Savet za štampu predstavio smernice za profesionalno izveštavanja o deci, protestima, migrantima
Savet za štampu, koji se kao nezavisno, samoregulativno telo, bavi primenom Kodeksa novinara Srbije, predstavio je danas smernice za profesionalno izveštavanje u 13 osetljivih oblasti.
Te smernice se odnose na izveštavanje o deci, metalnom i javnom zdravlju, osobama s hendikepom, o samoubistvima, pravosuđu, izbeglicama, migrantima i tražiocima azila, LGBT osobama, izborima, protestima, nasilju nad ženama, kriznim događajima poput masovnih ubistava i rodnoj ravnopravnosti, rečeno je na konferenciji za novinare u Beogradu.
Generalna sekretarka Saveta Gordana Novaković izjavila je da su smernice izradili Sanja Pavlović, koja je iz nevladinog sektora i predstavnica javnosti u Komisiji za žalbe i novinar Bojan Cvejić.
"Izabano je 13 oblasti na koje se smernice odnose i ukoliko bude potrebe one će se dopunjavati ili menjati", kazala je ona.
Objasnila je da su smernicama novinarima ponuđena rešenja za dileme koje mogu imati prilikom izveštavanja. {Video1:}
Cvejić je kazao da su pri izradi smernice koristili iskustva međunarodnih organizacija koje se bave izveštavanjem o specfičnim dogadjijima i grupama, te da je cilj da na jednom mestu bude prikupljeno ono što je možda novinarima najpotrebnije u radu o tim temama.
Dodao je da je izveštavanje detaljno regulisano Kodekosom novinara, a da je cilj smernica da reši moguće dileme prilikom izveštavanja u 13 tematskih celina.
"U svim smernicama želeli smo da naglasimo da važe i navode se etički i profesionalni standardi novinarstva", kazao je on.
Prema njegovim rečima, u smernicima su preneta i iskustva svestkih medija u vezi sa izveštavanjem i sa protesta.
Pavlović je kazala da je u smernicama fokus bio i na određenim marginalizovanim i osetljivom društvenim grupama, kao i deci.
Prema njenim rečima, u medijima je prisutan i velik broj primera kršenja Kodeksa novinara pri izveštavanju o nasilju nad ženama, te su smernice u jednoj oblasti posvećene i tome.
Smernice su objavljene na sajtu Saveta za štampu, a u delu koji se odnosi na izvštavanje sa protesta piše da bi "novinari i novinarke na protestima trebalo da se jasno identifikuju, odnosno da im akreditacija bude na dohvat ruke, ali je nije poželjno javno pokazivati među demonstrantima".
U smernicama još stoji da "na nasilnim protestima ne treba prenositi informacije o planovima ili kretanjima policije uživo u programu ili preko interneta na način koji bi ugrozio njihovu bezbednost", te da "demonstranti/demonstrantkinje ponekad prate društvene mreže kako bi pronašli rute za bekstvo".
"Novinari i novinarke koji izveštavaju sa protesta treba da budu skeptični kada su u pitanju procene broja ljudi na skupu", dodaje se.
Ukazano je da "organizatori/organizatorke dešavanja i demonstranti imaju određeni interes, kao i predstavnici i predstavnice vlasti", te da, kako se dodaje, "kada policija koristi silu, možda je razlog to što tvrde da je gomila prevelika i van kontrole".
"Ograničiti upotrebu subjektivnih prideva i držati se faktografskih opisa. Izbegavati reči poput "veliki, ogroman", na primer, i opisivati veličinu skupa faktografski, poput "popunjena su dva bloka", ili "vidim da se gomila proteže duž pet blokova", navodi se.
Navedeno je i da prilikom izštavanja s protesta ne treba koristiti emotivno nabijene reči, poput "miran" ili "opasan" osim kada se citira neko ili se emituju njihove izjave.
Novinari i novinarke tokom izveštavanja sa protesta, kako je navedeno, ne moraju da pristanu ukoliko im policija traži da pregleda ili želi da oduzme opremu jer Zakonik o krivičnom postupku štiti od bezrazložnog pretresanja ili oduzimanja.
Ukoliko nije u toku hapšenje, pregledanje ili oduzimanje opreme se ne može izvršiti bez naloga suda, navodi se.
U smernicama izveštavanja o deci piše da "mediji treba da izbegavaju prikazivanje napaćene, ponižene i dece bez roditelja i svojih domova, da izbegavaju da traže iskaze od deteta-žrtve i da insistiraju na njegovoj/njenoj nesreći, da prikazuju zlostavljanja i mučenja dece i njihov bol kao medijsku senzaciju".
"Za svaku izjavu ili intervju sa decom neophodno je dobiti saglasnost roditelja (ili staratelja) i vaspitača, odnosno predstavnika institucija koje deca pohađaju (škole, klubovi, udruženja, i sl.)", navodi se.
Navedeno je i da su mediji dužni da čuvaju integritet sve dece, uključujući tu i maloletne prestupnike/prestupnice, čiji se identitet ne sme otkrivati, niti se putem medija mogu slobodno (neobavezno) interpretirati uzroci, posledice i struktura samog devijantnog ponašanja.
{Video2:}
(Beta, 18.11.2024)
