У каквом су односу музика и родна равноправност

О родној равноправности се најчешће расправља у областима образовања, предузетништва и политичког делања, док уметност стоји као начелно инклузивна делатност, а јаз између уметника и уметница опстаје. 

То се примећује у могућностима за наступ и фаворизовању сарадње са само једним полом, али и у развојном путу уметника, на пример у музичким школама, где се, међу децом, често врши родно негативна селекција ученика. 

Ова неједнакост, након завршетка школе, прати уметнице, а понекад и уметнике, и током професионалне каријере.

{видео1}

О изазовима као последице родне дискриминације за Бету је говорила музичарка и чланица бенда "Коикои" Емилија Ђонин, која се бави извођаштвом, композицијом и научним радом у области теорије уметности. 

На питање да ли и како, у основним и средњим музичким школама, долази до родно негативне селекције ученика, при избору извођача за наступе и такмичења, чиме се дечаци понекад, под контролом професора, више истичу од девојчица, Ђонин је рекла да ученици у том узрасту овај проблем не могу да осете.

{видео2}

"Проблем је у томе што се не тежи индивидуалности на музичком плану, већ увек постоји један модел који сви треба да пратимо. У том периоду постоје стереотипи да су девојчице вредније од дечака, тако да, када се неки дечак истакне, то се сматра за нешто изузетно, чему треба да се обрати више пажње", изјавила је она. 

Додала је да је највећи проблем тог периода живота музичара чињеница да ученици не могу да се истакну на индивидуалном плану, као и да се критеријуми углавном своде на физичку снагу и технику свирања, односно певања.

{видео3}

О томе да ли се родно сензитивни језик, као важно институционално средство у борби за родну равноправност, користи у свету музичке продукције и извођаштва, Ђонин је навела да се у последњих неколико година на њега обраћа више пажње.

"Логично је да он (родно сензитивни језик) постоји, он већ постоји у самој природи језика. То је раније био некакав баук, а људи су се сада навикли на њега, то је ствар навике".

{видео4}

Додала је да, ако неко може да буде глумица или конобарица, може да буде и композиторка или аранжерка. 

На питање да ли ли у досадашњој каријери памти неки упечатљив случај родне неравноправности, у било којој сфери посла, Ђонин је истакла да је чињеница да родна неравноправност успорава рад константно прати. 

"Када се, на пример, појавим на проби са Ивом Лоренс и Јелисаветом, са техничарима и тонцима много теже радимо. Ако нешто не ради како треба, увек се поставља питање да ли смо ми све добро повезале и да ли смо ми све добро урадиле, а дешава се да су они нешто погрешили, док се са Коикои то уопште не доводи у питање, пошто га чине два мушкарца и две жене", наводи она. {видео5}

Она је закључила да је то мукотрпан процес, који штетно утиче на рад уметника, и предложила решење тог проблема увођењем више жена у техничке послове музичке продукције. 

Пројекат "Сви имају реч - заједно за родну равноправност у школама" спроводе Академија женског лидерства и Медијски центар Бета, а подржава Шведска у оквиру програма Београдске отворене школе „Млади и медији за демократски развој". 

(Бета, 21.11.2024)