Страни факултети у Србији: Гласне критике и повлачење предлога

Још трају штрајкови у основним и средњим школама, а Министарство просвете суочило се са новим оштрим критикама, овога пута због предложених допуна Закона о високом образовању.

Пре него што је акт са допуњеним само једним чланом стигао до посланика у Скупштини Србије, из Владе су саопштили да повлаче предлог да се страним факултетима омогући да раде у земљи.

Влада такву одлуку доноси „због незапамћених притисака и уцена руководства Универзитета&qуот;, рекао је премијер Милош Вучевић.

Долазак страних факултета би подстакао конкурентност у високом образовању, а младим људима би били доступни квалитетни инострани студијски програми, образложила је раније предлог министарка просвете Славица Ђукић Дејановић.

Конференција универзитета Србије, Одбор за високо образовање Српске академије наука и уметности (САНУ), Београдски универзитет, опозиционе партије, али и поједини академски радници брзо су затражили повлачење предлога.

Услови по којима ће стране установе добити дозволу за рад, издвајање државног новца за њих, као и сумње у квалитет програма основне су замерке на рачун документа.

„Овај предлог је недомишљен и недостаје му много детаља.

„Мој утисак је да је на брзину написан и да су за сада одшкринута врата за долазак страних универзитета. Мораће да уследи још измена закона да би се то дефинисало“, рекао је Срђан Вербић, бивши министар просвете, пре повлачења предлога за ББЦ на српском.

Предложене допуне или треба повући или изменити кроз Радну групу за измене и допуне Закона о високом образовању, саопштио је Београдски универзитет.

Ако не буду уважени између осталог и ови захтеви, могућа је привремена обустава рада универзитета, упозорено је у саопштењу.

• Ко је Фетулах Гулен и шта је са његовим школама на Балкану
• Поново у студентским клупама: „Овог пута идем до последње станице&qуот;
• Повећање плата: Шта чека наставнике, а шта спремачице

Шта предвиђају повучене допуне закона?

Страни факултети моћи ће да раде у Србији на основу споразума који би потписали са Министарством просвете, стоји у предлогу допуна Закона о високом образовању.

„Ово је у широм смислу једна демографска мера, која ће понудити нашим највреднијим младим људима да мастер, докторске или основне студије обаве овде, онима који су планирали да се школују на иностраним универзитетима, а није их мали број&qуот;, рекла је Дјукић Дејановић за РТС.

Када студирате у иностранству, уроњени сте у другачији амбијент и начин размишљања, чиме добијате јединствено животно искуство, каже Иванка Поповић, бивша ректорка Београдског универзитета, за ББЦ на српском.

„Када студирате у франшизи у домаћој изведби, то је само један сегмент тог искуства за који не знамо како ће у пракси да изгледа“, говори.

Услов који страни универзитети морају да испуне да би добили дозволу за рад јесте да су акредитовани у матичној држави, предвиђено је допуном закона.

„Овим предлогом подстиче се нефер конкуренција.

„Док домаћи и приватни универзитети морају да испуне одређене услове да би добили акредитацију, страни факултети неће пролазити никакву домаћу проверу.

„То буди сумњу“, каже Поповић.

Држава може да финансира школарине, као и трошкове студирања појединих студента, још једна је од предвиђених новина.

Предлог долази у ситуацији када држава не измирује сопствене обавезе према државним факултетима, због чега неки од њих не могу да плате ни комуналне трошкове, каже Горан Роглић, декан Хемијског факултета у Београду, за ББЦ на српском.

„Факултети измирују сталне трошкове само у оном износу који држава уплати, што значи да је већина тренутно у дуговима“, објашњава.

Хемијски факултет, као и друге установе које са њим деле зграду, месецима имају проблеме да плате струју, грејање, воду.

Тренутно се тражи одржив начин финансирања високошколских установа, а од доласка нове владе су интензивирани разговори о финансирању, каже Роглић.

Који би факултети дошли?

Престижни - реч која је најчешће употребљена.

„У високом образовању прилично је јасно који је то универзитет реномиран“, рекла је министарка Ђукић Дејановић.

Декан Роглић каже да је „сигурно да страни универзитети неће довести природне, медицинске, техничко-технолошке науке.&qуот;

„Добићемо опет бизнис, менаџмент, комуникологију, психологију.

„Да бисте направили факултет природних наука, потребна су велика улагања, а за друштвене науке можете организовати предавања преко Зума“, каже.

Срђан Вербић не види интерес најбољих светских високошколских установа да дођу у Србију.

„Врло ретко се дешава да престижни универзитети отварају неку врсту издвојених одељења.

„Њихов циљ је да студенти дођу код њих и да наплате пуну услугу. Они немају интерес да праве копије у другим државама, осим ако не говоримо о великим тржиштима у арапским земљама или Кини где се велике инвестиције могу вратити“, каже.

Које дипломе би издавали?

У Србији би се изводили програми акредитовани у земљама у којима раде ови факултети.

Вербић упозорава да је једно програм на папиру, а друго начин на који се предаје.

„Сигурно је да Харвард има бољи програм од Београдског универзитета.

„Али није довољно да имамо добро написане програме, већ су потребни људи који ће да их изводе“, говори.

Он сумња да би у Београд доши најбољи предавачи угледних факултета.

Једна од замерки стручне јавности је да ће студенти који заврше ове програме добити дипломе страног факултета, али да би оне биле признате у Србији, мораће да прођу домаћу процедуру.

„Наши држављани који би студирали на овим програмима не би добијали диплому која би била важећа у нашој држави што обесмишљава финансирање тих студената из јавних средстава“, један је од приговора Одбора САНУ за високо образовање.

Бокони у Србији

Италијански Бокони универзитет једна је од страних високошколских установа о чијем се доласку највише говорило претходних месеци.

„Колико нам деце оде на Бокони, колико нам деце оде на Луис, колико нам деце оде у Цирих?

„Па што те универзитете да не доведемо овде?”, рекао је председник Александар Вучић, додајући да ће се лично борити да се „изгура“ долазак страних универзитета.

Представници Бокони универзитета састали су се у јулу 2024. године са највишим српским званичницима, међу којима је био и премијер Милош Вучевић.

За сада постоје почетни разговори о покретању Ексецутиве МБА програма у Србији, који је намењен професионалцима, који обично имају између 30 и 40 година, каже професор Стефано Касели, декан Школе за менаџмент Бокони универзитета, за ББЦ на српском.

„Нисмо разговарали о покретању програма за основне, мастер и докторске студије.

„Не зато што није могуће, о томе можемо причати у будућности, већ зато што смо желели да почнемо нечим конкретним&qуот;, каже Касели.

Боконијев Ексецутиве МБА програм постоји у различитим деловима света, а српско тржиште је веома занимљиво, додаје он.

Разговори у Београду били су веома добар почетак и није било још увек разговора о акредитацији, објашњава.

Студентима би предавали професори из Италије.

„Нормално је да тржиште жели да види професоре нашег универзитета.

„Не можемо сада да кажемо да ли бисмо укључили гостујуће предаваче, или колеге из Србије. Не зато што је то тајна, већ зато што је још рано&qуот;, каже Касели.

Како је дошло до повлачења?

Предлог допуна Закона о високом образовању није поживео ни месец дана - у другој недељи новембра је помињан у медијима, а неколико дана касније, документ је усвојио скупштински Одбор за образовање.

Следећи корак би била расправа и усвајање или одбацивање измена, али је 21. новембра саопштено да се предлог повлачи.

„Ово је сувише крупна измена у систему образовања и морала је да прође кроз јавну расправу“, упозорио је Горан Роглић у разговору за ББЦ раније ове недеље.

Сличан аргумент изнели су и опозициони посланици током седнице скупштинског Одбора за образовање, али је министарка Ђукић Дејановић одбацила примедбе.

Није прескочена процедура, Национални савет за високо образовање у којем седе универзитетски професори је дао једногласну сагласност, рекла је.

Није уобичајено да се организује јавне расправе због допуна једног члана закона, оценила је министарка.

Пошто су предложене допуне недоречене, доста тога је остало недефинисано, каже Срђан Вербић.

„Како би се реализовали споразуми са страним факултетима, шта морају обавезно да садрже, како би се признавала та диплома код нас, све то није речено у предлогу”, набраја.

Академска заједница ће имати још много могућности да тражи да се правилници и подзаконски акти уреде како треба.

„Не може све да буде на часна реч”, каже Вербић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Осмочасовни пријемни за факултет: Како се припремити и савладати га
• Необична места на којима студенти у Србији похађају наставу
• Новчаник или љубав: Како млади бирају факултете у Србији

(ББЦ Невс, 11.21.2024)