Anatomija avangardnih perspektiva: Uvod
Novi magazin pre 11 dana | Novi magazin
Po ustaljenoj definiciji avangarda predstavlja ideje koje su nekonvencionalne, nekonformističke i najčešće su, shodno svom intelektualnom i ideološkom suprotstavljanju normama, dočekane sa izvesnom dozom šoka sredine u kojoj se pojavljuju. Rečima Umberta Eka, avangarda se javlja kao „metaistorijska kategorija“, a prošlost ne samo da nam nekada nameće pravila igre i drži u statusu quo, ona često i ucenjuje. Avangarda prevrednuje prošlost, ali ide i korak dalje – ona poništava oblike i strukture koje
Princip avangarde u potpunosti zanemaruje već oformljene tradicionalne okvire i to ne samo one koje se tiču izraza, kakav god on bio, već i one koji definišu elemente spoznaje i socio-političkog tumačenja. Ona u svojoj suštini nastupa sa pozicije revizionizma, ali kao ishodište ne bira sistem u kome se nalazi, već deluje sa futurističkom dispozicijom. Iako se avangardnim uglavnom označavaju umetnički i kreativni pravci, ovde se govori o njoj kao vrsti mehanizma.
