У Паризу данас свечаност отварања катедрале Нотр Дам у контексту политичке кризе

У Паризу ће данас бити одржана свечаност поводом отварања катедрале Нотр Дам (Нотре-Даме) са говором француског председника Емануела Макрона (Еммануел Мацрон) који је одржао обећање да ће изгорели драгуљ готске архитектуре бити поновно отворен 2024. године, али ће сјај те инаугурације бити у сенци тренутне политичке кризе у земљи.

Макрон ће данас одржати говор на тргу испред обновљене катедрале после великог пожара 15. априла 2019. године. Сутра ће бити одржана и прва миса отворена за ширу јавност, пренели су француски медији.

Председник Француске је 29. новембра посетио Нотр Дам заједно са камерама које су откриле сјај обновљеног здања.

Данашња инаугурација биће у позадини политичке кризе пошто је у среду увече парламент гласао о неповерењу владе премијера Мишела Барнијеа (Мицхел Барниер), који је потом поднео оставку. Макрон има задатак да именује новог мандата.

Макрон је у својим жељама Французима 31. децембра 2023. предвидео да ц́е 2024. бити година "француског поноса", одржавањем Олимпијских игара у Паризу и поновним отварањем Нотр Дам, симбола "способне Француске, која, кад се уједини зна да пружи отпор и врати се на ноге".

Олимпијске игре овог лета одржане су усред турбулентне фазе распуштања парламента и нових избора. Свечаност овог викенда одвија се у јеку преговора о имену будуц́ег шефа владе.

Макрон се нада да ће свечаност отварања катедрале бити за њега велики дипломатски састанак, са доласком око 40 шефова држава и влада.

Тачно 15. априла 2019. године џиновски пожар похарао је катедралу, симбол хришц́анства који је уврштен у светску баштину Организације УН за образовање, културу и науку (УНЕСКО). Катедрала је до тада сваке године примала 12 милиона посетилаца.

Било је потребно неколико месеци чишћења и склањања 40.000 угљенисаних цеви које су окруживале катедралу пре пожара, и демонтирања статуа због рестаурације.

Тај процес, прекинут за време епидемије корона вируса, спроведен је под високом степеном безбедности, завршен је у лето 2021. и коштао је 150 милиона евра.

Реконструкција је почела у јесен 2021. године на градилишту катедрале где су постављене унутрашње и спољашње скеле као и бројне радионице столара, стаклара и клесара.

Катедрала Нотр Дам за Французе није само светски позната средњовековна готска катедрала, већ срце Париза и здање које су овековечили књижевници и део историје нације.

Градњу катедрале је започео 1163. године бискуп Морис де Сили (Маурице де Сулли), а завршена је скоро два века касније 1345. године.

Нотр Дам је тесно повезана са историјом Француза. Њена снажна звона су се 24. августа 1944. године огласила да означе ослобађање земље од нациста, а 26 година касније су звонила на сахрани лидера Покрета отпора, генерала Шарла де Гола (Цхарлес де Гаулле).

Катедралу је опевао песник Жерар де Нервал (Герард де Нервал) који јој је 1832. године посветио песму "Богородична црква у Паризу". Виктор Иго (Вицтор Хуго) је годину дана раније написао роман "Богородична црква у Паризу", о катедрали, звонару Квазимоду и ромској плесачици Есмералди.

Звона катедрале у Паризу су се између осталог огласила после Косовске битке 1389, што није потврђено, као и на 800. годишњицу те битке.

(Бета, 07.12.2024)