Буџет Србије за 2025: Усвајање без расправе, највише новца за ЕКСПО

Скупштина Србије усвојила је буџет за 2025. годину без расправе и без учешћа опозиционих посланика.

Усвајању буџета претходили су физички сукоби посланика власти и опозиције на седници у понедељак, због трагедије у Новом Саду у којој је у паду надстрешница на Железничкој станици погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено.

После инцидената, владајућа коалиција је одлучила да обједини расправу о више од 50 тачака и закаже дан за гласање.

Буџет је усвојен гласовима владајуће коалиције, јер опозиција није учествовала у седници, пре свега због одбијања да се у дневни ред уврсти расправа о поверењу влади због пада надстрешнице на недавно реновираној новосадској железничкој станици.

Владајућа коалиција одбила је све амандмане опозиције на буџет.

Према усвојеном буџету, највише новца предвиђено је за пројекат међународне изложбе ЕКСПО2027 и изградњу разних објеката, чак двоструко више него за просвету и заштиту животне средине, акутних проблема Србије.

Више о ЕКСПО2027 прочитајте овде.

Према буџету, у 2025. за ову манифестацију ће бити издвојено 46 милијарди динара и 47,5 милијарди динара у 2026. години, што је утврдио у анализи и Фискални савет.

Међутим, из буџета се не види јасно из којих ће све средстава бити финансиран ЕКСПО2027, а она су углавном из кредита, каже Милојко Арсић, професор Економског факултета Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

Из опозиционог покрета „Крени-промени” поручили су да треба хитно отказати „пљачкашки пројекат мали Експо” и новац усмерити у станове за младе.

Буџетом су планирана и рекордна издвајања за војску, а више новца предвиђено је и за финансије, грађевину, здравство и пољопривреду.

Планирано ново задуживање Србије би требало да износи близу 42 милијарде динара, што опозиција оштро критикује и оптужује власт да уводи земљу у 'дужничко ропство'.

• Колико се буџет Србије за 2024. годину разликује од претходних
• Колико се буџет Србије за 2023. годину разликује од претходних
• Србија добила буџет, шта је БДП
• Како живети од минималца у Србији: „Одрекли смо се свега да бисмо имали за основно“

Уочи гласања о буџету и десетин+а других закона, посланици опозиције су најавили подношење кривичне пријаве против председнице парламента Ане Брнабић због сумње да је злоупотребила службени положај јер је одбила да у дневни ред уврсти захтев о поверењу влади, што је била обавезна да уради, како тврде.

Уочи гласања, у скупштинској сали је био постављен кордон обезбеђења, али је повучен пошто је опозиција саопштила да неће присуствовати седници.

Погледајте видео: Ударци, гурање и метеж у Скупштини Србије

Укупни приходи и примања за 2025. износиће 2.346,2 милијарде динара, за осам одсто више у односу на ову годину, показује усвојени Закон о буџету.

Расходи и издаци износе 2.660,2 милијарде динара.

Синиша Мали, министар финансија и потпредседник Владе Србије, као и за прошли буџет, каже да је развојни, али поједини стручњаци и опозиција тврде супротно.

„Потпуно је јасно да се буџет ослања на дугове, а не на зарађени новац државе. На све стране се узимају неки кредити.

„Ништа развојно не видим овде“, каже Махмут Бушатлија, економски стручњак и саветник за развој и инвестиције, за ББЦ на српском.

Буџетом је предвиђено повећање плата од осам одсто за јавни сектор, а у просвети 11 процената.

Пензије ће од 1. децембра 2024. бити веће за 10,9 одсто.

Не расту, међутим, само државне плате и пензије у Србији, већ и инфлација.

Као и претходну, и ову годину, објашњава Фискални савет, обележила је смањена куповна моћ становника Србије, а инфлација је још релативно висока.

Инфлација у септембру 2024. на годишњем нивоу износила је 4,2 одсто, подаци су Републичког завода за статистику.

Нова задуживања

Фискални дефицит - мањак у државној каси који настаје када су трошкови већи од прихода - порастао је у односу на 2024.

„Ставка у буџету која има највећи раст у 2025. су расходи за камате, биће око 1,9 милијарди евра“, кажу у Фискалном савету.

Планирани дефицит није превелики, каже Бушатлија.

„Није то страшно, већ што је Србија у ситуацији да мора да узме кредит како би вратила другу позајмицу.

„То су огромна задуживања”, каже Бушатлија.

Србија се задужује и код страних и домаћих банака.

Војна каса оборила рекорд

Од 2025, планирано је враћање обавезног војног рока за мушкарце у трајању од 75 дана и добровољног за жене, што ће испразнити добар део државне касе.

Иако већ годинама уназад Србија улаже велики новац у наоружање, овогодишњи буџет биће рекордан за Министарство одбране.

Војска Србије и њено министарство имаће на располагању 261,8 милијарди динара, што је 2,53 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Само на ставку „служење војног рока“ Министарство одбране је определило нешто више од 10 милијарди динара или више од 86 милиона евра.

Убедљиво највише новца планира се за куповину наоружања и средстава за обуку, као и храну и униформе.

Скоро 17 милиона евра биће на располагању војсци да реновира старе или изгради нове објекте за будуће регруте.

„За војску је издвојено доста новца, али нисам сигуран да ће то све бити и потрошено.

„Најтеже је покренути такве фантазије, јер сва инфаструктура која је била у вези са редовном војском више не постоји”, каже Бушатлија.

Значајна средстава биће одвојена за набавку француских авиона рафала који су договорени током посете председника Емануела Макрона, напомиње Арсић.

Реч је о 12 борбених авиона, споразумом процењених на три милијарде евра, што је означено као „највећи уговор о оружју у модерној историји Србије са Француском&qуот;, рекао је раније за ББЦ Радомир Диклић, бивши амбасадор Србије у Француској.

Исти број авиона рафал, али половних, недавно је купила и Хрватска, за три пута мање новца - 999 милиона евра.

• Шта може да се научи за 75 дана војне обуке
• Макрон у Србији: О Новаку Ђоковићу, рафалима, Косову и владавини права

Колико кошта Национални стадион?

У склопу припрема да Београд буде домаћин манифестације ЕКСПО2027, планирана је изградња Националног стадиона, новог сајамског комплекса и стамбено-пословних објеката.

У извештају Фискалног савета пише да је стадион на периферији Београда првобитно требало да кошта око 560 милиона евра, али без путева, струје, и канализације и пратећих објеката.

Измењена фискална стратегија касније је показала да ће стадион коштати око 960 милиона евра, са пратећим садржајем и инфраструктуром.

На ту рачуницу одмах је реаговао министар финансија, тврдећи да није истинита.

„Цена је дефинисана уговором и неће бити већа - 464 милиона евра за стадион плус ПДВ”, казао је Мали.

Бушатлија замера што није урађена анализа користи од изградње ЕКСПО2027, јер је то неопходно када се улажу јавне паре.

„Ниједан стадион у Србији не може да донесе паре ни за одржавање, а камоли да поврати уложен новац.

„Новац који планирају за његову градњу неће се вратити ни за 50 година”, каже Бушатлија.

Новац за просвету: 'Лошије само у Албанији'

У јеку протеста и штрајкова просветних радника незадовољних платама и положајем у друштву, влада је одлучила да донекле повећа буџет Министарства просвете - на 374 милијарди динара, тек нешто више него 2024. када је био 314 милијарди.

„Издвајања, осим плата које ће сада бити повећане за 11 одсто, и даље су врло скромна.

„Када се гледају укупна издвајања за просвету, то је најниже у Европи, лошије је само у Албанији”, тврди економиста Арсић.

• Повећање плата: Шта чека наставнике, а шта спремачице
• Штрајк у школама у Србији: Шта кажу наставници, а шта родитељи ђака
• Насиље над наставницима у Србији: Како их заштитити

Хоће ли се решити проблем листи чекања у здравству?

Јједна од највећих рак-рана у Србији, здравство и даље пати због одлива кадрова, дугих чекања на прегледе и недовољно здравствених објеката.

Влада се, међутим, хвали да је буџет за здравство повећан за 40,2 милијарде у односу на 2024. на 613,9 милијарди динара.

„Новац је намењен за повећање плата запослених од осам одсто, превентивне прегледе, за смањење листи чекања, набавку иновативних и лекова за лечење ретких болести”, тврди министар Мали.

Издвојен је новац за наставак градње дечије клинике у Београду Тиршова 2, обнову и изградњу нових породилишта у Србији, кажу из владе.

• Листе чекања: Зашто пут до новог колена у Србији траје годинама
• Како извести операцију над здравством у Србији: Лекари дају девет предлога
• Србија и здравство: Лекара опште праксе ни за лек

Протести пољопривредника и већа издвајања за субвенције

Буџет за пољопривреду је највећи до сада - 138,5 милијарди, уз 11 милијарди за накнаде земљорадницима за гориво, чак 7,5 одсто укупних прихода буџета.

„За субвенције у пољопривреди намењено је 116 милијарди динара”, каже министар Мали.

Поједини економисти, међутим, тврде да се новац за пољопривреду издваја стихијски само због честих протеста земљорадника.

„То су све брзинска а не стратешка решења, јер се пољопривредници буне”, истиче Арсић.

Капиталне инвестиције

За капиталне инвестиције из овог буџета опредељено је око 763 милијарде динара, што је скоро 6,5 милијарди евра или 7,4 одсто свега што произведе Србија.

Ннајвећа средства биће издвојена за пројекте у оквиру плана „Скок у будућност – Србија 2027“.

„То су улагања у путеве, брзе саобраћајнице, пруге, домове здравља, болнице, школе И енергетику”, каже Мали.

Добро је што се улаже, али поставља се питање ефикасности, каже Арсић.

„Не зна се да ли постоје важнији пројекти, рецимо бољи квалитет животне средине или решавање комуналних проблема, од рецимо изградње Експоа”, каже професор.

Трошкови градње се често повећавају, а квалитет је споран, оцењује.

Већи буџет полицији

Са нешто више новца у 2025. располагаће и Министарство унутрашњих послова, са 116 на 131 милијарду динара.

Део новца биће утрошен на безбедност саобраћаја, управљање државним границама, јачање организације у заштити пожара, интервенције на Дунаву и реконструкцију постојећих полицијских станица у Србији.

Култури симболично повећање

Буџет за културу је повећан са 15,6 на 17,8 милијарди динара.

Новац ће бити утрошен, између осталог, на реконструкцију музеја на месту старе железничке станице у Београду, изградњу новог Природњачког музеја, али и откуп публикација за библиотеке и дигитализацију културног наслеђа, каже Синиша Мали.

„Србија, осим Босне и Херцеговиине, по глави становника и по проценту издваја најмање новца за културу у региону”, каже Предраг Цветичанин, ванредни професор Факултета уметности у Нишу.

Грађевинарство и инфраструктура

Будући министар грађевине и инфраструктуре имаће на располагању нешто више пара него што је имао Горан Весић, тренутно у притвору због несреће у Новом Саду.

Уместо 289, у 2025. ће износити 294,32 милијарде динара.

Планирају се улагања у путеве, железницу, саобраћајнице, између осталог, и аутопут Е-761 Београд-Сарајево.

За изградњу новог моста преко реке Саве у Београду из државне касе намењено је 2,16 милијарди динара.

Дешава се да путеви у Србији коштају три или пет пута виђше него у свету, каже Бушатлија, што отвара могућност да новац из државне касе завршава у приватним џеповима.

„У нормалном свету оно служи за развој других грана, а у Србији постоји јер се ту узима највише пара”, каже Бушатлија.

Има ли довољно новца за заштиту животне средине?

Најављено ископавање литијума у долини Јадра, загађење ваздуха, дивље депоније само су неки од проблема заштите животне средине, а буџет Министарства заштите животне средине је нешто већи него 2024, 23,8 милијарди динара.

Део новца требало би да буде утрошен на куповину еколошки прихватиљивих аутомобила - 130 милиона динара.

За набавку, замену, реконструкцију и санацију котларница за грејање, означених као неке од највећих загађивача ваздуха, опредељено је 350 милиона динара, готово двоструко мање него 2024.

Реализација пројеката изградње система управљања отпадом ће коштати 700 милиона динара, а у прошлом буџету је за ову ставку издвојено 47 милиона.

• Владајућа коалиција у Србији одбила предлог опозиције о забрани копања литијума
• Из пећи у плућа: Како грејна сезона доприноси загађености ваздуха
• Обновљива енергија у Србији: Много планирано, нешто започето, циљ далеко
• Све што треба да знате о бору, пратиоцу литијума у долини Јадра

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.27.2024)