiteta, bio osuđen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Jedan od najbližih saradnika Ratka Mladića, osuđenika za ratne zločine i genocid, obratio se sudu Ujedinjenih nacija pismom u kojem je iskazao kajanje, i posle 26 godina u zatvoru, tražio puštanje na slobodu.

Godinama je Krstić negirao krivicu, a zatim je 2022. u prethodnom pismu sudu, rekao da je kriv i da „snosi veliku ličnu odgovornost za strašne zločine koji su počinjeni tokom i nakon pada Srebrenice”, bez pominjanja reči genocid.

Nekadašnji zapovednik Drinskog korpusa VRS, u Hagu je osuđen 2001. na 46 godina zbog učešća u genocidu, ali mu je Apelacioni sud smanjio kaznu na 35 i preinačio presudu na pomaganie i podržavanje genocida.

„Ističem da prihvatam presude Tribunala iz 2001. i 2004. godine gde se utvrđuje da su snage vojske kojoj sam pripadao počinile genocid protiv Bošnjaka u Srebrenici u julu 1995. godine, da sam ja pomagao i podržao genocid tako što sam znao da neki članovi Glavnog štaba imaju nameru da počine genocid, da sam znao da Glavni štab nema dovoljno svojih snaga da izvrši pogubljenja bez upotrebe Drinskog korpusa i da sam znao da će upotreba snaga pod mojom komandom značajno doprineti da se izvrši egzekucija bošnjačkih zarobljenika”, napisao je Krstić.

U pismu naglašava želju da ga pročitaju mladi na Balkanu da „nikada više ne bude rat” i „nikad više smrt zbog toga što je neko druge vere, nacije ili drugačijeg uverenja, nikad više genocid”.

Oglasio se pošto je Generalna skupština Ujedinjenih nacija izglasala Rezoluciju da se 11. jul obeležava kao Međunarodni dan sećanja na genocida u Srebrenici, ističući da i on podržava ovu odluku, „iako nema pravo glasa”.

„Nemam pravo glasa jer se u ovoj Rezoluciji pominje i moje ime.

„Moje ime se pominje jer sam podržao i pomogao genocid. Moje ime se pominje jer sam počinio krivično djelo nezamislivo i neoprostivo“, napisao je u pismu predsednici Mehanizma, naslednika Tribunala, a uz novi zahtev za prevremeno puštanje na slobodu.

„Ne tražim oproštaj, ne tražim opravdanje, ne tražim razumevanje jer znam da ne treba i ne mogu da ih dobijem”, napisao je rukom.

Kada i ako bude pušten, želi da oda poštu žrtvama u Memorijalnom centru Potočari, dodao je.

Ko je Radislav Krstić?

Rođen je 15. februara 1948. u Vlasenici u BiH
od 1972. do 1981, pohađao vojnu školu Jugoslovenske narodne armije i raspoređen kasnije u Prištinski korpus JNA
1992. se priključio Vojsci Republike Srpske.
Uhapšen je 2. decembra 1998. i već narednog dana prebačen u Hag.
Osuđen je za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja 2. avgusta 2001.
Presudom Žalbenog veća 19. aprila 2004. osuđen je za pomaganje i podržavanje genocida, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja.
U Veliku Britaniju je prebačen 20. decembra 2004. na izdržavanje preostalog dela kazne.
U tuči u zatvoru „Vejkfild“ u zapadnom Jorkširu 2010. je povređen kada su ga napala trojica muslimanskih zatvorenika.
U zatvor u Poljsku prebačen je 20. marta 2014. Sada je u Pritvorskoj jedinici UN-a u Hagu.
Više puta je tražio prevremeno puštanje na slobodu, ali mu sud nije odobrio.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk