Бојана Селаковић: Држава заглавила Србију у процесу евроинтеграција, ЕУ захтева мало више лојалности
Координаторка Националног конвента о Европској унији Бојана Селаковић оценила је вечерас да је државна власт "заглавила" Србију у процесу евроинтеграција.
Она је указала да ЕУ од земаља које желе да јој се придруже захтева "мало више лојалности" од када је дошло до промене геополитичких околности.
Коментаришући одбијање појединих чланица ЕУ да дају "зелено светло" за отварање Кластера 3 у приступним преговорима са Србијом, Селаковић је Радио-Телевизији Војводине рекла да Србија "на симболичком нивоу" није учинила ништа да демонстрира приврженост Унији, већ да "истиче у први план" колико се њена спољнополитичка позиција разликује од позиције ЕУ.
Дан пошто чланице ЕУ ни из трећег покушаја на нивоу амбасадора нису постигле договор о отварању Кластера 3 у преговорима са Србијом, Селаковић је казала да је Србија сада усклађена 51 одсто са спољном и безбедносном политиком ЕУ и да се неусклађеност не тиче једино односа Београда према Русији.
"Ниједна од земаља које се нису сагласиле са отварањем Кластера 3 не тражи да Србија уведе санкције Русији данас, сутра или прекосутра. Такође, спољна и безбедносна политика ЕУ не односи се само на санкције Русији. Реч је о усаглашавању са директивама и ставовима ЕУ и према Русији и према другим земљама, као и питање визног режима", навела је координаторка Конвента, мреже невладиних организација.
Селаковић је рекла и да је у Србији однос према Русији "такав да би барем оно што је видљиво у јавном простору, оно што раде највиши државни функционери, требало да буде упаковано на неки други начин".
"Имамо ситуацију да долази председница Европске комисије (Урсула фон дер Лајен) да се састане са државним врхом Србије као земље која је кандидат за чланство у ЕУ. У тренутку када је она на састанку са председником државе (Александром Вучићем), председник Владе се састаје са министром Русије", указала је Селаковић.
Навела је да је то "једна врло непристојна порука", пошто се на највишем нивоу организује састанак са представником државе која се сматра "највећим проблемом" Уније.
Она је прокоментарисала и садашњу позицију Србије у процесу евроинтеграција, након што ЕУ три године није отворила ниједно ново поглавље у преговорима са Србијом.
"Заглавила нас је држава, то је врло јасно. Три године се ништа није десило, Србија три године не отвара поглавља, чак и назадује у неким сегментима", казала је.
Селаковић је одбацила Вучићев став да би Србији била "отворена сва врата" када би признала Косово и увела санкције Русији, рекавши да је то "апсолутно нетачно".
"Та врста поруке на један заиста непримерен начин поједностављује суштину и природу процеса евроинтеграција. Друге земље Западног Балкана су одавно увеле санкције Русији, па ни Црна Гора тада није добила мерила за затварање поглавља ни Албанија није почела да отвара поглавља. И да Београд уради те две ствари, остаје трећи сегмент који је најпроблематичнији за Србију - компликоване реформе које нису политички популарне", казала је Селаковић.
Она је рекла да се оно што ЕУ захтева од кандидата за чланство уопште није променило од почетка приступних преговора и додала да је Србија "изгубила силно време" јер није радила оно што се од ње очекивало.
Додала је да је "питање да ли би Србија била спремна" за почетак преговора са ЕУ да се сада налази у тој фази евроинтеграција.
Позивајући се на дипломатске изворе у Бриселу, Радио-телевизија Србије (РТС) је јуче јавила да чланице ЕУ поново нису постигле сагласност о отварању Кластера 3 у преговорима са Србијом.
Земље које се противе отварању Кластера 3, према наводима РТС, као главне разлоге за тај став наводе неусклађеност Србије са спољном политиком ЕУ и санкцијама према Русији, и проблеме у владавини права и у односима са Приштином. Земље које подржавају отварање Кластера 3 наводе да треба прихватити оцену Европске комисије да је Србија испунила техничке критеријуме.
Кластер 3 (Конкурентност и инклузивни раст) обухвата осам поглавља, од којих је пет отворено пре него што је уведен концепт кластера: Економска и монетарна политика (Поглавље 17), Предузетништво и индустријска политика (20), Наука и истраживање (25), Образовање и култура (26) и Царинска унија (29). На отварање чекају три поглавља: Информационо друштво и медији (10), Пореска политика (16) и Социјална политика и запошљавање (19).
(Бета, 05.12.2024)
