Примирје у Либану је предах, а не решење за Блиски исток: Анализа ББЦ уредника

За већину људи у Либану, примирје није могло да стигне довољно брзо.

Водећа либанска аналитичарка на конференцији о Блиском истоку, којој присуствујем у Риму, рекла ми је да није могла да спава како се приближавао најављени сат за проглашавање примирја.

„Било је то као ноћ пре Божића кад сте били дете. Нисам могла да дочекам да се то деси.“

Можете да схватите зашто је то толико олакшање.

У израелским ударима погинуло је више од 3.500 грађана.

Расељени људи су спаковали кола пре свитања да би се вратили ономе што им је остало од кућа.

Више од милион људи било је приморано да бежи због израелске војне акције.

Хиљаде њих су рањени, а уништени су домови десет хиљада других.

Али у Израелу, неки сматрају да су пропустили прилику да нанесу већу штету Хезболаху.

Погледајте видео: Славље после проглашења примирја у Либану док се хиљаде враћају кућама

Премијер Бењамин Нетањаху сусрео се са шефовима израелских северних општина, које су се претвориле у градове духова са око 60.000 цивила евакуисаних даље на југ.

Израелска интернет страница Инет њуз известила је да то био бесни састанак који се претворио у надвикивање, са неким од локалних званичника који су били незадовољни што Израел попушта притисак на непријатеље у Либану, а не нуди непосредан план за враћање цивила.

У новинској колумни, градоначелник Кирјат Шмона, близу границе, рекао је да не верује да ће примирје бити поштовано, захтевајући да Израел направи тампон зону у јужном Либану.

У анкети коју је наручила израелска станица Канал 12 њуз испитаници су били отприлике једнако подељени између оних који подржавају примирје и оних који му се противе.

Пола учесника у анкети верује да Хезболах није поражен, а 30 одсто мисли да ће примирје пропасти.

Крајем септембра, на седници Генералне скупштине УН у Њујорку, изгледало је као да је споразум близу.

Дипломате из САД и Велике Британије били су убеђени да ће бити постигнуто примирје веома слично ономе које сад ступа на снагу.

Све стране у рату деловале су као да сигнализирају спремност да прихвате примирје засновано на одредбама Резолуције Савета Безбедности 1701, усвојене да би се окончао либански рат из 2006. године: Хезболах ће се повући са границе да би био замењен миротворцима УН-а и либанским оружаним снагама.

Као што су и ушле, израелске снаге ће се исто тако постепено повући.

Али премијер Нетањаху је изашао на подијум у Уједињеним нацијама да би одржао запаљиви говор у ком је одбио да прихвати било какав предах у израелској офанзиви.

У његовом њујоршком хотелу, Нетањахуов званични фотограф је овековечио тренутак кад је он издао наређење за убиство вође Хезболаха Хасана Насралаха, заједно са већим делом његове врховне команде.

Нетањахуов кабинет је објавио фотографије, у још једној прорачунатој увреди за америчку дипломатију.

Атентат је био значајна ескалација и велики ударац за Хезболах.

У недељама након тога, израелска војска је нанела огромну штету Хезболаховој војној организацији.

Он је и даље могао да испаљује ракете преко границе, а његови борци су наставили да се супротстављају израелским снагама за инвазију.

Али Хезболах више није представљао исту претњу по Израел.

• Зашто постоји споразум о примирју у Либану, али не и у Гази
• Да ли Хезболах има више присталица или противника у Либану
• Ко влада Либаном и колику моћ има Хезболах
• „Као да је неко притиснуо паузу на живот&qуот;: Како изгледа некада живахни Бејрут под израелским нападима

Нетањаху: Време је да се „обнове залихе“

Војни успех био је један од неколико фактора који су се поклопили тако да убеде Бењамина Нетањахуа да је ово добар тренутак да се застане.

Израелски циљеви у Либану су скромнији него у Гази и остатку окупираних Палестинских територија.

Он жели да потисне Хезболах са северне границе и омогући цивилима да се врате у пограничне градове.

Ако буде изгледало као да Хезболах планира напад, Израел има пропратно писмо од Американаца који се слажу да сме да изведе војну акцију.

У снимљеној изјави у којој најављује ову одлуку, Нетањаху је навео разлоге зашто је дошло време за примирје.

Израел је, рекао је он, затресао тло у Бејруту.

Сада је дошла прилика да „пружимо нашим снагама предах и обновимо залихе“, додао је он.

Израел је такође прекинуо везу Газе и Либана.

Пошто је покојни Хасан Насралах издао наређење за нападе на север Израела, дан након што је Хамас започео рат 7. октобра прошле године, он је рекао да ће наставити све док не буде дошло до примирја у Гази.

Сада је Нетањаху рекао да ће се Хамас у Гази наћи под још већим притиском.

Палестинци се плаше још једне ескалације израелске офанзиве у Гази.

Постојао је још један разлог; да би се сконцентрисали на оно што Нетањаху назива „иранском претњом“.

Штета по Хезболах значи штету по Иран.

Хезболах су Иранци изградили како би створили претњу на израелској граници.

Хезболах је постао најјачи део иранске осовине отпора, што је име које је он дао властитој мрежи прве линије одбране састављеној од савезника и посредника.

• Иран ракетама на Израел: Колики је напад био и шта би даље могло да се дешава
• Израел гађао војне циљеве у Ирану: Какав ће бити одговор Техерана

Зашто је Иран желео примирје?

Баш као и преживели лидери Хезболаха, и њихови покровитељи у Ирану такође су желели примирје.

Хезболаху је потребан предах да би зелечио ране.

Иран мора да заустави геостратешко крварење.

Његова осовина отпора више нема улогу да одвраћа од напада.

Ирански ракетни напад на Израел после атентата на Насралаха није поправио штету.

Двојица људи, обојица сада убијени, осмисли су Хезболах како би одвратио Израел не само од напада на Либан, већ и од напада на Иран.

То су били Касем Сулејмани, шеф Кудс снага Иранске револуционарне гарде, који је убијен у америчком нападу дроном на багдадском аеродрому у јануару 2020. године.

Наређење је издао Доналд Трамп у последњим недељама боравка у Белој кући на крају његовог првог мандата.

Други је био Хасан Насралах, убијен у огромном израелском ваздушном нападу на јужно предграђе Бејрута.

Стратегија одвраћања Хезболаха и Ирана парирала је израелском властитом одвраћању скоро 20 година после окончања рата из 2006. године.

Али међу дубоким променама које су изазвали напади од 7. октобра била је и израелска чврста решеност да не прихвати ограничења за ратове које ће покренути као одговор.

Америка, његов најважнији савезник, такође није увела скоро никаква ограничења на снабдевање или употребу оружја које је наставила да шаље.

Насралах и Иран нису успели да примете шта се десило.

Они нису разумели на који начин се Израел променио.

Они су покушали да Израелу наметну рат изнуривањем и успевали су у томе скоро годину дана.

А онда се 17. септембра Израел ишчупао из њега активиравши минијатурне бомбе уграђене у мрежу минираних пејџера које су њихове обавештајне службе подвалиле Хезболаху.

Хезболах је био избачен из равнотеже.

Пре него што је могао да реагује најмоћнијим оружјем које му је Иран послао, Израел је убио Насралаха и већину његових кључних поручника, што је било праћено масивним нападима који су уништили читава складишта наоружања.

То је, опет, било праћено инвазијом на Јужни Либан и комплетним уништењем либанских пограничних села као и Хезболахових мрежа тунела.

Трумп, Газа и будућност

Примирје у Либану није нужно претеча примирју у Гази.

Газа је нешто сасвим друго.

Суштина тамошњег рата није само у обезбеђивању границе и израелским таоцима.

Ту се ради и о освети, о политичком опстанку Бењамина Нетањахуа и апсолутном одбијању његове владе да прихвати тежње Палестинаца за независношћу.

Примирје у Либану је крхко и намерно темпирано тако да купи време током којег ће функционисати.

Кад се оконча 60 дана током којих би оно наводно требало да ступи на снагу, Доналд Трамп ће се већ вратити у Овалну собу.

Изабрани председник Трамп наговестио је да жели примирје у Либану, али његови прецизни планови још нису обелодањени.

Блиски исток чека да види на које све начине би он могао да утиче на регион.

Неки оптимисти се надају да би могао да створи моменат сличан сензационалној посети председника Никсона Кини 1972. године успостављањем контакта са Ираном.

Песимисти се плаше да би он могао да напусти чак и плитко додворавање САД-а идеји стварања независне Палестине крај Израела, такозваном решењу о две државе.

То би могло да утре пут анексији оних делова окупиране Палестинских територија које Израел жели, а у које спада већи део Западне обале и северне Газе.

Оно што је свакако сигурно је да Блиски исток нема шансе да избегне још ратова и насилних смрти све док се регион не суочи са властитим фундаменталним политичким пукотинама и поправи их.

Највећа је сукоб између Израела и Палестинаца.

Бењамин Нетањаху и његова влада, заједно са већином Израелаца, верују да је могуће доминирати њиховим непријатељима инсистирајући на војној победи.

Нетањаху активно користи силу, неспутан од САД, да би изменио равнотежу моћи на Блиском истоку у корист Израела.

У сукобу који је трајао више од века и Арапи и Јевреји су изнова сањали о миру постигнутом кроз војну победу.

Свака генерација је то покушала и није у томе успела.

Катастрофалне последице напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године срушиле су сваки привид да сукоб може да се контролише док Израел наставља да ускраћује Палестинцима право на самоопредељење.

Примирје у Либану је само предах. Оно није решење.

• Међународни кривични суд издао налоге за хапшење Нетањахуа, Галанта и вође Хамаса
• Зашто Катар не може да издејствује примирје Израела и Хамаса
• Сад кад је вођа Хамаса мртав, шта спречава примирје у Гази
• Каква је улога Кине и Русије у рату Израела и палестинског Хамаса

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.28.2024)