Како ће се 2025. променити миграције широм света
Поводом Светског дана миграната 18. децембра, погледајмо како би светски миграциони трендови могли да се промене 2025. године.
Миграције широм света се сваке године повећавају и не постоје назнаке да ће људи мање желети да мигрирају у будућности.
Али последња деценија донела је озбиљне препреке онима који желе да мигрирају: реторика „изградите зид&qуот; Доналда Трампа током његовог првог мандата, пандемија ковида и њена ограничења у путовањима, као и Брегзит, који је окончао слободу кретања људи између Велике Британије и ЕУ.
Надаље, очекује се да 2025. године започну важне политичке промене на два највећа мигрантска одредишта на свету: у САД, Доналд Трамп ће у јануару започети други председнички мандат, док се у Немачкој почетком фебруара очекују ванредни избори, који би могли да се заврше успехом странака које фаворизују строжу имиграциону политику.
Поводом Светског дана миграната 18. децембра, погледајмо како би светски миграциони трендови могли да се промене 2025. године.
- Шта су златне визе и зашто су контроверзне
- Једанаестогодишње путовање дечака од Сирије до Србије и даље у Европу
- Пет земаља које породице исељеника воле
Који су актуелни светски миграциони трендови?
Број миграната широм света постојано се повећава у протекле три деценије.
Међутим, проценат људи који се селе у друге земље и даље је релативно мали у односу на укупан број становника на свету.
„Проучили смо податке о миграцијама из протеклих 25 година, као и податке из Индекса људског развоја и приметили да је временом људима из контекста земаља у развоју све теже да успеју да мигрирају међународно у средње, високо и веома високо развијене земље&qуот;, каже Мари Меколиф, шефица Одељења за истраживања и публикације о миграцији при Међународној организацији за миграције (ИОМ) Уједињених нација.
„Они показују веома јасан тренд. Све је теже приступити редовним путевима за миграције.
„Већина међународних миграција је између богатих земаља, из једне богате земље у другу&qуот;, каже Меколиф, наводећи као пример велике миграције унутар Европе.
Имиграција је више у оквиру региона у којима постоје аранжмани слободне мобилности као што су ЕУ, Ековас и Меркосур, каже она, додавши да постоји и велики коридор миграције из Јужне Азије у Заливске земље.
Било је око седам милиона међународних студената на свету 2022. године, а ова цифра се више него утростручила за мање од три деценије.
Пад Асадове владе у Сирији могао би да омогући за више од шест милиона сиријских миграната који живе у другим земљама да се врате кући.
Првих дана откако је сиријски председник Башар ал Асад побегао у Русију, направили су се велики редови на турској страни границе док су Сиријци покушавали да се врате.
Међутим, тешко је предвидети да ли ће се овај тренд наставити и како ће се безбедносна ситуација променити, имајући у виду неизвесност која прати питање како ће се управљати Сиријом у будућности.
Како ће Трампов повратак у Белу кућу утицати на миграције?
Миграција је питање од кључне важности за Доналда Трампа и његову базу.
САД су најпопуларнија светска дестинација за мигранте, а ова тема била је истакнута на председничким изборима 2016. године.
„Изградите зид&qуот; била је мантра која је могла регуларно да се чује на Трамповим митинзима, а која се односила на његовог обећање да ће подићи физичку баријеру дуж мексичке границе да би спречио илегалне преласке.
Током његовог првог мандата, Трамп није могао значајније да повећа дужину примарне баријере на мексичкој граници, али јесте предузео друге мере које су имале конкретнији исход по миграцију.
Једна од првих ствари које је урадио након што је постао председник у јануару 2017. године била је да изда забрану путовања људима из седам земаља (Иран, Ирак, Либија, Сомалија, Судан, Сирија и Јемен) са већинским муслиманским становништвом, што је довело до тога да се овај потез назове „забраном за муслимане&qуот;.
Око 2.000 грађана ових земаља који су били у авионима на путу до САД у време кад је Трамп потписао извршну наредбу били су приведени након што су њихови авиони слетели у САД.
Друга политичка мера била је укидање ДВ лутријског програма, преко ког САД дају право на живот и рад у САД преко годишње лутрије.
Доналд Трамп је одлучио да обустави овај процес током последње године претходног мандата потезом за који је рекао да му је циљ да „заштити америчко тржиште рада&qуот; током пандемије.
Али ово је променило животе десетине хиљада добитника лутрије, који су се припремали да започну нови живот.
„Учествовала сам на лутрији 2019. године. Резултати су објављени у јуну 2020. године и видела сам да сам је добила&qуот;, каже Ирмак (није јој право име), 27-годишњакиња из Турске.
„Као бисексуалка и атеисткиња, не осећам се безбедно да будем оно што сам и да се јавно оглашавам у Турској. Оно што ми се допадало у вези са САД је њихово поштовање личног простора – помислила сам да би живот могао бити лакши у САД.&qуот;
Након што је њена имиграција спречена, Ирмак је покренула правну жалбу са другим људима у њеном положају, али је судски случај одбачен и хиљаде људи је изгубило прилику да се пресели у САД.
Трампова администрација се такође позвала на контроверзни статут наоко осмишљен као мера јавног здравља, омогућивши америчким властима да по хитном поступку одбију мигранте – међу њима и тражиоце азила – на граници.
Скоро 400.000 људи приведено је и протерано између тренутка почетка примене и јануара 2021. године, кад је Трамп напустио Белу кућу.
Шта можемо да очекујемо од његовог другог мандата?
Једно од обећања Доналда Трампа из предизборне кампање ове године била је масовна депортација илегалних имиграната.
„То више није питање цене свега тога. Ми заиста немамо другог избора&qуот;, рекао је Трамп, додавши да планира да прогласи национално ванредно стање да би употребио америчку војску за свој пројекат.
Џеј Ди Венс, Трампов избор за потпредседника, рекао је да би депортације могле да „почну&qуот; са милион људи, мада су стручњаци изразили сумњу у одрживост те намере.
Депортације људи ухапшених у унутрашњости САД - за разлику од оних на граници - налазиле су се тик испод 100.000 људи годишње током читаве деценије.
„Да би се то повећало на милион, у једној години, треба вам масовна инфузија ресурса који врло вероватно не постоје&qуот;, рекао је за ББЦ директор политике при Америчком имиграционом савету Арон Рајхлин Мелник.
Експерти процењују да би укупан рачун за милион или више депортације износио десетине или чак стотине милијарди долара.
Уз то, имиграциони судски систем не би успео да обради толико велики број случајева а било који програм масовне депортације највероватније ће наићи на правна оспоравања.
Трамп би, међутим, могао да има више успеха у примени мера за смањење легалне миграције, као што је то учинио са победницима лутријске визе у првом мандату.
Шта ће се променити у Немачкој после избора у фебруару 2025?
Друго највеће светско одредиште миграната, Немачка, највероватније ће имати нову владу после избора планираних за фебруар 2025. године.
Последњих година, ова земља је олакшала миграцију да би регрутовала радну снагу, али да ли би то могло да се промени кад би десничарске партије које се противе имиграцији дошле на власт?
Актуелна влада је попустиле неке имиграционе прописе да би изашла на крај са несташицом радне снаге, али Социјалдемократска партија премијера Олафа Шолца тренутно је трећа у анкетама, иза Хришћанско-демократске уније (ДЦУ/ЦСУ) и крајње десничарске АфД, која има подршку скоро сваког петог човека у земљи.
„Отежавање илегалне имиграције део је изборне кампање немачких странака, нарочито водеће странке ЦДУ/ЦСУ, али и ултрадесничарске АфД и улталевичарске БСВ&qуот;, каже Викторија Рајтиг, шефица Центра за миграције Немачког савета за спољне односе.
Иако су немачке партије мање критички настројене према легалној миграцији због несташица радне снаге, око шест од 10 људи подржава ове три партије, а Рајтиг верује да ће се „готово сигурно ова политичка клима одразити на строжу немачку политику према миграцији после фебруарских избора и да ће нова влада, по свој прилици, бити предвођена хришћанским демократама.&qуот;
Друга одредишта
И док би миграција у Немачку или САД могла да постане компликованија, мало је вероватно да ће друга одредишта постављати додатне препреке.
Миграције у регионалним оквирима као што су ЕУ и Ековас, и велика рута из Јужне Азије до Залива, највероватније ће остати неометани.
„Велики коридор из Јужне Азије у Залив, који је готово искључиво радничка миграција, наставиће се зато што постоји потреба за њом. Раднички мигранти су невероватно важни за многе земље у Заливу и они пружају веома важне услуге&qуот;, каже Мари Меколиф из ИОМ-а.
„Тако да не видим да ће ту доћи до крупних промена. Свакако не кад говорите о неким од тих земаља са великим емиграцијама, као и великим земљама одредишта.&qуот;
Она такође истиче да постоје интернет кампање дезинформација, које користе групе алт-деснице за подривање поверења у миграционе системе.
„За мене, један од највећих проблема који предстоје што се тиче међународне миграције јесте тај нарастајући парадокс око дезинформација који нарушава поверење у миграцију.&qуот;
Меколиф каже да су, мимо акутних расељења изазваних ратовима и катастрофама, трендови међународне имиграције релативно предвидиви и стабилни, и на њих утичу политичке помене само временом.
„Ми знамо да је међународна миграција изузетак: већина људи остаје и живи у земљама у којима су рођени.&qуот;
- Тражиоци азила, мигранти или избеглице: Ко је ко
- Смрт миграната у Дрини: Обала безимених гробова
- Мигранти у Европи гину у оружаним окршајима и саобраћајним несрећама
- Најтраженији европски кријумчар миграната ухапшен после истраге ББЦ-ја
- У Немачкој тргују чамцима „опасним по живот“ за прелазак Ламанша – тајна ББЦ истрага
- „Нису галебови, то су крици дављеника&qуот;: Десет година од највеће мигрантске трагедије у Медитерану
- Шта је европски миграциони пакт за који мађарски премијер Виктор Орбан каже да је пропао
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.18.2024)
