BBC vesti na srpskom

Ко су побуњеници у Сирији

Сиријски побуњеници, противници председника Асада, освајају град за градом. Ко су они?

BBC News 07.12.2024  |  Себастијан Ашер - регионални
Tri mladića drže oružje i poziraju na zadnjem delu kamioneta
Гетти Имагес

Побуњеничке снаге су покренуле највећу офанзиву против сиријске владе годинама уназад.

За само нешто више од недељу дана успоставиле су контролу над другим највећим градом у земљи Алепом, градом Хама, а почеле су да улазе и у трећи град по величини, Хомс.

У јужној Сирији близу јорданске границе, локални побуњеници су наводно заузели већи део области Дера, место рођења побуне против председника Башара ал Асада 2011. године.

Изненађујућа офанзива на север наишла је на врло мало отпора сиријске војске, која је повукла снаге из Алепа, као и из Хаме и других области.

Напад је предводила исламистичка милитантна група Хајат Тахрир ал Шам (ХТС), која има дуги и ангажовани историјат у сиријском сукобу.

Уједињене нације, САД, Турска и у друге земље погласиле су ХТС терористичком организацијом.

Ко су Хајат Тахрир ал Шам?

Čovek u maskirnoj jakni je u zadnjem delu kombija koji vozi niz put
Реутерс
ХТС предводе јуриш на Алепо

ХТС је основан под другим именом, Џабхат ал Нусра, 2011. године као директни огранак Ал Каиде.

У његовом оснивању је учествовао лидер самозване Исламске државе (ИС) Абу Бакр ал Багдади.

Сматрао се једном од најефикаснијих и насмртоноснијих група које се боре против председника Асада.

Али чинило се да је главна покретачка снага ХТС-а, његова џихадистичка идеологија уместо револуционарног заноса, што је у оно време било у супротности са главном побуњеничком коалицијом под слоганом Ослободите Сирију.

А 2016. године, лидер групе, Абу Мухамед ал Џавлани, јавно се оградио од Ал Каиде, расформирао Џабат ал Нусру и основао нову организацију, која је узела име Хајат Тахрир ал Шам кад се годину дана касније спојила са неколико сличних других група.

ХТС већ неко време, држи главно упориште у северозападној покрајини Идлиб, где је де факто локална администрација, иако су његови напори ка постизању легитимитета укаљани наводним кршењима људских права.

Учествује и у жестоким унутрашњим трвењима са другим групама.

Његове амбиције изван Идлиба су постале нејасне.

Од размимоилажења са Ал Каидом, његов циљ је био ограничен на покушаје да се установи фундаменталистичка исламска владавина у Сирији уместо ширег калифата, као што је Исламска држава покушавала и у томе није успела.

Показивао је мало знакова да покушава да оживи сиријски сукоб ширих размера и обнови отпор Асадовој власти над већим делом земље - све до сада.

Mapa, Sirija, sukob, HTS
ББЦ

Зашто се води рат у Сирији?

У марту 2011. године, избиле су продемократске демонстрације у јужном граду Дери, инспирисани устанцима у суседним земљама против репресивних владара.

Кад је сиријска влада употребила смртоносну силу да би угушила ову побуну, широм земље су избили протести који су захтевали оставку председника.

Немири су се раширили, а гушење побуне се пооштрило.

Присталице опозиције су се латиле оружја, прво да би се одбраниле, а потом да би истерале снаге безбедности из властитих области.

Асад се зарекао да ће угушити, како је рекао, „тероризам подржан из иностранства&qуот;.

Настале су стотине побуњеничких група, стране силе су почињале да заузимају стране, а умешале су се и екстремистичке џихадистичке организације као што су Исламска држава (ИС) и Ал Каида.

Насиље је убрзано ескалирало и земља је утонула у потпуни грађански рат увукавши у њега и регионалне и светске силе.

Погинуло је више од пола милиона људи, а 12 милиона је било присиљено да побегне из домова, од чега су око пет милиона избеглице или тражиоци азила у иностранству.

Како је дошло до побуњеничке офанзиве?

Рат у Сирији је протекле четири године деловао као да је практично окончан.

Владавина председника Башара ал Асада суштински је била неоспорена у великим градовима у земљи, док су неки други делови Сирије остали ван домашаја његове директне контроле.

У њих су спадале области са курдским већинским становништвом на истоку, које су биле мање-више одвојене од сиријске државне контроле још од раних дана сукоба.

Било је неких непрекинутих, мада релативно пригушених, немира на југу, где је револуција против Асадове владавине и започела 2011. године.

У бескрајној сиријској пустињи, остаци групе која себе назива Исламском државом и даље представљају безбедносну претњу, нарочито током сезоне лова на тартуфе кад људи одлазе у област да пронађу овај изузетно уносни деликатес.

На северозападу, покрајину држе милитантне групе које су тамо потиснуте на самом врхунцу рата.

ХТС, доминантна сила у Идлибу, покренуо је изненађујући напад на Алепо.

Погледајте видео: Рат у Сирији - ко контролише који део земље

Идлиб је неколико година остајао бојиште док су снаге сиријске владе покушавале да поврате контролу над њим.

Али споразум о примирју из 2020. године ком је посредовала Русија, која је већ дуго Асадов кључни савезник, и Турска, која подржава побуњенике, углавном је остајао на снази.

Тамо живи око четири милиона људи.

Већина их је расељена из места и градова које су Асадове снаге повратиле од побуњеника у бруталном рату изнуривања.

Алепо је био једно од најкрвавијих бојишта и представљао један од највећих пораза побуњеника.

Да би постигао победу, председник Асад није могао да се ослони само на недовољно опремљену и лоше мотивисану државну војску састављену од регрута, која је ускоро постала опасно преоптерећена и редовно неспособна да одбрани положаје од побуњеничких напада.

Уместо тога, почео је умногоме да се ослања на руске ваздухопловне снаге и иранску војску за помоћ на земљи – углавном преко милиција које спонзорише Техеран.

У њих је спадао и Хезболах.

Несумњиво је да су штета коју је Хезболах недавно претрпео од израелске офанзиве на Либан, баш као и израелски удари на иранске војне команданте у Сирији, одиграли значајну улогу у одлуци џихадиста и побуњеничких група у Идлибу да покрену овај нагли, неочекивани покрет на Алепо.

У последњих неколико месеци, Израел је појачао нападе на групе повезане са Ираком, као и њихове линије снабдевања, наносећи озбиљну штету мрежама које су чиниле ове милиције, међу њима и Хезболах, оперативним у Сирији.

Без њих, снаге председника Асада сада су остале небрањене.

Додатно извештавање: Маја Дејвис

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.07.2024)

BBC News

Повезане вести »

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Свет, најновије вести »