Социјалдемократе освојиле највише гласова на парламентарним изборима у Румунији

Бета 02.12.2024

Проевропске социјалдемократе освојиле су највише гласова на парламентарним изборима одржаним у Румунији у недељу, али је екстремна десница забележила пробој, резултати су после готово пребројаних свих гласова.

Социјалдемократска партија (ПСД), која је до сада владала са либералима, освојила је 22,4 одсто гласова, испред осталих странака, према готово потпуним резултатима, пошто је пребројано више од 99 одсто изборних јединица.

Међутим, све снаге екстремне деснице заједно имају више од 31 одсто, што је три пута већи резултат у односу на претходне изборе 2020. године.

Парламентарни избори су одржани недељу дана после изненађујуц́ег успеха кандидата екстремне деснице Калина Георгескуа, у првом кругу председничких избора. Тај резултат је у западној Европи изазвао страх од промене стратешког позиционирања Румуније.

Парламентарни избори нису омогуц́или да се "разјасни" ситуација, сматра политиколог Кристијан Пирвулеску.

"Суочавамо се са изузетно фрагментираним парламентом који представља много ризика" и наговештава тешке преговоре за формирање владе, рекао је он за АФП.

Ако је социјалдемократски премијер Марсел Чолаку, елиминисан 24. новембра из трке за председника, задовољан првим местом своје странке, рекао је да је јасан пробој националиста.

"Румуни су послали важан сигнал политичкој класи", рекао је Чолаку и додао да Румунија треба да настави европским путем "али и да заштити свој идентитет и националне вредности".

Екстремна десница, раштркана међу неколико група којима је заједничко да се противе подршци Кијеву у име "мира" и да бране "хришц́анске вредности", поздравила је изборне резултате.

"Данас је румунски народ гласао за суверенистичке снаге", рекао је лидер странке АУР (Савез за јединство Румуна) Георг Симион.

Та странка је добила 17,8 одсто гласова.

"То је почетак нове ере у којој Румуни врац́ају право да сами одлучују о својој судбини", додао је он, док је одзив бирача на парламентарним изборима достигао највиши ниво у последње две деценије - 52 одсто.

У истом табору, СОС Румунија, на челу са проруском кандидаткињом Дијаном Сосоаком, и потпуно нова Омладинска партија (ПОТ) ушли су у парламент са 7,2 одсто и 6,3 одсто гласова.

Од пада комунизма 1989. земља никада није доживела такав искорак, али незадовољство великог дела од 19 милиона становника тиња због економских потешкоц́а и рата с друге стране границе.

"Тај јак успон крајње деснице, око трец́ине бирачког тела, сведочи о фрустрацијама нагомиланим у друштву и економском незадовољству", рекао је аналитичар Раду Магдин.

Међутим, због недостатка савезника, њихов долазак на власт је далеко од загарантованог.

Неколико политичких лидера је вец́ покренуло позиве за одлучно проевропску "владу националног јединства".

(Бета, 02.12.2024)

Повезане вести »

Кључне речи

Свет, најновије вести »