Снови о европском летећем таксију срушени због мањка пара

Једна од иновација на овогодишњим Олимпијским играма у Паризу требало је да буде електрични летећи такси.

Немачки Волокоптер обећао је да ће његова електрична летелица са два седишта ВолоСити превозити путнике по граду.

То се није десило.

Уместо тога, компанија је организовала показне летове.

Иако је непоштовање рока изазвало непријатност, иза кулиса се одвијао много већи проблем - Волокоптер је убрзано покушавао да прикупи нова средства да би фирма уопште остала у животу.

Преговори за узимање кредита од 100 милиона евра од владе пропали су у априлу.

Сада се све наде полажу у кинески Гили, који је у преговорима да преузме 85 одсто удела у Волокоптеру у замену за 95 милиона долара улагања, према извештају Блумберга.

Споразум би могао да значи да ће се будућа производња преселити у Кину.

Волокоптер је једна од десетак компанија из читавог света које раде на електричној летелици за вертикално узлетање и слетање (ЕВТОЛ).

Њихове машине обећавају флексибилност хеликоптера, али без његових трошкова, буке и емисија.

Међутим, суочени са огромним трошковима да би регулатори одобрили једну такву нову летелицу, а потом изградили производни капацитети, неки инвеститори су почели да се повлаче из приче.

• Летећи аутомобили: Колико смо далеко од летења аутопутевима неба
• Летећи аутомобил је стигао – и могао би да промени свет
• Возила без возача: Роботакси поделио Сан Франциско

Једна од најславнијих жртава је Лилијум.

Ова немачка компанија је развила радикалну верзију ЕВТОЛ теме.

Лилијумова летелица користи 30 електричних мотора који могу истовремено да се искосе како би се пребацила са вертикалног уздизања на хоризонтални лет.

Концепт се показао атрактивним, а компанија је тврдила да има поруџбине и меморандум о разумевању за 780 млазњака из читавог света.

Она је могла да представи технологију користећи минијатурни модел на даљинско управљане.

Израда млазњака у природној величини је већ била кренула, а тестирање је требало да отпочне почетком 2025. године.

Још колико на Аеромитингу Фарнборо у јулу, извршни директор Лилијума Себастијан Борел звучао је самоуверено.

„Дефинитивно убрзано трошимо новац“, рекао је он за ББЦ.

„Али то је добар знак, зато што то значи да правимо нашу летелицу. Имаћемо три летелице у производњи до краја године, а такође смо прикупили 1,5 милијарди евра.“

Али онда им је понестало новца.

Лилијум је покушао да уговори подизање кредита у висини од 100 милиона евра од немачке развојне банке КфВ.

Међутим, то је захтевало гаранције националних и државних влада, које нису биле дате.

Почетком новембра, главно оперативно пословање компаније ушло је у стечајни поступак, а њене деонице су уклоњене са берзе Насдак.

За сада се радови на новој летелици настављају, док компанија сарађује са експертима за реструктурирање како би продали фирму или обезбедили нова улагања.

Међутим, покретање производње новог е-млазњака делује као већи изазов него икад.

Важан британски играч на ЕВТОЛ тржишту је Вертикал Ероспејс.

Бристолску компанију основао је 2016. године бизнисмен Стивен Фицпатрик, који је основао и ОВО Енерџи.

Њен упечатљив дизајн ВКС4 користи осам великих пропелера постављених на танка крила налик авионским да би се постигло узлетање.

Фитцатрик је изнео амбициозне тврдње о летелици, сугеришући да би он била „100 пута“ безбеднија и тиша од хеликоптера, за 20 одсто од његове цене.

Компанија је остварила напредак.

После даљински контролисаних тестирања, почетком године је почела да ради тестове са пилотима.

Испрва су они били рађени са летелицом везаном за земљу.

Почетком новембра, постигла је прво узлетање и слетање без везивања за земљу.

Али било је и озбиљних неуспеха.

У августу прошле године, даљински управљан прототип био је тешко оштећен кад се срушио током тестирања на аеродрому Котсволд, пошто му је отпала елиса пропелера.

У мају се један од његових кључних партнера, инжењерски гигант Ролс Ројс повукао из споразума да ће обезбедити електричне моторе за летелицу.

Амбиције и даље остају високо у небесима.

Вертикал Ероспејс тврди да ће до краја деценије муштеријама испоручити 150 летелица.

До тада се очекује да ће моћи да производи 200 јединица годишње и да ће успевати да остане на нули што се тиче трошкова.

Ипак, финансијски притисак се и даље само појачава.

Фицпатрик је у марту уложио додатних 25 милиона долара у компанију.

Али још 25 милиона долара, које је требало да стигну у августу ако се не пронађе алтернативна инвестиција, нису исплаћени.

Закључно са септембром, Вертикал је имао на располагању 57,4 милиона долара, али се очекује да ће у наредној години потрошити двапут толико.

Изгледа будућност зависи од споразума са америчким финансијером Џејсоном Мадриком, који је већ крупни зајмодавац преко његове фирме Мадрик Капитал Менаџмент.

Он је понудио да уложи 75 милиона долара у компанију и упозорио одбор Вертикала да би одбијање његовог плана неизбежно довело до стечајног поступка.

Али Фицпатрик се опире том потезу, јер би изгубио контролу над компанијом коју је основао.

Извори блиски преговорима истичу да је постизање споразума веома близу.

Компанија верује да би закључивањем споразума отворила нове могућности за прикупљање средстава.

Услед свих ових бурних дешавања, један европски пројекат одвија се по плану, каже Бјорн Ферм, који има искуства у аеронаутичком инжењерингу и пилотирао је борбеним ловцима за Шведске ваздухопловне снаге.

Он сад ради за аеронаутичку консултантску фирму Лихам.

Он каже да ће ЕВТОЛ пројекат који је у току код Ербаса највероватније опстати.

Названа СитиЕрбас НекстЏен, летелица са четири седишта има осам пропелера и домет од 80 километара.

„Ово је технолошки пројекат за њихове инжењере, а они имају новац и имају знање“, каже Ферм.

Другде у свету, други добро финансирани стартапови имају велике шансе да покрену производњу њихових летелица.

У њих спадају Џоби и Арчер у САД.

Једном кад те летелице буду почеле да се производе, следећи изазов биће видети да ли за њих постоји профитабилно тржиште.

Прве руте ће највероватније бити између аеродрома и градских центара.

Али хоће ли оне доносити новац?

„Највећи проблеми кад су у питању оперативни трошкови су пилот и батерије. Морате да мењате батерије пар пута годишње“, истиче Ферм.

Имајући у виду сву ту неизвесност и трошкове, могли бисте да се запитате зашто су инвеститори уопште улагали у електричну летелицу.

„Нико није желео да пропусти новог Теслу“, смеје се Ферм.

Пратите ББЦ уредника за технологију пословања Бена Мориса на БлуСкају

Пратите ББЦ дописника за пословање Теа Легета на БлуСкају

• Кина откупила европску технологију прављења летећих аутомобила
• ЕКСПО у Србији: Какву ће изложбу Београд организовати 2027. године
• Електрични аутомобили: Где је Балкан у односу на Европу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.15.2024)