Фискални савет: Дефицит буџета финансираће се задуживањем, највећи раст трошкова за камате на дуг

Предложени буџет Србије за 2025. годину предвиђа повећање фискалног дефицита на три одсто бруто домаћег производа (БДП), или на око 2,7 милијрди евра, а основи извор финансирања биће задуживење државе, навео је Фискални савет у оцени предлога буџета.

"Ставка буџета која има највећи раст у 2025. су расходи за камате. Планирано је да они порасту за чак 19 одсто, па ће у 2025. достићи ниво од око 1,9 милијарди евра", навео је Фискални савет.

Последњим ребалансом за 2024. планирани фискални дефицит је 2,7 одсто БДП-а или око 2,2 милијарде евра.

"По пројекцијама Владе, јавни дуг Србије током 2025. повећаће се у апсолутном износу са 39,3 милијарди евра на 41,9 милијарди евра и тај прираст приближно одговара планираном фискалном дефициту", навео је Фискални савет.

Додаје се да раст задужења у 2025, не би требало да доведе до повећања учешћа јавног дуга у БДП-у јер се у 2025. очекује и релативно брз раст номиналног БДП-а Србије, који ће бити нешто бржи од раста јавног дуга.

Због тога би учешће јавног дуга у БДП-у требало благо да се умањи, са 47,9 одсто БДП-а на крају 2024. на 47,5 одсто на крају 2025. године.

Буџет за 2025. доноси, како је оценио Фискални савет, одређена унапређења на техничком нивоу и кредибилно пројектује јавне приходе и јавне расходе.

"Предложени буџет има неколико значајнијих позитивних помака у свом техничком аспекту. Њиме је направљен знатан напредак у интеграцији индиректних корисника у буџетски процес, пре свега основних школа и универзитета. Најављено је да ће од 2025. њихово извршење редовно да се прати током године", наведено је у оцени Фискалног савета.

Истиче се да је важна новина и то што је први пут израђен "зелени" буџет, односно приказан је списак пројеката који позитивно утичу на очување животне средине.

Поред техничких унапређења, како је наведено, позитивна страна предложеног буџета је и то што се наставља добра пракса објективног пројектовања јавних прихода и јавних расхода, односно не постоје изражени ризици да ће јавни приходи у 2025. подбацити, а јавни расходи пребацити план.

"Међутим, суштински изазови фискалне политике у Србији остају нерешени. Ова оцена се првенствено односи на релативно висок ниво дефицита од три одсто БДП-а, као и на општи смер фискалне политике, која у условима још увек релативно високе инфлације и привредног раста, који је близу потенцијалног нивоа, делује проциклично", навео је Фискални савет.

Додаје се да је инфлација у Србији још релативно висока и по последњим доступним подацима међугодишњи раст потрошачких цена у октобру износио је 4,5 одсто, што је горња граница циљног интервала Народне банке Србије (НБС).

Притом, како је наведено, базна инфлација (без енергије, хране, алкохола и цигарета) још је већа и износи 5,5 одсто.

"Уз релативно високу инфлацију, током 2024. долази и до снажног погоршања спољне неравнотеже Србије, односно повећања текућег дефицита платног биланса. Процена дата у Образложењу буџета да ће текући дефицит у 2024. износити 4,4 одсто БДП-а готово сигурно неће се остварити, па ће спољни дефицит Србије наредне године бити, највероватније преко пет одсто БДП-а", стоји у оцени Савета.

Указано је да иза повећања фискалног дефицита у 2025. стоји раст текућих расхода државе.

Додаје се да поређење предложеног буџета са ребалансом за 2024. показује да се у 2025. планира раст јавних прихода у односу на 2024. у износу од 173 милијарди динара, а расхода од 224 милијарде динара.

Планирани раст буџетских прихода у 2025. години са методолошком корекцијом унапређења праћења индиректних буџетских корисника износи 7,3 одсто, што је приближно у складу с прогнозираним растом номиналног БДП-а од 7,5 одсто.

На страни јавних расхода, планирани раст јавних инвестиција, како је наведено оцени, у 2025. износи 7,5 одсто, што је такође у складу и са пројектованим растом јавних прихода и с растом номиналног БДП-а.

Повећање фискалног дефицита са 2,7 одсто БДП-а у 2024. на три одсто БДП-а у 2025. су текући расходи, плате, набавка робе и услуга, камате, трансфери за пензије, субвенције и друго, а њихов планирани раст износи 9,2 одсто.

"До повећања текућих расхода буџета долази углавном услед законских и уговорних обавеза државе, које нису компензоване уштедама на другим позицијама, а највише ће порасти расходи за камате на задуживање", навео је Фискални савет.

Додаје се да је снажан раст трошкова камата последица номиналног повећања јавног дуга у претходним годинама, али и погоршања услова задуживања због већих камата.

Ти расходи су, како је истакнуто, сада неизбежни, али су се могли предупредити одговорнијом фискалном политиком у претходним годинама, на шта је Фискални савет на време упозоравао пре свега на неселективно дељење новца становништву.

Релативно снажно повећање расхода за пензије последица је законске индексације пензија од 10,9 одсто и, како је наведено, није спорно.

Планирано повећање буџетских расхода за запослене износи 10,4 одсто и последица је раста зарада у највећем делу јавног сектора за осам одсто уз снажније повећања у Министарству просвете, а посебно у Министарству одбране за око 18 одсто, што није образложено.

"Планирани раст зарада у јавном сектору, који је приметно бржи од привредног раста, није дугорочно одржив", оценио је Фискални савет.

Повећања текућих јавних расхода за камате, пензије и плате запослених у општој држави тешко је избећи, међутим, она су вероватно могла да се компензују рационализацијом преосталих издатака, оценио је тај Савет.

Предложеним буџетом за 2025. предвиђено је да капитални расходи државе износе 613 милијарди динара (око 5,2 милијарде евра), а када се на то дода и око 150 милијарди динара колико износи капитални буџет осталих нивоа власти, пре

свих локалне самоуправе, планиране инвестиције консолидоване државе у 2025. биће 763 милијаре динара или око 6,5 милијарде евра.

То би значило да ће јавне инвестиције у 2025. износити 7,4 одсто БДП-а, по чему је Србија, како је наведено, уз Естонију рекордер у Европи.

Анализом буџета могу се, пише у Оцени, препознати три инвестициона приоритета Владе у 2025. години, највећи део инвестиција опредељује се за изградњу саобраћајне инфраструктуре (око две милијарде евра), опремање војске (око једну милијарду евра) и за пројекат ЕКСПО 2027 са Националним стадионом и линијском инфраструктуром (око 700 милиона евра).

Направљен је, како је наведено позитиван помак у транспарентности политике јавних инвестиција, али су потребна и бројна додатна унапређења, јер се готово сви велики инфраструктурни пројекти спроводе по посебним поступцима, уз делимично или потпуно изузеће из кровне регулативе.

"У наредним годинама вероватно ће расти притисци на повећање фискалног дефицита којима би Влада морала на време да се одупре. Планирани фискални дефицит у 2025. од три одсто БДП-а није мали за Србију и његово даље повећање у наредним годинама било би веома опасно", оценио је Фискални савет.

Додаје се да измене пореских закона које се предлажу заједно с буџетом не садрже осетније промене постојеће пореске политике. Нешто значајније фискалне ефекте имају једино промене у опорезивању зарада и промене акцизне политике.

Фискални савет је истакао да је недавна велика ревизија БДП-а коју је спровео Републички завод за статистику (РЗС) знатно изменила велики број фискалних агрегата у Србији.

"У октобру 2024. РЗС је спровео велику ревизију података о БДП-у. Овом ревизијом знатно су повећани сви званични подаци о номиналном БДП-у Србије од 1995. до 2022, а сличне корекције БДП-а последично навише су се пренеле и у наредне године", наведено је у Оцени.

Додаје се да се, према новим подацима, БДП Србије у 2024. процењује на око 82 милијарде евра, што је чак 5,6 милијарди евра више од ранијих процена, а пре ревизије, БДП Србије у 2024. процењиван је на 76,4 милијарди евра.

Ревизија БДП-а имала је, како је наведено, као једну од својих важних последица и знатно фискално растерећење Србије, а пре свега учешће јавног дуга у БДП-у аутоматски је умањено за преко четири процентна поена, што је велика промена.

Конкретније, јавни дуг на крају 2024. сад се како је наведено, процењује на 47,9 одсто БДП-а, а раније га је Влада процењивала на 52 одсто БДП-а.

Фискални савет је позвао Владу да више ресурса усмери на подршку РЗС-у, односно на јачање његових оперативних и стручних капацитета.

Подсетио је да је ово већ трећа ревизија БДП-а у претходних десет година и сваком од тих ревизија знатно је повећан БДП, а тако је непредвидиво и знатно мењана макроекономска и фискална слика Србије, а неке економске политике одједном су постале упитне.

"Велике измене, вероватно најважнијег макроекономског показатеља какве се већ деценију дешавају у Србији нису уобичајене у другим европским земљама. Оне знатно отежавају исправно вођење економске политике, која се у уређеним земљама мора заснивати на квалитетним и правовременим подацима", закључио је Фискални савет.

(Бета, 25.11.2024)