BBC vesti na srpskom

Пад режима Башара ал-Асада у Сирији после скоро 25 година, Русија му пружа уточиште

У муњевитој офанзиви, сиријски побуњеници су за само 12 дана заузели неколико највећих градова, а потом и главни град Дамаск. Руски медији су пренели да је Башар ал-Асад у Москви где ће добити политички азил.

BBC News 08.12.2024  |  Барбара Плет-Ашер и Маја
Pristalica sirijskih pobunjenika cepa sliku Bašara al-Asada ispred Ambasade Srbije u Beogradu
АНДРЕЈ ЦУКИЦ/ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк
Присталица сиријских побуњеника цепа слику Башара ал-Асада испред Амбасаде Сирије у Београду

Улазак сиријских побуњеника у Дамаск, главни град Сирије, после муњевите офанзиве широм земље, означио је и крај скоро 25-годишње владавине председника Башара ал-Асада.

Башар ал-Асад је постао председник 2000. године, наследивши преминулог оца на тој функцији.

Хафез, а потом Башар ал-Асад владали су Сиријом више од 50 година.

Ослањао се највише на војну помоћ Русије, Ирана и група које подржава Техеран, а пре свега либанског Хезболаха, да остане на власти све до сада.

Окончали смо владавину Башара ал-Асада, будућност припада нама, поручио је вођа побуњеника Абу Мухамед ал-Џавлани.

Башар ал-Асад је напустио Дамаск непосредно пре уласка сиријских побуњеника у град 8. децембра и тренутно је са породицом у Москви, где ће добити политички азил, преносе руски државни медији, позивајући се на изворе у Кремљу.

ББЦ за сада не може да потврди ове информације.

Из Русије је раније саопштено да је сиријски председник Башар ал-Асад напустио функцију и земљу после преговора са „другим учесницима у оружаном сукобу&qуот; и дао упутства за миран пренос власти.

У саопштењу руског Министарства послова наведено је да Русија није била укључена у те преговоре и да су њене војне базе у Сирији у стању приправности, али да нису угрожене.

Москва је навела да је у контакту са „свим групама у сиријској опозицији, који су гарантовали безбедност руским војним базама и дипломатским установама у Сирији&qуот;.

Више о Башару ал-Асаду прочитајте овде.

Грађански рат у Сирији почео је 2011. године након што су Асадове снаге брутално угушиле мирне, продемократске демонстрације у у јужном граду Дери.

Кад је сиријска влада употребила силу да би угушила ову побуну, широм земље су избили протести на којима је тражена Асадова оставка.

Од тада је земља била у разорном грађанском рату у којем је убијено више од пола милиона људи, а 12 милиона је приморано да напусти домове.

Побуњеници, које предводи исламистичка група Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС), пре 12 дана покренули су велику офанзиву на северозападу Сирије.

Најпре су заузели Алепо, други највећи град у земљи, да би редом освајали Хаму, па Хомс, са главним циљем да дођу до Дамаска.

Само дан раније, из кабинета сиријског председника негирали су да је побегао из земље.

Око шест сати ујутро по локалном времену у недељу, 8. децембра побуњеници су ушли у Дамаск, заузели затвор Сајднаја у близини града и ослободили затворенике, углавном противнике режима Башара ал-Асада.

Активисти за људска права кажу да је тамо укупно погубљено између 5.000 и 13.000 људи у тајности у првих пет година рата.

Побуњеници су потом упали у државну телевизију и у Радио Дамаск и објавили да су збацили режим председника Башара ал-Асада и ослободили политичке затворенике.

Позвали су „муџахедине [односно ратнике] и грађане да осигурају безбедност имовине слободне сиријске државе&qуот;.

„Живела Сирија, слободна и поносна!&qуот;, поручили су побуњеници.

Улазак сиријских побуњеника у Дамаск пропраћен је одушевљењем многих који су изашли на улице, пуцањем у ваздух, али и обарањем биста досадашњих властодржаца.

Према последњим информацијама, побуњеници сада држе под контролом све веће градове у Сирији, почев од Дамаска, потом други и трећи град по величини, Алепо и Хомс, као и највец́и град на истоку, Деир ал-Зур.

damask
РЕУТЕРС/Орхан Qереман
Девојка сликају унакажену слику сиријског председника Башара ал-Асада после уласка ссиријских побуњеника у Дамаск

Асадова резиденција опљачкана и уништена

Unutar Asadove rezidencije posle pljačkanja
ББЦ

Неколико сати пошто су побуњеници заузели Дамаск и погласили полицијцки час у земљи, једна од палата у којој је годинама живео Башар ал-Асад готово да је уништена и опљачкана.

ББЦ репортери јављају да је много људи улазило и излазило из резиденције.

Односили су предмете као вид освете за године угњетавања и сиромаштва током владавине породице Асад.

Зграда је скоро испажњена и остало је неколико комада намештаја.

Сцене су хаотичне, јавља Лина Синџаб, ББЦ репортерка, која у Сирији живи десет година.

Припадници побуњеничке групе ХТС успели су да ставе ситуацију под контролом, називајући пљачку „неприхватљивом&qуот;.

Rezidencija Bašara al-Asada gotovo prazna
ББЦ
Ljudi odnose stvari iz palata predsednika Asada
ББЦ
Čovek sa detetom u razrušenoj prostoriji Asadove palate
ББЦ

Реаговања из света

Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп изјавио је да је сиријски председник Башар ал-Асад побегао из земље након што је изгубио подршку Русије.

„Његова заштитница Русија, на челу са Владимиром Путином, више није била заинтересована да га штити&qуот;, оценио је Трамп у објави на његовој мрежи Истина (Трутх Социал).

Представници неколико европских земаља поздравили су вест да је окончана скоро 25-годишња владавина Асада.

„Асад је пао. Тако је увек било и биц́е за диктаторе који рачунају на [руског председника Владимира] Путина.

„Он увек издаје оне који се ослањају на њега&qуот;, написао је украјински министар спољних послова Андреј Сибига на друштвеним мрежама.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен каже да пад „окрутне диктатуре&qуот; председника Башара ал-Асада пружа прилике, али „не без ризика&qуот;.

Додала је да ц́е Европа помоц́и у очувању „националног јединства&qуот; и обнови „сиријске државе која штити све мањине&qуот;.

Каја Калас, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, написала је на друштвеној мрежи Икс да је „крај Асадове диктатуре позитиван и дугоочекиван развој догађаја&qуот; и да уједно „показује слабост Асадових савезника, Русије и Ирана&qуот;.

Британски премијер Кир Стармер поздравио је, како је рекао, пад „варварског режима&qуот; Башара ал-Асада.

„Сиријски народ је предуго патио под Асадовим варварским режимом и поздрављамо његов одлазак&qуот;, рекао је Стармер, позивајући на мир и стабилност.

Шта се управо десило у Сирији?

sirijski pobunjenici
РЕУТЕРС/Махмоуд Хасано
Сиријски побуњеници ушли су у Дамаск 8. децембра 2024.

Пише Дејвид Гритен, ББЦ новинар

Породица Асад је гвозденом песницом водила Сирију 53 године. Сада је томе дошао крај.

Председник Башар ал-Асад преузео је власт 2000. године, након што је његов отац владао скоро три деценије.

Пре тринаест година, он је брутално угушио мирну, продемократску побуну, која се претворила у разорни грађански рат.

Више од пола милиона људи је убијено, а 12 милиона је приморано да напусти домове.

Али прошле среде, исламистичка антивладина група под називом Хајат Тахрир ал-Шам (ХТС) успешно је повела велику офанзиву на северозападу, заједно са савезничким фракцијама.

Побуњеници су заузели Алепо, други по величини град у Сирији, а затим су кренули на југ низ аутопут до главног града Дамаска, пошто се сиријска војска распала.

Многи Сиријци кажу да осец́ају нови осец́ај слободе, иако су неки забринути за будуц́ност.

Годинама се чинило да је рат у Сирији завршен, када је Асадова влада повратила контролу над вец́ином сиријских градова уз помоц́ Русије, Ирана и група које подржава Иран.

Линије фронта остале су углавном замрзнуте.

Али велики делови земље су и даље били ван контроле владе.

То укључује северне и источне области које контролише савез наоружаних група предвођених Курдима које подржавају Сједињене Државе, Сиријске демократске снаге (СДФ).

Последње упориште побуњеника било је у провинцијама Алепо и Идлиб, које се граниче са Турском и где живи више од четири милиона људи, од којих су многи расељени.

Енклавом је доминирао ХТС, али су тамо биле смештене и бројне савезничке побуњеничке фракције и џихадистичке групе.

Побуњеничке фракције које подржава Турска - познате као Сиријска национална армија (СНА) - такође су контролисале ту територију уз подршку турских трупа.

Погледајте видео: Рушење Асадових биста након што су побуњеници заузели Дамаск

Одмах после уласка побуњеника, у Дамаску је нападнута иранска амбасада.

На снимку који је поделила арапска новинска организација Ал Арабија види се оштец́ење спољашњости зграде - разбијени прозори и просторије са папирима разбацаним по поду.

На снимку се види и како људи цепају велике слике раније иранског генерала Касима Сулејманија, убијеног у америчком нападу 2020, и вође либанског Хезболаха Хасана Насралаха, кога је Израел убио у ваздушном нападу на Бејрут септембра 2024.

Иран и групе које Техеран подржава, попут Хезболаха, биле су међу највећим савезницима сиријског председника.

Из Америке је поручено да ће њене снаге остати присутне у источној Сирији и предузеће мере неопходне да спрече поновно оживљавање Исламске државе, рекао је заменик помоћника секретара за одбрану за Блиски исток Ден Шапиро.

Израелска војска је саопштила да неће интервенисати поводом догађаја у Сирији, преносе новинске агенције.

Та земља је, међутим, објавила да је разместила снаге у тампон зони коју надгледају УН и на више места која су неопходна за одбрану, у светлу догађаја у суседној арапској земљи.

Наведено је да су снаге тамо распоређене како би обезбедиле становнике дела Голанске висоравни под контролом Израела.

iranska ambasada u Damasku
РЕУТЕРС/Фирас Макдеси
Иранска амбасада у Дамаску после напада гневних људи

Крај Асадове владавине утицаће на равнотежу снага у региону

Анализа Хуга Бачеге, ББЦ дописника са Блиског истока

Пад Башара ал-Асада до пре само недељу дана био је незамислив.

Он је наследио строго контролисани и репресивни начин владања његовог оца, али су у почетку постојале наде да би могао да буде отворенији и мање бруталан.

Надања су била кратког даха.

Асад ће заувек остати упамћен као човек који је брутално угушио мирне протесте против његовог режима 2011. године, који су довели до грађанског рата.

Он је уз помоћ савезничких земаља, Русије и Ирана, разбио опозицију и опстао на власти.

Ослањао се на руску ваздухопловну моћ и иранску војску на копну, у виду милиција које је Техеран спонзорисао, а међу којима је била и либанска група Хезболах.

Та помоћ је овог пута изостала.

Његови савезници, заокупљени сопственим проблемима, у суштини су га напустили.

Без помоћи савезника, Асадове трупе нису биле у стању, а на неким местима очигледно нису ни хтеле, да зауставе побуњенике.

Крај 50-годишње владавине породице Асад преобликоваће равнотежу снага у региону.

Значајан ударац осетиће Иран, јер је Сирија током Асадове владавине била спона између Техерана и Хезболаха, односно преко њене територије је ишао трансфер оружја и муниције тој групи.

Хезболах је озбиљно ослабљен у рату са Израелом.

И Хути, наоружана група у Јемену коју такође подржава Иран, били су мета ваздушних напада.

Група је део „осовине отпора&qуот; против Израела, заједно са Хамасом у Гази и Хезболахом у Либану.

Сви су сада озбиљно уздрмани.

Нова дешавања славиће се у Израелу који Иран сматра егзистенцијалном претњом.

Многи људи су срећни што Асад одлази, али шта ће даље бити?

Побуњеничка група Хајат Тахрир ал Шам има корене у Ал-Каиди и насилној прошлости.

Последњих година су покушавали да се преобрате у националистичку снагу, а њихове недавне поруке су дипломатског и помирљивог тона.

Ипак, многи су и даље забринути, плашећи се шта могу да ураде после рушења режима.

Погледајте фотографије из Дамаска по уласку сиријских побуњеника:

damask
БИЛАЛ АЛХАММОУД/ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк
Славље људи и побуњеника у Дамаску
sirija
БИЛАЛ АЛХАММОУД/ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк
slavlje u damasku
ЕРДЕМ САХИН/ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк
slavlje u Damasku
РЕУТЕРС/Карам ал-Масри
slavlje u damasku
РЕУТЕРС/Карам ал-Масри
sirija
БИЛАЛ АЛХАММОУД/ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк
Славље људи у Дамаску
damask
РЕУТЕРС/Орхан Qерема
Срушена статуа Хафеза ал-Асада, оца Башара ал-Асада

Зашто се води рат у Сирији?

У марту 2011. године, избиле су продемократске демонстрације у јужном граду Дери, инспирисани устанцима у суседним земљама против репресивних владара.

Кад је сиријска влада употребила смртоносну силу да би угушила ову побуну, широм земље су избили протести који су захтевали оставку председника.

Немири су се раширили, а гушење побуне се пооштрило.

Присталице опозиције су се латиле оружја, прво да би се одбраниле, а потом да би истерале снаге безбедности из властитих области.

Асад се зарекао да ће угушити, како је рекао, „тероризам подржан из иностранства&qуот;.

Настале су стотине побуњеничких група, стране силе су почињале да заузимају стране, а умешале су се и екстремистичке џихадистичке организације као што су Исламска држава (ИС) и Ал Каида.

Насиље је убрзано ескалирало и земља је утонула у потпуни грађански рат увукавши у њега и регионалне и светске силе.

Погинуло је више од пола милиона људи, а 12 милиона је било присиљено да побегне из домова, од чега су око пет милиона избеглице или тражиоци азила у иностранству.

Погледајте видео: Од Сирије, преко Србије до Европе - Халилово десетогодишње путовање

Ко су Хајат Тахрир ал Шам?

ХТС је основан под другим именом, Џабхат ал Нусра, 2011. године као директни огранак Ал Каиде.

У његовом оснивању је учествовао лидер самозване Исламске државе (ИС) Абу Бакр ал Багдади.

Сматрао се једном од најефикаснијих и насмртоноснијих група које се боре против председника Асада.

Али чинило се да је главна покретачка снага ХТС-а, његова џихадистичка идеологија уместо револуционарног заноса, што је у оно време било у супротности са главном побуњеничком коалицијом под слоганом Ослободите Сирију.

А 2016. године, лидер групе, Абу Мухамед ал Џавлани, јавно се оградио од Ал Каиде, расформирао Џабат ал Нусру и основао нову организацију, која је узела име Хајат Тахрир ал Шам кад се годину дана касније спојила са неколико сличних других група.

ХТС већ неко време, држи главно упориште у северозападној покрајини Идлиб, где је де факто локална администрација, иако су његови напори ка постизању легитимитета укаљани наводним кршењима људских права.

Учествује и у жестоким унутрашњим трвењима са другим групама.

Његове амбиције изван Идлиба су постале нејасне.

Од размимоилажења са Ал Каидом, његов циљ је био ограничен на покушаје да се установи фундаменталистичка исламска владавина у Сирији уместо ширег калифата, као што је Исламска држава покушавала и у томе није успела.

Показивао је мало знакова да покушава да оживи сиријски сукоб ширих размера и обнови отпор Асадовој власти над већим делом земље - све до сада.

Pobenjenici u Homsu, trećem najvećem gradu u Siriji
Реутерс
Побуњеници у предграђу Хомса, трећег највећег града у Сирији

Како је дошло до побуњеничке офанзиве?

Рат у Сирији је протекле четири године деловао као да је практично окончан.

Владавина председника Башара ал Асада суштински је била неоспорена у великим градовима у земљи, док су неки други делови Сирије остали ван домашаја његове директне контроле.

У њих су спадале области са курдским већинским становништвом на истоку, које су биле мање-више одвојене од сиријске државне контроле још од раних дана сукоба.

Било је неких непрекинутих, мада релативно пригушених, немира на југу, где је револуција против Асадове владавине и започела 2011. године.

У бескрајној сиријској пустињи, остаци групе која себе назива Исламском државом и даље представљају безбедносну претњу, нарочито током сезоне лова на тартуфе кад људи одлазе у област да пронађу овај изузетно уносни деликатес.

На северозападу, покрајину држе милитантне групе које су тамо потиснуте на самом врхунцу рата.

ХТС, доминантна сила у Идлибу, покренуо је изненађујући напад на Алепо.

Идлиб је неколико година остајао бојиште док су снаге сиријске владе покушавале да поврате контролу над њим.

Али споразум о примирју из 2020. године ком је посредовала Русија, која је већ дуго Асадов кључни савезник, и Турска, која подржава побуњенике, углавном је остајао на снази.

Тамо живи око четири милиона људи.

Већина их је расељена из места и градова које су Асадове снаге повратиле од побуњеника у бруталном рату изнуривања.

Алепо је био једно од најкрвавијих бојишта и представљао један од највећих пораза побуњеника.

Да би постигао победу, председник Асад није могао да се ослони само на недовољно опремљену и лоше мотивисану државну војску састављену од регрута, која је ускоро постала опасно преоптерећена и редовно неспособна да одбрани положаје од побуњеничких напада.

Уместо тога, почео је умногоме да се ослања на руске ваздухопловне снаге и иранску војску за помоћ на земљи, углавном преко милиција које спонзорише Техеран.

У њих је спадао и Хезболах.

Несумњиво је да су штета коју је Хезболах недавно претрпео од израелске офанзиве на Либан, баш као и израелски удари на иранске војне команданте у Сирији, одиграли значајну улогу у одлуци џихадиста и побуњеничких група у Идлибу да покрену овај нагли, неочекивани покрет на Алепо.

У последњих неколико месеци, Израел је појачао нападе на групе повезане са Ираком, као и њихове линије снабдевања, наносећи озбиљну штету мрежама које су чиниле ове милиције, међу њима и Хезболах, оперативним у Сирији.

Без њих, снаге председника Асада сада су остале небрањене.

Погледајте видео: Сиријски војни врх и везе са трговином дрогом

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.08.2024)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Свет, најновије вести »