Шта су групе за притисак и утичу ли на власт у Србији

Нису део власти, нити хоће да буду, немају формалну политичку моћ, али желе да утичу на јавне политике.

Тако би укратко могло да се опише деловање група за притисак за које председник Србије Александар Вучић тврди да покушавају да утичу на институције после трагедије у Новом Саду, где је 1. новембра погинуло 15 људи у паду надстрешнице на Железничкој станици.

Групе за притисак су „приватне и добровољне организације” које покушавају да утичу на политику власти на различите начине и остваре зацртане интересе, каже Небојша Владисављевић, професор Факултета политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

Од других политичких и друштвених група разликује их што им циљ није преузмање власти, већ остваривање интереса без директног учешћа у институцијама, наводи се у књизи „Групе за притисак” професора Џеремија Ричардсона са Универзитета Оксфорд.

„Оне не желе ни да утичу или мењају општу политику, већ само ону у областима за које су заинтересовани.

„Вучић често говори у метафорама, што може свашта да значи, али не бих рекао да је у Србији у овом случају било деловања група за притисак - оне се пре везују за регуларан процес кроз институције, што током протеста после трагедије у Новом Саду није био случај“, објашњава Владисављевић.

Последње недеље у Србији обележили су бројни протести који су званичници, такође, оценили као притисак.

Опозиција и незадовољни грађани тражили су истрагу и одговорност за пад недавно реновиране надстрешнице, противници уклањања старог Савског моста у Београду данима се окупљају, а београдски Универзитет противи се довођењу страних факултета у Србију.

Политичке странке у демократским друштвима као основни циљ имају освајање и вршење власти, па не могу истовремено бити групе за притисак, као што то не могу бити ни активисти који изласком на улице заобилазе институције, објашњава Владисављевић.

• Дубока држава: Мит, теорија завере или истина
• Правило од „3,5 одсто&qуот;: Како мала мањина на протестима може да промени свет
• Пад надстрешнице у Новом Саду: Шта кажу стручњаци

Како делују групе за притисак у свету?

Разнолико - израђују промотивне материјале које деле на улици или разговарају са људима идући од врата до врата.

Учествују и у протестима, организују петиције, лобирају у директном контакту са представницима власти или им се обраћају дописима непосредно или преко медија.

У развијеним западним демократијама, попут Сједињених Држава или Европске уније, тиме се баве лобисти и законом је јасно регулисана ова област како би се избегла корупција, каже Небојша Владисављевић.

„Интересне групе у Америци морају да се региструју јавно, као и сваки њихов контакт са властима, а у Европској унији је врло јасно регулисано ко може да лобира, на који начин и под којим условима.

„У Србији је то тек у повоју, јер не постоје ни други важни аспекти демократског система, попут медијских слобода или слободних избора“, каже политиколог.

Изјаве или интервјуи, као и привлачење пажње медија другачијим деловањем, такође је механизам којим групе за притисак остварују циљеве.

Медији су део група за притисак које желе да изврше утицај на судску и извршну власт у Србији после трагедије у Новом Саду, рекао је Вучић за Радио-телевизију Србије.

Вучић је оптужио и РТС, јавни медијски сервис Србије, за вршење директног притиска на власт.

Иако у многим државама има медија блиских политичким партијама, они се ретко сматрају деловима интересних група, оцењује Владисављевић.

„Преко медија се преносе поруке које су важне за ове групе, па могу да имају улогу канала, не и да директно врше утицај на власт”, објашњава.

Које су најпознатије групе за притисак?

Најчешћи примери оваквих организација су раднички синдикати или удружења послодаваца у области привреде, који у директним контактима са јавним функционерима и институцијама настоје да остваре конкретне интересе или разреше проблеме које имају у пословању.

„Примере деловања таквих група смо имали и у Србији, попут штрајкова адвоката, пољопривредника или таксиста“, каже Владисављевић.

На Западу је често и блиско повезивање интересних група са политичким партијама, па се „либералне странке углавном везују за велики бизнис, а социјалистичке, социјалдемократске или лабуристичке, најчешће за радничке синдикате“, објашњава Владисављевић.

Постоје и групе које се баве ужим питањима, попут еколошких, оних које решавају локалне проблеме, хуманитарних организација, као и удружења које настоје да врше притисак на судове и јавне институције у пољу људских права и забране дискриминације.

Групе за притисак су инсајдерске - оне које имају „подршку и пажњу власти“, и аутсајдерске, које делују споља и немају директан утицај на власт.

Аутсајдерске групе користе јавне и медијске кампање како би привукли пажњу јавности, попут еколошке организације Гринпис или Кампање за нуклеарно разоружање.

Пример деловања овог типа група за притисак била је и сарадња Маркуса Рашфорда, фудбалера Манчестер јунајтеда, и организације Фер шер, који су кампањом утицали на британску владу да обезбеди оброке угроженој школској деци и током летњег распуста.

• Штрајк у школама у Србији: Шта кажу наставници, а шта родитељи ђака
• Протести, инциденти и привођења у Београду и Новом Саду
• Штрајкови глађу и протести: Како радници у Србији траже права
• Колико за таксе, колико за адвокате: Има ли у Србији права за сиромашне

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.29.2024)