Млади су (за) решење
Публикација "Решења из Перспективе Младих: Омладинске Иницијативе за Локални Развој" биће представљена 23. децембра у Краљеву на конференцији коју организује Европски покрет у Србији (ЕПуС) у оквиру пројекта "Млади су (ЗА) решење".
Публикација је резултат рада 80 младих из Србије, Босне и Херцеговине и Црне Горе, и њихових иницијатива које су настале током практичних активности и менторске подршке у оквиру седмодневних радионица ( Винтер и Суммер Хуб) на којима су развијали иновативне идеје и конкретне акције за побољшање својих заједница.
Свака од тих иницијатива носи снажну поруку и показује како млади кроз конкретне акције могу допринети решавању локалних проблема.
Било да се ради о борби за заштиту животне средине, промоцији друштвене правде или превенцији говора мржње, иницијативе младих из овог пројекта представљају темељ за позитивне промене у њиховим заједницама, истичу представници ЕПуС-а.
Учесница пројекта "Млади су (за) решење" Јелена Токмачић, као и ауторка иницијативе Партиципација и Артикулација, у оквиру своје локалне заједнице и територије општине Инђија, желела је да подстакне младе (узраста од 18 до 25 година) да се баве учешћем појединца у цивилном друштву.
Сматра да млади људи у већим градовима имају свест о раду организација цивилног друштва, али да се у мањим местима суочавају са предрасудама када је реч о укључивању у друштвени активизам.
"Мислим да је то због негативног наратива који у Србији постоји према таквим организацијама, и млади не желе да себе асоцирају са тим организацијама или да потенцијално себе угрозе ако би медији на лош начин писали о њима" рекла је Токмачић.
Решење за овај проблем она види у "подизању свести", али и у промени медијског извештавања о цивилном сектору.
"Неопходно је подићи свест о томе шта су невладине организације, чиме се баве одакле се финансирају, јер тако бисмо подигли ниво политичке партиципације младих људи. Мора постојати адекватно медијско извештавање о раду невладиних организација, такође измештање у неке мање средине би могао да буде добар почетни корак" рекла је Токмачић.
Јовица Милојевић из Велике Плане, заједно са колегом Андрејем Букилићем из Подгорице, такође учесником пројекта, допринео је публикацији иницијативом "Ратне приче, Мирни гласови".
О генералном ставу младих људи поводом ратова деведесетих и опште подељености у друштву када је реч о тој теми, Милојевић је изјавио да је форсирање било какве поделе контрапродуктивно.
"Мобилисање друштва на теми раздвања контрапродуктивно. Ако бисмо се окупили око на пример зелених питања и екологије то би било много боље за регион" изјавио је Милојевић.
"Овај пројекат за циљ има да постави јак темељ тако да пропаганда која долази из медија и са друштвених мрежа постане готово бескорисна. Приче актера ратова и ратних ветерана треба да објасне размеру катастрофе рата" истакао је Милојевић.
Према мишљењу Часлава Јовичића, пројектног асистента у Европском покрету у Србији један од главних узрока лошег "имиџа" невладиних организација је недостатак информисања о активностима и улози овог сектора.
"Нема довољно знања о томе шта организације цивилног друштва раде, одакле се финансирају и како оне могу да спроведу своје активности" рекао је Јовичић.
"Млади генерално виде проблем и хоће да га реше одмах, али је мањак прилика у њиховој локалној средини, јер организације цивилног друштва послују углавном у већим градовима" додао је он.
Пројекат "Млади су (за) решење" Европског покрета у Србији спроведен је уз подршку Амбасаде САД у Београду.
(Бета, 20.12.2024)
