Истраживање: Две трећине грађана Србије активно избегава да прати вести

Готово две трећине грађана Србије, њих 65 одсто, према истраживању Организације за европску безбедности и сарадњу (ОЕБС) из 2022. године, активно избегава да на дневном нивоу прати вести, изјавила је данас независна консултанткиња Наталија Братуљевић.

Она је на скупу "Сећате ли се локалних медија?" у Београду, у организацији Асоцијације "Локал прес", навела да истраживачи тврде да је Србија незванични рекордер у тој области.

"Већина грађана сматра да медији не раде у јавном интересу и да у први план стављају своје политичке ставове", навела је Братуљевић.

Исто истраживање, према њеним речима, показало је и да грађани у највећој мери (83 одсто) користе друштвене мреже како би се информисали, као и да већина оних који се информишу, прати вести најмање једном дневно.{видео1}

Говорећи о локалним медијима, навела је да је мали број новинара који ради у локалним редакцијама данас преоптерећен, бавећи се у исто време штампаним издањима, онлајн порталима и прављењем садржаја за друштвене мреже. {видео2}

Локални медији, према речима Братуљевић, имају професионалне новинаре и уреднике, познају локалне околности и прате локалне теме и имају подршку заједнице, али немају много запослених и не могу да привуку млађу публику, која је углавном на друштвеним мрежама.{видео5}

Због тога, како је оценила, постоји велика вероватноћа да ће, иако успеју да дођу до неких критичких информација, оне бити утопљене у море полузабавног карактера, међу којем има доста дезинформација.

Генерална секретарка "Локал преса" Снежана Милошевић навела је да у Србији постоји 2.167 регистрованих медија, а као посебан проблем истакла мали број запослених, наводећи да ти локални медији имају између 40 и 70 одсто мање запослених у последњих 15 година.

Истакла је и економске проблеме локалних медија, наводећи да је информација најскупља услуга на свету, али да локални медији немају начин да то уновче.

Према њеним речима, вредност медијског тржишта у Србији је 259 милиона евра, док су процене, јер не постоје званични подаци, да локални медији чине три до пет одсто тог износа.

Милошевић је указала и на пораст средстава пројектног финансирања медија од државе, наводећи да су она од 2015. године порасла са 9,5 милиона на 16,14 милиона, али да, посебно чланице "Локал преса", бележе пад у износима које добијају на тим конкурсима. {видео3}

Амбасадор Холандије Мартијн Елгерсма навео је податке из извештаја, али не за Србију, већ за Холандију, у ком се истиче значај локалних медија, њихово присуство посебно у руралним деловима земље, наводећи да је присуство локалних медија и у Холандији лимитирано и да не могу ефикасно да надгледају локалне власти. {видео4}

Навео је да су многи подаци из извештаја препознати и у Србији, наглашавајући да су локални медији неопходни како би постојала демократија на локалу, а грађани били информисани о заједници у којој живе.

ЦЕО ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ:

(Бета, 14.11.2024)