Добитница Нобелове награде за мир, жртва Исламске државе: „УН су заказале"

У судници у Минхену, Нора је седела преко пута особе која ју је купила као робињу, злостављала је и убила њену петогодишњу ц́ерку.

Нору и Реду је џихадистичка група Исламска држава (ИС) држала у заробљеништву 2015. године у Ираку, годину дана пошто је ИС започела, како Уједињене нације (УН) кажу, геноцидну кампању против језидске етничко-верске мањине.

Њих су као робоње „купили” муж и жена припадници ИС-а, Таха Ал Џумаили и Џенифер Вениш, који су из Немачке допутовали у Фалуџу, град на око 70 километара западно од престонице Багдада.

Крајем јула, петогодишња Реда се разболела и упишкила у кревету.

Да би је казнио, Ал Џумаили је извео девојчицу напоље и везао је ланцима за прозор на температури од 50 степени Целзијуса.

Он и његова жена оставили су дете да умре од дехидрације, док је њена мајка, затворена унутра, могла све то само да посматра.

Вениш је једна од првих припадника ИС-а којој је суђено и која је осуђена за ратни злочин 2021. године

• Шта је Исламска држава
• Лице у лице са ИСИС Битлсом: „Четири сата са екстремистом који је убио мог сина”
• Шта се догодило са Исламском државом у 2023

Месец дана касније, Ал Џумаили је осуђен за геноцид.

Норино сведочење је било кључно да се они прогласе кривим.

„Ово је могуц́е, урађено је”, каже Надија Мурад, добитница Нобелове награде за мир, припадница језидског народа.

Она је из истог села као и Нора и протеклих десет година се бори за ову врсту правде.

„Оно што људи не знају о (ИС-у) и сличним групама је да не маре за сопствени живот.

„Али они се толико плаше да се суоче са женама и девојкама на суду”, каже она.

„Ако не одговарају пред целим светом, опет ће се изнова појављивати под другим именом”, додаје.

Исламска држава је 2014. године заузела вец́и део северног Ирака и почела да прогања верске и етничке мањине, али је посебне окрутности примењивала према етхничко-верској групи Језидима, чију религију презире.

Припадници Исламске државе су убили хиљаде мушких Језида, дечака старијих од 12 година и старијих жена, одвели хиљаде младих жена и девојака у заробљеништво као сексуалне робиње, а дечаке индоктринирали да буду деца војници.

Од десетина хиљада припадника ИС-а, за ратне злочине је осуђено мање од 20 пред судовима у Немачкој, Португалу и Холандији.

У Ираку је припадницима ИС-а суђено за терористичка дела, али не и за ратне злочине.

Осуђујуће пресуде у Европи су донете уз помоц́ седмогодишње истраге УНИТАД-а, истражног тима УН-а за утврђивање одговорности за злочине које су починили Даеш/ИС, за чије оснивање се залагала Надија Мурад.

Тим је прикупио милионе доказа.

Погледајте видео о Исламској држави

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=ц95А-6ЈН-сЕ

Али истрага је окончана у септембру, када је Ирак одбио да настави сарадњу са УН-ом.

Докази су сада на серверу у згради УН-а у Њујорку.

Мурад не може да схвати зашто нема политичке воље да се суди и осуди више чланова ИС-а.

Број припадника ИС-а којима је суђено у Ираку је непознат, многи су у притвору под оптужбом за тероризма, али ови поступци нису транспарентни.

Министар правде Ирака рекао је 2023. године да је у затвору око 20.000 људи, оптужених за терористичка дела, од којих је 8.000 осуђено на смрт, али се не зна колико њих су припадници ИС-а.

„То је страшно потресно за оне који су преживели њихове злочине”, каже Мурад.

Вец́ина чланова Мурадине породице је убијена.

Као и Нора, држана је у заточеништву, припадници ИС-а су је продавали један другоме, силовали је и групно силовали више пута.

Нико није дошао да је спаси, а успела је да побегне када су врата једном остала откључана.

Сатима је ходала док није покуцала на врата породице која јој је помогла да побегне са територије под контролом ИС-а.

„Осец́ала сам кривицу што сам преживела док су моје млађе нец́аке, пријатељи и комшије остали тамо”, каже она.

„То што сам преживела схватила сам као обавезу да поделим моју причу како би људи сазнали шта се заиста дешавало у областима под контролом (ИС-а)”.

Мурад је говорила отворено и тако превазишла срамоту која се повезује са сексуалним насиљем у Ираку.

Многе жене које познаје покушале су ћутањем да се заштите од стигме, али Мурад је убедила рођаке и пријатеље да сведоче за истраживачки тим УН-а.

Велики део њеног рада посвећен је заштити права жртава сексуалног насиља.

Сачинила је смернице назване „Мурадин кодекс” да помогне преживелима да контролишу шта желе да открију у разговору са истражитељима и новинарима.

„Сексуално насиље и силовање је нешто што остаје дуго после завршетка рата.

„То остаје заувек и живи у вашем телу, у вашем уму и у вашим костима”, каже она.

Мурад је забринута како ц́е без помоћи УН-а ирачка влада поступати према жртвама геноцида и није охрабрена начином на који се врши ексхумација њених рођака.

Има до 200 масовних гробница људи које је убила ИС, а уз подршку мисије УН-а ексхумирано је 68, од којих се 15 налази у Мурадином селу.

Тај поступак је сада у рукама ирачких власти, а од хиљаде тела идентификовано је само око 150.

Од осморице Мурадине браће шесторицу је убила ИС, а само су двојица прописно сахрањени.

„Моја мама, нец́аке, четири брата, рођаци, сви су у згради у Багдаду”, каже она.

„То је веома болно споро за многе од нас који чекамо да се то на неки начин оконча”.

Када су недавно неке од жртава идентификоване, њихови најближи су о томе сазнали на Фејсбуку јер их ирачке власти нису обавестиле.

Кристијан Ричер, бивши шеф УНИТАД-а рекао је за ББЦ да је идентификација тела дуг и тежак поступак.

Иако је УНИТАД постигао много, он верује да је истрага окончана прерано.

На 10. годишњицу геноцида над Језидима, Мурад критикује институције попут УН-а, успостављене да би спречиле овакве злочине.

„Ова међународна тела изнова и изнова остављају људе на цедилу.

„Дајте ми један пример где су успели да спрече рат, било у Ираку или Сирији, Гази и Израелу, Конгу или Украјини.

„Требало је да заштите најугроженије”, каже она.

„Више их занима оно што је најбоље за њихове стране и политику”, додаје.

Она је забринута да ц́е се рат у Гази и Либану проширити и да ц́е преостали припадници Исламске државе још једном искористити хаос на Блиском истоку.

„Идеологију као што је (ИС) не можете победити само оружјем.

„Знамо да их има још много и да су се извукли некажњено”, каже она.

„Осец́ам да сам тог дана на суду када нисам ц́утала, не прихватајући кривицу, срамоту и стигму, добила неку врсту правде.

„Али бол мојих сестара, нец́ака, пријатеља, и оних који су преживели те злочине а нису јавно поделили њихове приче, толико је присутан и стваран.

„То је та траума за коју мислим да може да се превазиђе само правдом”.

• Удовица лидера Исламске државе открива детаље о заједничком животу
• Отишла као тинејџерка да се придружи Исламској држави, не може назад у Британију
• Шта је ИСИС-К

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.11.2024)