Зашто Израел и даље гради насеља на Западној обали

Пол Орџејн и Малколм Бејлен

На окупираној Западној обали, у више од 130 насеља живи око пола милиона Јевреја, не рачунајући Источни Јерусалим.

Она је, процењује се, и дом три милиона Палестинаца.

Палестинске и јеврејске заједнице углавном су одвојене једне од других.

Ова контроверзна насеља Уједињене нације деценијама сматрају нелегалним, што је став који је потврдила одлука Међународног суда правде (МСП) из јула 2024.

Зашто онда Израел наставља да их гради?

• Екстремистички досељеници убрзано заузимају територију Западне обале
• Израелци који се са Палестинцима супротстављају насилним досељеницима на Западној обали
• Израел и Палестинци: Шта је Западна обала

Шта су израелска насеља?

Насеља су заједнице које је подигао Израел на територији заузетој у Шестодневном рату 1967. године.

То су Западна обала, Источни Јерусалим и Голанска висораван.

Западну обалу и Источни Јерусалим је претходно окупирао Јордан после Арапско-израелског рата из 1948-49. године.

Израел је основао и насеља у Појасу Газе, заузетом од Египта у рату из 1967. године, али их је укинуо кад се повукао са територије 2005. године.

Изградио је насеља и на Синајском полуострву, такође заузетом од Египта 1967. године, али их је уклонио 1982. године у склопу мировног споразума са Каиром.

Ова насеља распршена су по Палестинској територији и чувају их израелске трупе.

То их чини неприступачним за већину обичних Палестинаца сем уколико их не ангажују израелске компаније да раде у насељима.

Насеља на Западној обали не треба да се мешају са стражама.

Насеља се сматрају илегалним по међународном, али легална по израелском праву.

Страже су илегалне према израелском праву, подигнуте без одобрења израелске владе.

Ко влада Западном обалом?

Године 1993. и 1995, Израел је потписао споразуме у Ослу са Палестинцима, који су довели до оснивања привремене владе познате као Палестинска управа на Западној обали и у Гази.

Иако Палестинска управа влада у великим палестинским градовима, Израел задржава скоро искључиву контролу над 60 одсто Западне обале (познату као Област Ц), председавајући над агенцијама за спровођење реда и закона, планирањем и изградњом.

Колико су велика насеља?

Насеља умногоме варирају по величини: нека имају само неколико стотина људи, док су друга дом за десетине хиљада Израелаца.

Скорашњи извештај Високог комесаријата за људска права Уједињених нација показао је да је између 1. новембра 2022. и 31. октобра 2023. године подигнуто или одобрено око 24.300 стамбених јединица у оквиру израелских насеља у области Ц на Западној обали.

То је највише откако се води евиденција од 2017. године.

Ова цифра обухвата око 9.670 нових стамбених јединица у Источном Јерусалиму.

Сателитски снимци такође показују како су насеља временом расла.

На пример, 2004, године, насиље Гиват Зев имало је око 10.000 људи.

Сада има 17.000.

Проширило се на запад, изграђени су нови домови, синагога и тржни центар.

Највеће, Модин Илит, има 73.080 људи.

Протеклих 15 година, њено становништво се утростручило.

Ове податке сакупио је Мир сада (Пеаце Нов), група активиста која се противи насељима.

Зашто Јевреји желе да живе на Западној обали?

Неки се одлучују да се преселе у насеља зато што субвенције израелске владе значе да је становање јефтиније, тако да могу да приуште бољи квалитет живота.

Други се тамо селе да би живели у строго верским заједницама и верују на основу њиховог тумачења хебрејске Библије да им Бог даје за право да се ту населе.

Трећина насеља су ултра-ортодоксна.

Ове заједнице често имају велике породице и обично су сиромашније, тако да квалитет живота и овде игра велику улогу.

Али неке заједнице верују у насеље као идеологију - да имају право да живе тамо, јер верују да је то древна јеврејска територија.

Досељеници на Западну обалу потпадају под израелску цивилну власт и имају властите путеве и саобраћајне везе.

Палестинци на тој територији, међутим, потпадају под израелску војну управу и стога морају да пролазе кроз израелске војне контролне пунктове.

Многи досељеници су наоружани и вршили су смртоносне нападе на палестинске цивиле.

У августу су САД увеле санкције израелској досељеничкој групи Хашомер Још и цивилном припаднику обезбеђења Јицаку Левом Филанту, усред све жешћег насиља досељеника над Палестинцима.

САД су оптужиле Филанта да је поставио блокаде путева и организовао патроле раније ове године како би „прогањао и нападао Палестинце на њиховој земљи и силом их протеривао са ње.&qуот;

Оне су такође рекле да је Хашомер Још оградио палестинско село Кирбет Занута, спречавајући расељене становнике да се врате властитим домовима.

„Екстремистичко досељеничко насиље на Западној обали изазива велику људску патњу, нарушава израелску безбедност и подрива могућност мира и стабилности у региону.

„Од кључне је важности да влада Израела позове на одговорност сваког појединца и ентитет одговоран за насиље над цивилима на Западној обали&qуот;, наводи се у саопштењу америчког Стејт департмента.

Каква је политичка подршка насељима?

После Арапско-израелског рата из 1967. године, израелски политичар Јигал Алон израдио је политички план са циљем повећања израелске безбедности док се истовремено минимизују додаци израелској арапској мањини.

Алонов план, како је постао познат, био је заснован на доктрини да је израелски суверенитет над великим делом територија под израелском окупацијом неопходан за одбрану Израела.

Од рата из 1967. године, свака израелска влада настављала је да шири досељеничко становништво на окупираној територији.

Актуелна израелска влада је снажно охрабривала насеља.

Као његова до сада најдесничарскија и најнационалистичкија влада, она је отворено најавила намеру да удвостручи број досељеника на један милион, а на кључне положаје у кабинету постављени су дугогодишњи досељенички активисти.

У априлу је израелски Канал 12 јавио да је израелски министар финансија Безалел Смотрич почео да се залаже за почетак процеса легализације 68 илегалних стража на Западној обали.

Неке су већ ретроактивно одобрене.

Шта каже међународно право?

Већина земаља у УН и ЕУ тврде да израелска насеља на Западној обали крше међународно право.

Према резолуцијама УН, насеља су била илегална и 1979. и 2016. године, а Међународни суд правде (МСП) у јулу је саопштио да израелска окупација Палестинских територија крши међународно право, у револуционарној судској одлуци.

МСП је рекао да Израел мора да прекине досељеничке активности на окупираној Западној обали и у Источном Јерусалиму и оконча „илегалну&qуот; окупацију тих области и Појаса Газе што је пре могуће.

Као одговор на то, израелски премијер Бењамин Нетањаху је рекао да је суд донео „одлуку засновану на лажима&qуот;.

Саветодавно мишљење суда није правно обавезујуће, али и даље носи значајну политичку тежину.

Многе владе такође сматрају да су израелска насеља противна Четвртој женевској конвенцији из 1949. године.

У њеном Члану 49. се наводи да „окупационе снаге не смеју да депортују или селе делове властитог цивилног становништва на територију коју окупира.&qуот;

Израел негира да су његова насеља илегална.

Израелска влада је 2012. године објавила извештај комисије Левија, који није признао да се Четврта Женевска конвенција односи на Западну обалу.

У извештају се тврди да Западна обала никад није била легитимни део ниједне арапске државе и да је законско право јеврејског насеља на том месту, које је признала Лига нација за Палестину из 1922. године, загарантовано повељом УН-а.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Ко су израелски религиозни екстремисти насељени у Западној обали
• У чему је разлика између антисемитизма и антиционизма
• Међународни суд правде: Израелска окупација палестинских територија је незаконита

(ББЦ Невс, 12.21.2024)