Светлосно загађење: Где су нестале звезде

„Волим те колико има звезда на небу.”

„Али не види се ниједна.”

„Ту су, не видиш их од светлосног загађења.”

Овај разговор двоје заљубљених је измишљен. Али и не мора да буде.

Научници су још 2016. године указали да више од једне трећина светског становништва не може да види нашу галаксију Млечни пут, а ствари би могле да буду још горе у наредним деценијама.

Звезде данас остају скривене испод опне коју разастире светлосно загађење настало неодговарајућом или претераном употребом спољњег вештачког осветљења.

Процењује се да се сваке године светлосно загађење повећа у просеку десет одсто, каже Срђан Самуровић, научни саветник Астрономске опсерваторије Београд, за ББЦ на српском.

• Зашто све мање видимо звезде голим оком
• Може ли мењање сијалица и хладнија вода у бојлеру спасити Србију од енергетске кризе
• Шта је поларна светлост

Загађење ваздуха нам се чини опипљивим, али светлосно загађење, кажу научници, може да буде узрок разним болестима и негативно утиче на животињски свет.

Зато поједине државе, попут суседне Хрватске или Словеније, доносе законе како би уредиле коришћење спољног светла.

У Србији таквих прописа нема, али постоје помаци у истраживању овог феномена које финансира Фонд за науку, каже Дајана Бјелајац, доценткиња Природно-математичког факултета у Новом Саду, за ББЦ на српском.

„Ситуација је далеко од идеалне и мораће много да се ради како бисмо решили проблем светлосног загађења (или бар покушали), али морам да нагласим да смо кренули у добром правцу“, говори.

Људи без сна, животиње без путоказа

Више од 80 одсто светског становништва и више од 99 одсто Европљана живи под светлом загађеним небом, упозорава извештај Еионета.

Србија је део овог глобалног тренда, и налази се међу десет европских земаља у којима је од 2014/15. до 2020/21. дошло до највећег повећања светлосног загађења, показује исти извештај.

Уличне светљике које расипају светлост, декоративна расвета, блештећи билборди, непрекидно осветљени тржни центри и пословни простори, трепћуће рекламе, заједно чине да Европа из свемира изгледа као окићена новогодишња јелка.

Међутим, не угрожава околину свако вештачко светло.

Добро осмишљена светиљка, које штеди енергију и усмерава светлост искључиво на улицу по којој се крећемо, не представља светлосно загађење, објашњава Бјелајац, која је и председница НВО „Царпе Ноцтем“.

Супротни примери су „ЛЕД панели на којима се слике веома брзо смењују, бацајући агресиван одсјај на улице“, или „рефлектори уперени у небо како би се осветлио неки комерцијални, па чак и градски објекат“.

Сви ови извори светлости могу да поремете природне циклусе који утичу на рад тела, као и лучење мелатонина, хормона неопходног за сан.

Студије о утицају светлосног загађења имају различите налазе, а „неке показују вец́и ризик од рака дојке, гојазности, дијабетеса, кардиоваскуларних болести и проблема са спавањем“, наводе научници у тематском броју часописа Сциенце (Наука) посвећеном светлосном загађењу.

Истраживачи су сложнији када се ради о утицају светлосног загађења на поједине животиње.

„Многе животињске врсте се ослањају на природну смену доба дана и ноћи при навигацији, тражењу хране и репродукцији“, објашњава Бјелајац.

Тако птице селице које лете ноћу „могу да буду дезоријентисане прекомерним осветљењем”.

Зато се дешава да ударе у објекте или да не могу да пронађу место на коме ће предахнути, због чега постају преморене и у опасности су да угину.

Бјелајац наводи и пример инсеката као што су свици, који користе биолуминисценцију (светлење) као сигнале за парење.

„Вештачко светло може да омета ове сигнале, смањујући стопу репродукције“, каже.

Истраживачи сматрају и да хрљење инсеката ка светлу, које их исцрпљује и убија, може да игра значајну улогу у смањењу њихове популације.

Познат је и утицај вештачког осветљење на морске корњаче, чији младунци, ометени светлом, не успевају да стигну од плаже до мора.

Где наћи мрак?

Светлост се шири ван градова и захвата делове земље у којима не би требало да постоји.

„На основу сателитских снимака и атласа светлосног загађења из 2015. године, видимо на пример да на Фрушкој гори готово да не постоји она истинска, природна тама под отвореним небом“, каже Дајана Бјелајац.

Утицај Београда, Новог Сада и других насеља толико је велики да изгледа као да се на планини налази неко сеоско или приградско насеље, што знамо да није случај, каже.

Таме и даље међутим има, што је показала и потрага српских астронома којима је она потребна да би видели звезде.

Користили су павиљоне на Звездари у Београду за астрономска посматрања од тридесетих па све до осамдесетих година прошлог века, објашњава Срђан Самуровић, руководилац јединице за истраживање светлосног загађења.

Почетком 1990-их, посматрања на Звездари почињу да се гасе због светлосног загађења и почиње дугогодишња потрага за новом локацијом за изградњу посматрачке станице, каже.

Такво место је пронађено јужније, у близини Прокупља, на планини Видојевица.

План српских астронома је да у наредном периоду прецизно одреде разлику у сјају ноћног неба изнад Београда и Видојевице и тиме пруже увид у квалитет неба изнад ова два места, говори Самуровић.

Мењати законе, победити страх

Светлосно загађење један је од најмање схваћених облика загађења које утиче на целокупни живи свет на Земљи, каже Самуровић.

Оно постаје све важније о чему говори и иницијатива да „Квалитет неба и приступ светлости звезда&qуот; постане 18. циљ одрживог развоја Уједињених нација, објашњава.

Више је начина на који се може умањити - од доношења прописа до едукативних кампања, каже Дајана Бјелајац.

„Многе земље, попут Немачке, Француске, Хрватске сачиниле су строге прописе који намећу обавезно гашење декоративних или рекламних светала након одређених сати, док су улична светла прилагођена еколошким принципима“, објашњава.

Прелазак на топлије, енергетски ефикасне ЛЕД сијалице још један је популаран приступ, додаје.

У појединим деловима света оснивају су и резервати и паркови тамног неба, који привлаче туристе, заљубљенике у звезде, а државе покрећу и ефикасне кампање, попут Новог Зеланда уз мото „Сачувајте звезде једну по једну сијалицу!&qуот;,каже.

Сви ови напори међутим сударају се са снажним разлогом због кога људи избегавају мрак, а то је страх.

„Ми се бојимо таме и оног непознатог што се у њој налази (или у највећем броју случајева не налази), те присуство светлости, била она естетски пријатна или непријатна, увек пружа осећај сигурности.

„Зато је људима тешко да прихвате да светлост може да ‘упрља’ животну средину“, каже Бјелајац.

Иако се људима чини да као да су изгубили нешто када су окружени мање агресивним, еколошки прихватљивијим осветљењем, заправо се крећу без проблема по улицама, са много мање непријатних и агресивних светлосних сензација, закључује.

• Маскови сателити 'блокирају' поглед на универзум
• Спектакуларна киша метеора Персеиди обасјала ноћно небо
• Ретроградни Меркур: Како ова планета утиче на нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.23.2024)